Non-GAAP Earnings, odnosno ne-GAAP zarade, predstavljaju finansijske rezultate kompanije koji se izračunavaju korišćenjem određenih prilagođavanja u odnosu na GAAP računovodstvene principe. Kompanije ih koriste kako bi investitorima i drugim zainteresovanim stranama pružile dodatni pogled na rezultate poslovanja, posebno kada žele da izdvoje stavke koje smatraju neuobičajenim, jednokratnim ili manje relevantnim za tekuće poslovanje.
Za razliku od GAAP zarade, koje se zasnivaju na standardizovanim računovodstvenim pravilima, Non-GAAP pokazatelji nisu potpuno standardizovani. Zbog toga kompanije mogu koristiti različite metode prilagođavanja, pa se njihovi rezultati ne mogu uvek direktno porediti.
Šta su Non-GAAP Earnings?
Non-GAAP Earnings su zarade kompanije izračunate uz određena prilagođavanja u odnosu na rezultate utvrđene prema GAAP-u (Generally Accepted Accounting Principles).
GAAP predstavlja skup računovodstvenih pravila koja kompanije koriste za pripremu finansijskih izveštaja. Non-GAAP pokazatelji, s druge strane, predstavljaju dodatne, prilagođene mere finansijskih rezultata.
Kompanija, na primer, može iz svoje Non-GAAP zarade isključiti određene stavke kao što su:
- troškovi restrukturiranja,
- troškovi akvizicije,
- naknade zasnovane na akcijama,
- troškovi povezani sa određenim sudskim sporovima,
- gubici ili dobici od prodaje imovine,
- određeni troškovi amortizacije,
- druga neuobičajena ili jednokratna prilagođavanja.
Važno je naglasiti da činjenica da je neka stavka jednokratna ne znači automatski da treba da bude isključena iz Non-GAAP rezultata. Način na koji kompanija definiše svoja prilagođavanja mora se posmatrati u kontekstu njenog poslovanja i prethodnih izveštaja.
Zašto kompanije koriste Non-GAAP Earnings?
Kompanije koriste Non-GAAP pokazatelje kako bi pružile dodatne informacije o rezultatima poslovanja koje, prema njihovom obrazloženju, mogu pomoći investitorima da bolje razumeju osnovne poslovne aktivnosti.
Na primer, kompanija može imati veliki jednokratni trošak restrukturiranja koji značajno smanjuje GAAP neto dobit. Menadžment može prikazati i prilagođenu zaradu bez tog troška kako bi pokazao rezultate poslovanja pre njegovog uticaja.
Zbog toga se mogu pojaviti dve različite brojke:
GAAP Earnings – zarada izračunata prema GAAP pravilima.
Non-GAAP Earnings – prilagođena zarada nakon isključivanja određenih stavki koje kompanija definiše.
Razlika između njih može biti mala, ali u nekim slučajevima može biti veoma značajna.
Non-GAAP Earnings i SEC
U Sjedinjenim Američkim Državama kompanije koje javno objavljuju Non-GAAP finansijske pokazatelje moraju poštovati određena pravila Komisije za hartije od vrednosti SAD (SEC – Securities and Exchange Commission).
Kada se Non-GAAP finansijska mera predstavlja javnosti, kompanija u odgovarajućim okolnostima mora da je predstavi na način koji omogućava investitorima da je uporede sa najdirektnije uporedivom GAAP merom. To uključuje i odgovarajuće usklađivanje (reconciliation) između Non-GAAP i GAAP pokazatelja.
Zbog toga Non-GAAP rezultati nisu jednostavno „interni izveštaji“ koje kompanija može proizvoljno objaviti bez dodatnih pravila. Kod javnih kompanija njihovo predstavljanje javnosti podleže regulatornim zahtevima.
Najčešći Non-GAAP finansijski pokazatelji
Među najpoznatijim pokazateljima koje kompanije koriste kao dopunu GAAP rezultatima nalaze se:
- Adjusted Earnings – prilagođene zarade,
- Adjusted Net Income – prilagođena neto dobit,
- Adjusted EBITDA – prilagođena EBITDA,
- EBITDA – zarada pre kamata, poreza, deprecijacije i amortizacije,
- Free Cash Flow (FCF) – slobodan novčani tok.
Međutim, važno je razlikovati Non-GAAP Earnings od pojedinačnih pokazatelja. Na primer, EBITDA je široko korišćena finansijska mera, ali nije isto što i neto dobit, dok je FCF mera novčanog toka, a ne zarade.
EBITDA kao Non-GAAP pokazatelj
EBITDA (Earnings Before Interest, Taxes, Depreciation and Amortization) predstavlja zaradu pre kamata, poreza, deprecijacije i amortizacije.
EBITDA se često koristi za procenu operativne profitabilnosti kompanije jer isključuje uticaj troškova kamata, poreza, deprecijacije i amortizacije.
Osnovna formula je:
EBITDA = Neto dobit + Kamate + Porezi + Deprecijacija + Amortizacija
odnosno:
EBITDA = Net Income + Interest Expense + Taxes + Depreciation + Amortization
EBITDA može biti naročito korisna kod poređenja kompanija sa različitim nivoima zaduženosti ili različitim računovodstvenim i investicionim strukturama.
Ipak, EBITDA ne predstavlja gotovinu koju kompanija ostvaruje. Kompanija i dalje mora da plaća kamate, poreze i kapitalne izdatke, pa EBITDA ne treba posmatrati kao zamenu za neto dobit ili slobodan novčani tok.
