Neposlovni rashodi (Non-operating Expenses) predstavljaju rashode koji nisu direktno povezani sa osnovnom poslovnom delatnošću kompanije. Oni se razlikuju od operativnih troškova (Operating Expenses) koji nastaju u okviru redovnog poslovanja i aktivnosti koje kompanija obavlja radi ostvarivanja prihoda.
Najčešći primeri neposlovnih rashoda mogu uključivati troškove kamata, određene gubitke od prodaje imovine, gubitke od ulaganja i druge rashode koji nisu povezani sa osnovnim poslovanjem kompanije.
Važno je naglasiti da Non-operating Expenses ne znači isto što i Non-recurring Items. Neposlovni rashod može biti redovan i ponavljajući. Na primer, kompanija koja finansira poslovanje dugom može svake godine imati troškove kamata, iako oni nisu deo njene osnovne poslovne delatnosti.
Šta su Non-operating Expenses?
Neposlovni rashodi su rashodi koji nastaju iz aktivnosti koje se nalaze izvan osnovne delatnosti kompanije.
Ako se, na primer, kompanija bavi proizvodnjom automobila, troškovi materijala, zarada proizvodnih radnika, proizvodnje i distribucije predstavljaju deo poslovanja. Nasuprot tome, određeni troškovi finansiranja ili gubici od prodaje imovine koja se koristi u poslovanju mogu biti prikazani izvan operativnog rezultata, u zavisnosti od njihove prirode i primenjenih računovodstvenih pravila.
Neposlovni rashodi se obično prikazuju nakon operativnog rezultata u bilansu uspeha, pre izračunavanja rezultata pre poreza i konačne neto dobiti.
Primeri neposlovnih rashoda
Troškovi kamata
Troškovi kamata (Interest Expense) predstavljaju jedan od najčešćih primera rashoda koji se prikazuju izvan operativnog rezultata.
Kompanija može koristiti kredite i druge oblike duga za finansiranje poslovanja. Kamata koju plaća na taj dug predstavlja trošak finansiranja, a ne trošak proizvodnje ili prodaje proizvoda.
Važno je, međutim, da troškovi kamata mogu nastajati redovno, pa ih ne treba poistovećivati sa jednokratnim ili neponavljajućim rashodima.
Gubici od prodaje imovine
Ako kompanija proda određenu imovinu za iznos manji od njene knjigovodstvene vrednosti, može nastati gubitak od prodaje imovine.
Na primer, ako je knjigovodstvena vrednost opreme 100.000 evra, a kompanija je proda za 80.000 evra, može nastati gubitak od 20.000 evra.
Takav gubitak nije deo redovne prodaje proizvoda ili usluga i može biti prikazan kao neposlovni rashod, u zavisnosti od prirode imovine i računovodstvenog tretmana.
Gubici od ulaganja
Kompanija može imati ulaganja u druge kompanije, finansijske instrumente ili drugu imovinu koja nije deo njene osnovne poslovne aktivnosti.
Ako takvo ulaganje izgubi vrednost ili bude prodato uz gubitak, nastali gubitak može predstavljati neposlovni rashod ili gubitak, u zavisnosti od vrste ulaganja i računovodstvenih pravila koja se primenjuju.
Određeni otpisi i umanjenja vrednosti
Otpisi (Write-offs) i umanjenja vrednosti (Impairments) mogu biti povezani sa različitim vrstama imovine.
Međutim, ne treba automatski svaki otpis klasifikovati kao neposlovni rashod. Ako je otpis povezan sa osnovnom poslovnom delatnošću, može biti uključen u operativne rashode.
Na primer, otpis zastarelih zaliha kod proizvodne ili trgovačke kompanije može biti povezan upravo sa njenim osnovnim poslovanjem.
Troškovi restrukturiranja
Troškovi restrukturiranja (Restructuring Costs) nastaju kada kompanija menja svoju organizaciju, poslovni model, strukturu ili način poslovanja.
Oni mogu uključivati određene troškove otpremnina, zatvaranja objekata ili reorganizacije.
Međutim, troškovi restrukturiranja nisu automatski neoperativni rashodi. Njihova klasifikacija zavisi od konkretne prirode troška i računovodstvenog prikaza.
Pored toga, restrukturiranje je često neponavljajuća ili neuobičajena stavka, ali pojmovi Non-operating i Non-recurring i dalje nisu sinonimi.
Non-operating Expenses nisu isto što i Non-recurring Items
Ovo je važna razlika.
Non-operating Expenses opisuju rashode prema tome da li su povezani sa osnovnim poslovanjem kompanije.
Non-recurring Items opisuju stavke prema tome da li se očekuje da će se ponavljati u budućim periodima.
