Merger (spajanje kompanija) je poslovna transakcija u kojoj se dve ili više kompanija kombinuju u jednu poslovnu celinu. Spajanje se može sprovesti iz različitih razloga, uključujući povećanje efikasnosti, ostvarivanje sinergija, širenje poslovanja, pristup novim tržištima i smanjenje troškova.
Iako se pojam Merger često povezuje sa spajanjem dve kompanije približno jednake veličine, to nije uslov za svako spajanje. Takođe, spajanje ne mora u svim slučajevima rezultirati potpuno novim pravnim licem. Pravna struktura transakcije zavisi od načina na koji je spajanje sprovedeno i od važećih propisa.
Za razliku od akvizicije (Acquisition), kod koje jedna kompanija stiče kontrolu nad drugom kompanijom ili njenom imovinom, kod spajanja se poslovanje dve ili više kompanija kombinuje u jednu organizacionu i ekonomsku celinu.
Šta je Merger?
Merger predstavlja transakciju kojom se poslovanje dve ili više kompanija kombinuje. Nakon spajanja, kompanije mogu nastaviti poslovanje kroz jedno od postojećih pravnih lica ili kroz novoformirano pravno lice, u zavisnosti od strukture transakcije.
Kod tzv. spajanja jednakih (Merger of Equals) dve kompanije približno slične veličine i poslovne snage kombinuju poslovanje i nastoje da uspostave zajedničku vlasničku i upravljačku strukturu.
Spajanje se često realizuje razmenom akcija, ali način plaćanja zavisi od konkretne transakcije. Pored akcija, transakcija može uključivati i novčanu naknadu ili kombinaciju različitih oblika naknade.
Kod najavljenog spajanja kompanije obično definišu način integracije upravnih odbora, menadžmenta, poslovnih operacija, imovine i drugih resursa.
Zašto se kompanije spajaju?
Kompanije mogu imati različite strateške i finansijske razloge za spajanje.
Povećanje poslovne efikasnosti
Spajanjem se mogu objediniti određene funkcije kao što su administracija, nabavka, proizvodnja, distribucija i IT sistemi.
Ako kombinovano poslovanje omogućava smanjenje ukupnih troškova ili efikasnije korišćenje resursa, kompanije mogu ostvariti sinergije (Synergies).
Povećanje tržišnog udela
Spajanjem kompanija koje posluju na istom ili srodnom tržištu može se povećati tržišni udeo i baza kupaca.
Međutim, takve transakcije mogu biti predmet regulatorne kontrole ako bi njihovo sprovođenje moglo značajno ograničiti konkurenciju.
Ulazak na nova tržišta
Spajanje može omogućiti kompaniji pristup novim geografskim tržištima, kupcima, distributivnim kanalima ili proizvodima bez potrebe da sve te kapacitete razvija od početka.
Proširenje ponude proizvoda i usluga
Kompanije se mogu spojiti kako bi kombinovale različite proizvode i usluge i ponudile širi asortiman postojećim ili novim kupcima.
Pristup imovini i resursima
Spajanjem se mogu kombinovati proizvodni kapaciteti, tehnologija, patenti, infrastruktura, ljudski resursi i druga imovina.
To može biti brži način za sticanje određenih poslovnih kapaciteta nego njihov samostalan razvoj.
Poreski efekti
Poreski položaj može biti jedan od faktora koji kompanije razmatraju prilikom strukturiranja M&A transakcije.
U određenim okolnostima poreski gubici koji se mogu preneti u buduće poreske periode (Tax Loss Carryforward) mogu imati poresku vrednost. Međutim, mogućnost korišćenja takvih gubitaka nakon spajanja zavisi od važećih poreskih propisa i konkretne strukture transakcije i nije automatska.
Bolje korišćenje finansijskih resursa
Kombinovane kompanije mogu imati mogućnost efikasnijeg korišćenja kapitala, gotovine, kreditnih kapaciteta i drugih finansijskih resursa.
Vrste spajanja
Merger se može klasifikovati prema odnosu između kompanija koje se spajaju.
Konglomeratsko spajanje
Konglomeratsko spajanje (Conglomerate Merger) nastaje kada se spajaju kompanije koje posluju u različitim i međusobno nepovezanim industrijama.
Cilj može biti diverzifikacija poslovanja, smanjenje zavisnosti od jednog tržišta ili proširenje poslovanja u nove sektore.