Free Cash Flow (FCF)
Free Cash Flow (FCF), odnosno slobodan novčani tok, predstavlja količinu gotovine koja kompaniji ostaje nakon što iz novčanog toka iz poslovnih aktivnosti odbije kapitalne izdatke potrebne za održavanje i razvoj poslovanja.
Jedna od najčešće korišćenih formula je:
FCF = Novčani tok iz poslovnih aktivnosti – Kapitalni izdaci
odnosno:
Free Cash Flow = Cash Flow from Operations – Capital Expenditures
FCF je važan jer pokazuje koliko gotovine kompanija generiše iz svog poslovanja nakon ulaganja u dugoročnu imovinu. Ta gotovina može se, u zavisnosti od finansijske situacije kompanije, koristiti za otplatu duga, isplatu dividendi, otkup sopstvenih akcija, akvizicije ili druga ulaganja.
Važno je naglasiti da se FCF ne može poistovetiti sa Non-GAAP Earnings, jer FCF meri novčani tok, dok Non-GAAP Earnings predstavljaju prilagođenu meru zarade.
Kako se Non-GAAP Earnings razlikuju od GAAP Earnings?
Glavna razlika je u tome što se GAAP Earnings obračunavaju prema standardizovanim računovodstvenim pravilima, dok kompanija kod Non-GAAP Earnings primenjuje dodatna prilagođavanja.
| Karakteristika | GAAP Earnings | Non-GAAP Earnings |
|---|---|---|
| Računovodstvena pravila | Standardizovana | Nisu potpuno standardizovana |
| Prilagođavanja | Ograničena pravilima GAAP-a | Kompanija definiše određena prilagođavanja |
| Poređenje kompanija | Lakše | Može biti otežano |
| Svrha | Standardizovano finansijsko izveštavanje | Dodatni prikaz poslovnih rezultata |
| Transparentnost | Veća standardizacija | Zavisi od korišćenih prilagođavanja |
Zbog toga investitor ne bi trebalo da posmatra samo jednu od ove dve mere.
Zašto Non-GAAP Earnings mogu biti korisne?
Non-GAAP pokazatelji mogu biti korisni kada pomažu da se razdvoje redovni poslovni rezultati od neuobičajenih događaja.
Na primer, kompanija koja je u jednoj godini imala veliki trošak restrukturiranja može prikazati prilagođenu zaradu kako bi pokazala kakav bi rezultat bio bez tog konkretnog događaja.
Non-GAAP pokazatelji takođe mogu pomoći menadžmentu i investitorima da prate određene poslovne trendove kroz vreme.
Međutim, njihova korisnost zavisi od toga šta je kompanija isključila i zašto.
Rizici i nedostaci Non-GAAP Earnings
Najveći problem Non-GAAP pokazatelja je njihova nedovoljna standardizovanost. Dve kompanije mogu imati slične GAAP rezultate, ali veoma različite Non-GAAP rezultate zato što koriste različita prilagođavanja.
Poseban problem nastaje kada kompanija redovno isključuje troškove koji se predstavljaju kao „jednokratni“, iako se slični troškovi pojavljuju iz godine u godinu.
Na primer, ako kompanija svake godine ima značajne troškove restrukturiranja ili naknade zasnovane na akcijama, investitor bi trebalo da razmotri da li je opravdano te troškove tretirati kao izuzetne stavke.
Zbog toga Non-GAAP zarada može izgledati značajno veća od GAAP zarade, a razlika zahteva detaljnu analizu.
Kako investitori treba da analiziraju Non-GAAP Earnings?
Non-GAAP zarade ne bi trebalo posmatrati izolovano. Korisno je uporediti:
- GAAP neto dobit i Non-GAAP neto dobit;
- pojedinačna prilagođavanja koja kompanija isključuje;
- Non-GAAP rezultate iz više godina;
- rezultate kompanije sa rezultatima konkurenata;
- EPS prema GAAP-u i prilagođeni EPS;
- Non-GAAP zaradu sa slobodnim novčanim tokom;
- obrazloženje menadžmenta za svako značajno prilagođavanje.
Posebnu pažnju treba obratiti na prilagođavanja koja se ponavljaju iz godine u godinu. Ako se isti trošak stalno isključuje iz rezultata kao „jednokratan“, njegova ekonomska priroda može biti drugačija nego što sam naziv sugeriše.
Non-GAAP Earnings i investitori
Non-GAAP Earnings mogu pružiti koristan dodatni pogled na poslovanje kompanije, ali nisu zamena za GAAP finansijske rezultate.
GAAP rezultati obezbeđuju standardizovanu osnovu za finansijsko izveštavanje i poređenje, dok Non-GAAP rezultati mogu pomoći u razumevanju određenih aspekata poslovanja nakon prilagođavanja izabranih stavki.
Najkorisniji pristup je zato posmatrati obe mere zajedno i pažljivo analizirati koje su stavke isključene iz Non-GAAP rezultata i kakav je njihov uticaj na prikazanu zaradu.
Zaključak
Non-GAAP Earnings predstavljaju prilagođene zarade koje kompanije koriste kao dopunu GAAP finansijskim rezultatima. Njihova svrha je da pruže dodatnu perspektivu poslovanja, ali pošto nisu potpuno standardizovane, mogu se razlikovati od kompanije do kompanije.
Zato Non-GAAP zarade mogu biti koristan analitički alat, ali ih treba posmatrati zajedno sa GAAP zaradom, novčanim tokom, bilansom stanja i detaljima o izvršenim prilagođavanjima.