Neto dug (Net Debt) predstavlja razliku između ukupnog kamatonosnog duga kompanije i njene gotovine i gotovinskih ekvivalenata. Pokazuje koliki bi dug preostao kada bi kompanija raspoloživu gotovinu i gotovinske ekvivalente iskoristila za smanjenje svojih dužničkih obaveza.
Neto dug je važan pokazatelj finansijskog leveridža i zaduženosti. Investitori, kreditori i analitičari koriste ga za procenu strukture finansiranja kompanije i u kombinaciji sa drugim pokazateljima za analizu njene sposobnosti servisiranja duga.
Šta je Net Debt?
Net Debt odnosno neto dug predstavlja ukupan dug umanjen za gotovinu i gotovinske ekvivalente.
Za razliku od ukupnog duga, koji pokazuje koliko kompanija duguje, neto dug uzima u obzir i sredstva koja kompanija trenutno ima na raspolaganju za smanjenje tog duga.
Na primer, ako kompanija ima 100 miliona USD duga i 30 miliona USD gotovine i gotovinskih ekvivalenata, njen neto dug iznosi 70 miliona USD.
Važno je razlikovati neto dug od ukupnih obaveza kompanije. Accounts Payable, poreske obaveze, obračunate plate i druge poslovne obaveze mogu biti prikazane kao obaveze u bilansu stanja, ali se ne uključuju automatski u obračun neto duga. U praksi se u obračun uključuju dužničke obaveze definisane kao dug prema relevantnoj računovodstvenoj ili finansijskoj metodologiji.
Formula za Net Debt
Osnovna formula glasi:
Neto dug = Ukupan dug − Gotovina i gotovinski ekvivalenti
Net Debt = Total Debt − Cash & Cash Equivalents
Ako se ukupan dug sastoji od kratkoročnog i dugoročnog kamatonosnog duga:
Neto dug = Kratkoročni dug + Dugoročni dug − Gotovina i gotovinski ekvivalenti
Net Debt = Short-term Debt + Long-term Debt − Cash & Cash Equivalents
Tačna definicija stavke Total Debt može se razlikovati u zavisnosti od analitičke metodologije. Zato je kod poređenja više kompanija važno koristiti istu metodologiju obračuna.
Šta ulazi u obračun neto duga?
Kratkoročni dug
Kratkoročni dug (Short-term Debt) predstavlja deo finansijskog duga koji dospeva u kratkom roku, obično u narednih 12 meseci.
U zavisnosti od strukture kompanije, može uključivati kratkoročne bankarske kredite, tekući deo dugoročnog duga i druge kamatonosne finansijske obaveze sa kratkim rokom dospeća.
Accounts Payable, odnosno obaveze prema dobavljačima, ne treba automatski uključivati u neto dug samo zato što predstavljaju obavezu. One su prvenstveno poslovne obaveze, a ne nužno finansijski dug.
Dugoročni dug
Dugoročni dug (Long-term Debt) predstavlja finansijske obaveze sa rokom dospeća dužim od 12 meseci.
Može uključivati, na primer:
- dugoročne bankarske kredite,
- obveznice (Bonds),
- određene obaveze po osnovu zakupa, u zavisnosti od korišćene metodologije,
- druge kamatonosne finansijske obaveze.
Gotovina i gotovinski ekvivalenti
Gotovina i gotovinski ekvivalenti (Cash & Cash Equivalents) predstavljaju veoma likvidna sredstva koja se mogu brzo koristiti za plaćanje obaveza.
U zavisnosti od definicije koja se koristi u analizi, mogu se uzeti u obzir i određena kratkoročna likvidna ulaganja.
Nije svaka kratkoročna investicija automatski gotovinski ekvivalent. Zato je potrebno proveriti kako je stavka definisana u finansijskim izveštajima i konkretnoj analitičkoj metodologiji.
Kako se izračunava Net Debt?
Obračun neto duga može se prikazati kroz nekoliko jednostavnih koraka:
- Utvrditi iznos relevantnog kratkoročnog finansijskog duga.
- Utvrditi iznos relevantnog dugoročnog finansijskog duga.
- Sabiranjem dobiti ukupan dug.
- Utvrditi iznos gotovine i gotovinskih ekvivalenata.
- Od ukupnog duga oduzeti gotovinu i gotovinske ekvivalente.
Dobijeni iznos predstavlja neto dug.
Primer obračuna neto duga
Pretpostavimo da kompanija ima:
- Kratkoročni dug: 40.000 USD
- Dugoročni dug: 60.000 USD
- Gotovina i gotovinski ekvivalenti: 40.000 USD
Ukupan dug iznosi:
40.000 + 60.000 = 100.000 USD
Neto dug iznosi:
Net Debt = 100.000 − 40.000 = 60.000 USD
Dakle, kompanija ima 60.000 USD neto duga.
To znači da bi, hipotetički, nakon korišćenja 40.000 USD gotovine za smanjenje duga ostalo 60.000 USD duga.
Pozitivan neto dug
Pozitivan neto dug znači da je ukupan dug veći od gotovine i gotovinskih ekvivalenata.
