Otvoreno tržište
Šta je otvoreno tržište?
Otvoreno tržište Open Market je tržište gde su cene određene ponudom i potražnjom, a kupci i prodavci slobodno trguju robom ili uslugama. Ova tržištu mogu imati konkurentske prepreke, ali nikada regulatorne barijere za ulazak na tržište. Na otvorenom tržištu nema carina, poreza, uslova za licenciranje, subvencija, sindikalnog udruživanja i bilo kojih ograničenja rada slobodnog tržišta.
Kako funkcioniše otvoreno tržište
Kao što smo rekli, cene i dostupnost proizvoda na otvorenom tržištu se određuju konkurencijom, odnosno, ponudom i potražnjom. Politika otvorenog tržišta je usklađena sa politikom slobodne trgovine, koja nastoji da eliminiše diskriminaciju uvoza i izvoza. Kupci i prodavci iz različitih zemalja slobodno trguju, bez carina, kvota, subvencija ili zabrana za robe i usluge. Prema tome, ne postoje značajne prepreku za ulazak i rad u međunarodnoj trgovini.
Primeri otvorenog tržišta
Najjednostavniji primer otvorenog tržišta je pijaca gde poljoprivrednici mogu da prodaju svoje proizvode direktno potrošačima.
Drugi primer je berza, gde investitori mogu slobodno da kupuju i prodaju akcije.
Na kraju, u nekim zemljema čak postoji slobodna konkurencija na tržištu proizvodnje i snabdevanja električnom energijom.
Otvorena u odnosu na zatvorena tržišta
Otvoreno tržište se smatra veoma pristupačnim sa malim ili nikakvim ograničenjima koje sprečavaju fizička ili pravno lica da učestvuju. Američka berza se smatra otvorenim tržištem jer svaki investitor može da učestvuje, a cene se slobodno formiraju.
Ipak, ovo tržište može imati konkurentske prepreke za ulazak na to tržište. Glavni igrači mogu imati uspostavljeno i snažno prisustvo, što manjim ili novijim kompanijama otežava ulazak na tržište. Međutim, regulatorne barijere za ulazak na tržište ne postoje.
Otvoreno tržište je suprotno zatvorenom tržištu koje ima brojne propise koji ograničavaju rad slobodnog tržišta. Zatvorena tržišta mogu propisati ko može da učestvuje ili da odrede metode formiranja cena van osnovne ponude i potražnje. Većina tržišta nisu ni potpuno otvorena ni zatvorena, već su negde između dva ekstrema.
Primeri zemalja koje imaju otvorena tržišta su SAD, Kanada, Zapadna Evropa i Australija, a zatvorenih Brazil, Kuba i Severna Koreja.
Zatvorena tržišta, koja se nazivaju i protekcionistička tržišta, pokušavaju da zaštite domaće proizvođače od međunarodne konkurencije. Na primer, u mnogim zemljama Bliskog istoka, strane firme, za ulazak na tržište, moraju pronaći „sponzora“ (domaći subjekt ili građanin). Povrh svega, sponzor dobija procenat od posla.
Uticaj otvorenog tržišta na kamatne stope
Federalne rezerve SAD FRS kupuju i prodaju državne obveznice Government Bonds na otvorenom tržištu kroz operacije na otvorenom tržištu OMOs. Federalni komitet za otvoreno tržište Federal Open Market Committee (FOMC) zadužen je za kontrolu operacija na otvorenom tržištu. Mere se preduzimaju u cilju povećanja novčane mase u rukama potrošača koja služi za investiranje i stimulisanje privrednog rasta.
Tamo gde je kamatna stopa za kredite visoka, Fed kupuje državne obveznice od svojih banaka članica. Fed plaća hartije od vrednosti čekovima ili elektronskim transakcijama, što povećava rezerve banke. Banke su obavezne da zadrže najmanje 10% depozita u rezervi. Depozit se mora čuvati u trezoru centralne banke ili regionalnih banake Fed-a. Rezerva pomaže da se pokriju dnevna povlačenja banke. Ako rezerva banke padne ispod obavezne rezerve, ona se zadužuje kod drugih banaka po kamatnoj stopi federalnih fondova. Kada Fed kupuje hartije od vrednosti od banaka članica, povećava rezerve. Pored toga, stavlja na raspolaganje više sredstava Fed-a za pozajmljivanje drugim bankama.
