Zajam (Loan) je ugovorni odnos u kojem zajmodavac daje zajmoprimcu određeni iznos novca ili drugu zamenljivu stvar, a zajmoprimac se obavezuje da je vrati pod ugovorenim uslovima. Kada se zajam odnosi na novac, ugovor obično određuje glavnicu, kamatu ili drugi oblik naknade, rok vraćanja i način otplate.
Zajmovi omogućavaju pojedincima i preduzećima da sredstva koriste pre nego što ih sami obezbede iz tekućih prihoda. Mogu služiti za finansiranje kupovine, ulaganja, obrtna sredstva, pokrivanje privremenog nedostatka likvidnosti i druge potrebe.
Šta je Loan (zajam)?
Loan je finansijski aranžman u kojem zajmodavac ustupa zajmoprimcu sredstva na određeni period, uz obavezu njihovog vraćanja prema uslovima ugovora.
Kod novčanog zajma, zajmoprimac najčešće vraća glavnicu uvećanu za ugovorenu kamatu. Međutim, zajam može biti ugovoren i bez kamate, naročito između fizičkih lica ili u drugim okolnostima u kojima strane tako ugovore.
Zajmodavac može biti banka, druga finansijska institucija, preduzeće ili fizičko lice, u zavisnosti od vrste zajma i važećih propisa.
Kako funkcioniše zajam?
Kada je pojedincu ili preduzeću potreban novac, može podneti zahtev za zajam potencijalnom zajmodavcu. Kod formalnih finansijskih institucija, zajmodavac obično procenjuje kreditnu sposobnost podnosioca zahteva.
U proceni mogu biti obuhvaćeni:
- prihodi i rashodi,
- postojeće obaveze,
- kreditna istorija,
- odnos duga prema prihodu (Debt to Income Ratio – DTI),
- vrednost i vrsta eventualnog kolaterala,
- svrha finansiranja i
- sposobnost zajmoprimca da uredno izvršava obaveze.
Ako je zahtev odobren, strane zaključuju ugovor kojim se definišu iznos zajma, kamatna stopa, rok otplate, dinamika plaćanja, naknade, sredstva obezbeđenja i druge obaveze.
Kod obezbeđenog zajma zajmodavac može zahtevati kolateral (Collateral), odnosno imovinu koja služi kao sredstvo obezbeđenja. Ako zajmoprimac ne izvršava ugovorene obaveze, zajmodavac može, u skladu sa ugovorom i zakonom, aktivirati sredstvo obezbeđenja.
Glavni uslovi zajma
Ugovor o zajmu određuje prava i obaveze obe strane. Najvažniji elementi novčanog zajma obično su:
- Glavnica (Principal) – iznos novca koji je zajmoprimcu stavljen na raspolaganje.
- Kamatna stopa (Interest Rate) – cena korišćenja pozajmljenih sredstava, izražena kao procenat.
- Rok otplate – period tokom kojeg zajmoprimac treba da izmiri obavezu.
- Datum dospeća (Maturity Date) – datum kada dospeva konačna obaveza, odnosno poslednja ugovorena uplata.
- Rata – iznos koji zajmoprimac plaća prema ugovorenoj dinamici otplate.
- Naknade i provizije – dodatni troškovi koji mogu biti povezani sa odobravanjem, administriranjem ili prevremenom otplatom zajma.
- Kolateral (Collateral) – imovina koja može služiti kao obezbeđenje zajma.
Kod zajmova koji se otplaćuju u ratama, odnos između glavnice, kamate i preostalog duga može biti prikazan kroz amortizacioni plan.
Vrste zajmova
Zajmovi se mogu klasifikovati prema različitim kriterijumima.
Obezbeđeni i neobezbeđeni zajmovi
Obezbeđeni zajam (Secured Loan) ima kolateral, kao što su nekretnina, vozilo ili druga imovina. Kolateral smanjuje rizik zajmodavca jer može predstavljati sredstvo naplate ako zajmoprimac ne ispuni obaveze.
Neobezbeđeni zajam (Unsecured Loan) nema konkretan kolateral. Zbog većeg rizika za zajmodavca, takvi zajmovi mogu imati strože uslove ili višu kamatnu stopu.
Oročeni zajam
Oročeni zajam (Term Loan) odobrava se za određeni period i najčešće se otplaćuje kroz unapred definisane rate.
Ovakav oblik finansiranja može se koristiti za kupovinu opreme, nekretnina, vozila ili za druge poslovne i lične potrebe.
Lični zajam
Lični zajam (Personal Loan) namenjen je fizičkim licima i može se koristiti za različite potrebe, u skladu sa uslovima ugovora.
Poslovni zajam
Poslovni zajam (Business Loan) koristi preduzeće za finansiranje poslovanja, kupovinu opreme, ulaganja, obrtna sredstva ili druge poslovne potrebe.