Kod čistog konglomeratskog spajanja (Pure Conglomerate Merger) kompanije nemaju značajnu poslovnu povezanost.
Kod mešovitog konglomeratskog spajanja (Mixed Conglomerate Merger) kompanije mogu biti povezane kroz određene tržišne aktivnosti, proizvode ili ciljne kupce, iako ne posluju u istoj osnovnoj delatnosti.
Kongenerično spajanje
Kongenerično spajanje (Congeneric Merger) nastaje između kompanija koje posluju u istoj ili srodnoj industriji, ali imaju različite proizvode ili usluge.
Kompanije mogu imati slične tehnologije, distributivne kanale, kupce ili marketinške sisteme. Spajanjem mogu proširiti ponudu proizvoda ili pristupiti novim segmentima tržišta.
Spajanje proširenjem tržišta
Spajanje proširenjem tržišta (Market Extension Merger) nastaje kada se kombinuju kompanije koje prodaju slične ili iste proizvode, ali posluju na različitim tržištima.
Cilj je najčešće pristup većem tržištu i većoj bazi kupaca.
Horizontalno spajanje
Horizontalno spajanje (Horizontal Merger) nastaje kada se spajaju kompanije koje proizvode slične proizvode ili pružaju slične usluge i posluju na istom nivou lanca vrednosti.
Ovakva spajanja mogu omogućiti ekonomiju obima, smanjenje troškova i povećanje tržišnog udela.
Istovremeno, horizontalna spajanja mogu izazvati zabrinutost u pogledu konkurencije, zbog čega mogu biti predmet regulatorne kontrole.
Vertikalno spajanje
Vertikalno spajanje (Vertical Merger) nastaje kada se kombinuju kompanije koje posluju na različitim nivoima istog lanca snabdevanja.
Na primer, proizvođač može da se spoji sa dobavljačem sirovina ili distributerom svojih proizvoda.
Cilj može biti bolja kontrola lanca snabdevanja, smanjenje transakcionih troškova i povećanje operativne efikasnosti.
Prednosti spajanja
Potencijalne prednosti spajanja uključuju:
- smanjenje operativnih troškova,
- efikasnije korišćenje resursa,
- ostvarivanje ekonomije obima,
- pristup novim tržištima,
- proširenje proizvoda i usluga,
- pristup tehnologiji i stručnom znanju,
- povećanje proizvodnih kapaciteta,
- potencijalne sinergije i
- jačanje konkurentske pozicije.
Međutim, ove koristi nisu garantovane. Njihovo ostvarivanje zavisi od cene transakcije, načina finansiranja i uspešnosti integracije kompanija.
Nedostaci i rizici spajanja
Spajanje može stvoriti i značajne rizike.
Među njima su:
- visoki troškovi integracije,
- problemi sa usklađivanjem organizacionih kultura,
- odlazak ključnih zaposlenih,
- neostvarivanje očekivanih sinergija,
- povećanje zaduženosti,
- problemi sa integracijom informacionih sistema,
- gubitak pojedinih kupaca i
- regulatorne prepreke.
Horizontalna spajanja mogu dodatno privući pažnju organa za zaštitu konkurencije ako bi mogla dovesti do smanjenja konkurencije ili povećanja tržišne koncentracije.
Zbog toga se pre sprovođenja većih transakcija često analiziraju finansijski, pravni, poreski i regulatorni aspekti poslovanja.
Merger i Acquisition – razlika
Merger i Acquisition su povezani, ali nisu sinonimi.
Kod Merger-a, dve ili više kompanija se kombinuju u jednu poslovnu celinu.
Kod Acquisition-a, jedna kompanija, odnosno sticalac (Acquirer), kupuje vlasnički udeo ili imovinu druge kompanije i stiče kontrolu nad njom.
U praksi granica između ova dva pojma ponekad može biti manje jasna, naročito kod velikih M&A transakcija, ali osnovna razlika je u načinu na koji se poslovanje i kontrola kombinuju.
Zaključak
Merger (spajanje kompanija) je transakcija kojom se dve ili više kompanija kombinuju u jednu poslovnu celinu. Kompanije se mogu spajati radi povećanja efikasnosti, ostvarivanja sinergija, širenja tržišta, pristupa resursima i proširenja poslovanja.
Najčešći oblici uključuju horizontalna, vertikalna, konglomeratska i kongenerična spajanja. Iako spajanje može doneti značajne poslovne koristi, ono istovremeno nosi finansijske, operativne i regulatorne rizike.