Na primer:
Ukupan dug = 100 miliona USD
Gotovina = 40 miliona USD
Neto dug = 60 miliona USD
Pozitivan neto dug sam po sebi ne znači da kompanija ima finansijske probleme. Njegovo značenje zavisi od veličine kompanije, stabilnosti novčanih tokova, profitabilnosti, troškova kamata, dospeća duga i drugih finansijskih pokazatelja.
Negativan neto dug
Ako kompanija ima više gotovine i gotovinskih ekvivalenata nego duga, rezultat formule može biti negativan.
Na primer:
Ukupan dug = 50 miliona USD
Gotovina = 80 miliona USD
Neto dug = 50 − 80 = −30 miliona USD
U tom slučaju kompanija ima negativan neto dug, odnosno gotovina i gotovinski ekvivalenti premašuju dug uključen u obračun.
Negativan neto dug ne treba automatski tumačiti kao znak da kompanija ne koristi efikasno svoj kapital. Veća gotovinska pozicija može imati različite razloge, uključujući potrebe za budućim investicijama, akvizicijama, zaštitom likvidnosti ili drugim poslovnim ciljevima.
Neto dug i kratkoročni i dugoročni dug
Ukupan neto dug ne pokazuje kako je dug raspoređen prema roku dospeća.
Dve kompanije mogu imati isti neto dug, ali različitu strukturu zaduženosti.
Na primer, jedna kompanija može imati uglavnom dugoročni dug, dok druga može imati veliki deo duga koji dospeva u narednih 12 meseci.
Zbog toga se, pored ukupnog neto duga, analiziraju:
- rokovi dospeća duga,
- kamatne stope,
- mogućnosti refinansiranja,
- kratkoročni i dugoročni novčani tokovi,
- dostupna likvidna sredstva.
Ova analiza je važna zato što veliki iznos kratkoročnog duga može stvoriti veće potrebe za refinansiranjem nego isti iznos dugoročnog duga.
Net Debt i finansijski leveridž
Neto dug se često koristi za izračunavanje različitih pokazatelja finansijskog leveridža.
Jedan od najpoznatijih je Net Debt to EBITDA, koji poredi neto dug sa EBITDA:
Net Debt to EBITDA = Net Debt / EBITDA
Ovaj odnos omogućava analitičarima da sagledaju nivo neto zaduženosti u odnosu na operativnu zaradu kompanije.
Neto dug se može koristiti i u drugim analizama, uključujući procenu kapitalne strukture i finansijskog rizika.
Net Debt i sposobnost servisiranja duga
Neto dug je koristan pokazatelj zaduženosti, ali nije sam po sebi dovoljan za procenu sposobnosti kompanije da otplaćuje dug.
Na primer, dve kompanije mogu imati isti neto dug, ali veoma različitu sposobnost servisiranja tog duga ako jedna ostvaruje stabilan i visok novčani tok, a druga ima promenljive ili slabe novčane tokove.
Zbog toga se uz neto dug mogu posmatrati:
- Operating Cash Flow,
- Free Cash Flow,
- EBITDA,
- Interest Coverage Ratio,
- Debt Service Coverage Ratio (DSCR),
- Net Debt to EBITDA,
- dospeće i struktura duga.
Net Debt i likvidnost
Neto dug i likvidnost nisu isto.
Likvidnost se odnosi na sposobnost kompanije da izmiri svoje kratkoročne obaveze kada dospeju, dok neto dug predstavlja meru neto zaduženosti nakon odbitka gotovine i gotovinskih ekvivalenata.
Kompanija može imati relativno nizak neto dug, ali istovremeno imati problem sa kratkoročnom likvidnošću ako joj raspoloživa sredstva nisu dovoljna za obaveze koje uskoro dospevaju.
Zato neto dug treba posmatrati zajedno sa pokazateljima kao što su Current Ratio, Quick Ratio i novčani tok iz poslovnih aktivnosti.
Ograničenja pokazatelja Net Debt
Neto dug je jednostavan i koristan pokazatelj, ali ima nekoliko ograničenja.
Prvo, definicija duga može da se razlikuje između kompanija, analitičara i finansijskih institucija.
Drugo, gotovina nije uvek potpuno raspoloživa za otplatu duga. Deo gotovine može biti potreban za redovno poslovanje ili može biti ograničen određenim ugovornim ili regulatornim uslovima.
Treće, sam iznos neto duga ne pokazuje sposobnost kompanije da generiše novac za servisiranje svojih obaveza.
Zbog toga se neto dug najbolje koristi kao deo šire analize koja obuhvata dug, gotovinu, novčane tokove, profitabilnost, kamate i strukturu dospeća obaveza.
Zaključak
Net Debt (Neto dug) predstavlja ukupan finansijski dug kompanije umanjen za gotovinu i gotovinske ekvivalente. On pokazuje koliki deo duga ostaje nakon hipotetičkog korišćenja raspoložive gotovine za njegovo smanjenje.
Neto dug je važan za analizu finansijskog leveridža i strukture kapitala, ali ga ne treba posmatrati kao samostalan pokazatelj likvidnosti ili sposobnosti otplate duga.
Za potpuniju procenu finansijskog položaja kompanije, neto dug treba analizirati zajedno sa novčanim tokovima, EBITDA, troškovima kamata, dospećem duga i drugim pokazateljima zaduženosti i likvidnosti.