Zbog toga jedna stavka može biti:
- neoperativna i ponavljajuća – na primer, trošak kamata kod kompanije sa stalnim dugom;
- neoperativna i neponavljajuća – na primer, određeni gubitak od jednokratne prodaje imovine;
- operativna i neponavljajuća – na primer, određeni jednokratni trošak restrukturiranja povezan sa osnovnim poslovanjem.
Dakle, Non-operating i Non-recurring predstavljaju dve različite karakteristike rashoda.
Operativni i neoperativni rashodi
Operativni rashodi (Operating Expenses) nastaju iz aktivnosti koje predstavljaju osnovno poslovanje kompanije.
Primeri mogu uključivati:
- zarade zaposlenih,
- zakup poslovnog prostora,
- marketing i oglašavanje,
- administrativne troškove,
- troškove prodaje,
- istraživanje i razvoj,
- druge troškove povezane sa redovnim poslovanjem.
Neposlovni rashodi (Non-operating Expenses) nastaju iz aktivnosti koje nisu deo osnovne poslovne delatnosti.
Ova razlika omogućava da se odvoji rezultat osnovnog poslovanja od efekata finansiranja, ulaganja i drugih aktivnosti koje nisu deo glavnog poslovnog modela.
Kako Non-operating Expenses utiču na finansijski rezultat?
Neposlovni rashodi mogu smanjiti dobit pre poreza (Pre-tax Income) i konačnu neto dobit (Net Income), ali ne moraju smanjiti operativnu dobit (Operating Income) ako se prikazuju izvan operativnog rezultata.
Na primer, kompanija može ostvariti:
- Operating Income: 500.000 evra
- Interest Expense: 80.000 evra
- ostale neposlovne rashode: 20.000 evra
U pojednostavljenom primeru, neposlovni rashodi bi smanjili rezultat nakon operativne dobiti, pa bi dobit pre poreza bila 400.000 evra.
Ovo pokazuje zašto je važno razlikovati Operating Income od Net Income.
Zašto je važno izdvojiti neposlovne rashode?
Razdvajanje operativnih i neposlovnih rashoda omogućava analitičarima i investitorima da bolje razumeju osnovne poslovne rezultate kompanije.
Na primer, dve kompanije mogu imati sličnu neto dobit, ali različitu operativnu dobit. Jedna može imati snažno osnovno poslovanje, ali velike troškove finansiranja, dok druga može imati slabiji operativni rezultat, ali manje neposlovnih rashoda.
Zato se pri finansijskoj analizi često posmatra više nivoa rezultata:
Prihodi → Operativni rashodi → Operating Income → Neposlovni rashodi/prihodi → Pre-tax Income → Porez → Net Income
Takav pregled pomaže da se utvrdi odakle kompaniji dolazi dobit i koji faktori utiču na njen konačni rezultat.
Uticaj na EBITDA i EBIT
Važno je razlikovati neposlovne rashode od stavki koje su već uključene u operativni rezultat.
EBIT (Earnings Before Interest and Taxes) predstavlja dobit pre kamata i poreza, dok EBITDA dodatno isključuje deprecijaciju i amortizaciju.
Zbog toga se, na primer, trošak kamata obično ne oduzima pri izračunavanju EBIT-a, već se priznaje nakon operativnog rezultata.
S druge strane, ne treba automatski uklanjati svaki neoperativni ili jednokratni trošak iz finansijskih pokazatelja. Pri normalizaciji rezultata potrebno je utvrditi prirodu, učestalost i računovodstveni tretman konkretne stavke.
Jednostavan primer
Pretpostavimo da kompanija ima prihod od 2.000.000 evra i operativne troškove od 1.500.000 evra.
Njena operativna dobit iznosi:
2.000.000 − 1.500.000 = 500.000 evra
Kompanija zatim ima 60.000 evra troškova kamata.
Ako nema drugih neposlovnih stavki i zanemarimo porez, rezultat pre poreza bi iznosio:
500.000 − 60.000 = 440.000 evra
U ovom primeru trošak kamata smanjuje konačni rezultat, ali ne predstavlja trošak osnovne operativne aktivnosti.
Zaključak
Non-operating Expenses (Neposlovni rashodi) predstavljaju rashode koji nisu direktno povezani sa osnovnom poslovnom delatnošću kompanije.
Najčešći primeri mogu uključivati troškove kamata, određene gubitke od prodaje imovine, gubitke od ulaganja i druge rashode koji nastaju iz aktivnosti izvan osnovnog poslovanja.
Važno je razlikovati Non-operating Expenses od Non-recurring Items. Neposlovni rashod može biti redovan i ponavljajući, dok se neponavljajuća stavka definiše prema tome što se ne očekuje da će se redovno ponavljati.
Razdvajanje ovih kategorija omogućava precizniju analizu operativne dobiti, EBIT-a, EBITDA-e, dobiti pre poreza i neto dobiti, kao i bolje razumevanje stvarnih izvora finansijskog rezultata kompanije.