Loan i Credit: razlika između zajma i kredita
Pojmovi Loan i Credit u svakodnevnom govoru često se koriste kao sinonimi, ali u finansijskoj terminologiji mogu označavati različite oblike finansiranja.
Kod zajma (Loan) zajmoprimcu se obično stavlja na raspolaganje određeni iznos sredstava, koji se zatim vraća prema unapred utvrđenom planu.
Kod kredita (Credit), naročito kod kreditne linije, klijentu se može odobriti kreditni limit koji može koristiti u skladu sa svojim potrebama. Kamata se tada često obračunava na iskorišćeni iznos, a nakon vraćanja sredstava raspoloživi limit može ponovo postati dostupan, ako ugovor predviđa revolving strukturu.
Zbog toga se mogu razlikovati:
- Loan – najčešće određeni iznos koji se povlači i zatim otplaćuje prema utvrđenom planu;
- Credit Line – odobreni limit iz kojeg korisnik povlači sredstva prema potrebi;
- Credit Card – revolving kreditni proizvod sa odobrenim limitom;
- Term Loan – zajam sa unapred određenim rokom i planom otplate.
Važno je napomenuti da se pravno značenje termina zajam i kredit razlikuje u zavisnosti od pravnog sistema i konkretne vrste ugovora. Zato ih nije pravilno predstavljati kao potpuno različite kategorije u svim situacijama.
Zajam i kamatna stopa
Kod kamatonosnog novčanog zajma, kamatna stopa određuje cenu korišćenja pozajmljenih sredstava.
Na ukupni trošak zajma mogu uticati i druge stavke, kao što su:
- naknade za obradu,
- administrativne provizije,
- troškovi obezbeđenja,
- osiguranje,
- troškovi prevremene otplate, ako su primenljivi.
Zato sama nominalna kamatna stopa ne mora uvek pokazati ukupan trošak finansiranja. Kod određenih kreditnih proizvoda korisno je posmatrati i efektivnu kamatnu stopu (Annual Percentage Rate – APR), odnosno pokazatelj koji obuhvata kamatu i određene povezane troškove prema pravilima koja važe za konkretan proizvod i jurisdikciju.
Zajam i likvidnost
Zajam može pomoći preduzeću ili pojedincu da prevaziđe privremeni nedostatak novčanih sredstava. Na primer, preduzeće može pozajmiti novac kako bi finansiralo tekuće obaveze pre nego što naplati potraživanja od kupaca.
Zbog toga je zajam povezan sa likvidnošću (Liquidity), ali sam po sebi ne znači da je korisnik finansijski likvidan. Pozajmljena sredstva stvaraju i novu obavezu koju treba servisirati.
Šta se dešava kada zajmoprimac ne vraća zajam?
Ako zajmoprimac ne izvršava ugovorene obaveze, zajmodavac može preduzeti mere predviđene ugovorom i zakonom.
Kod obezbeđenog zajma to može uključivati aktiviranje kolaterala, dok kod neobezbeđenog zajma zajmodavac može koristiti druga raspoloživa pravna sredstva za naplatu potraživanja.
Neizmirivanje obaveza može imati posledice po kreditnu istoriju zajmoprimca i povećati ukupne troškove zbog kamata, naknada ili drugih troškova povezanih sa kašnjenjem.
Zajam u Srbiji
U Srbiji je ugovor o zajmu uređen Zakonom o obligacionim odnosima. Kod zajma, zajmodavac predaje određenu količinu novca ili drugih zamenljivih stvari zajmoprimcu, a zajmoprimac se obavezuje da nakon određenog vremena vrati istu količinu stvari iste vrste i kvaliteta.
Kreditni poslovi banaka predstavljaju posebnu oblast finansiranja i uređeni su propisima koji regulišu poslovanje banaka i odnose sa korisnicima finansijskih usluga.
Zato je pri objašnjavanju termina Loan važno razlikovati opšti pojam zajma od konkretnog bankarskog kredita. U svakodnevnom jeziku termini se često preklapaju, ali njihov pravni i ekonomski sadržaj zavisi od vrste ugovora.
Zaključak
Loan (zajam) predstavlja oblik finansiranja u kojem zajmodavac stavlja određena sredstva na raspolaganje zajmoprimcu, uz obavezu vraćanja prema ugovorenim uslovima. Ključni elementi zajma su glavnica, kamata, rok otplate, rate i eventualno kolateral.
Zajmovi mogu biti obezbeđeni ili neobezbeđeni, kratkoročni ili dugoročni, lični ili poslovni. Iako se Loan i Credit često koriste kao sinonimi, u finansijskoj praksi zajam obično označava određeni iznos koji se vraća prema unapred definisanom planu, dok kredit može imati i oblik kreditne linije sa raspoloživim limitom.