Options (opcije) su finansijski derivativni ugovori čija vrednost zavisi od osnovne imovine (Underlying Asset), kao što su akcije, berzanski indeksi, valute, robe ili kamatne stope. Opcija daje kupcu pravo, ali ne i obavezu, da kupi ili proda osnovnu imovinu po unapred određenoj izvršnoj ceni (Strike Price), na ili pre određenog datuma, u zavisnosti od vrste opcije.
Za to pravo kupac opcije plaća premiju (Option Premium). Prodavac opcije, odnosno Option Writer, prima premiju, ali preuzima obavezu da ispuni ugovor ako kupac iskoristi svoje pravo i ako bude izvršena dodela opcije.
Opcije se koriste za različite svrhe: zaštitu postojećih ulaganja od pada cene, ostvarivanje prihoda od premija, špekulaciju na promenu cene osnovne imovine i primenu složenijih investicionih strategija.
Važno je razlikovati pravo kupca opcije od obaveze prodavca opcije. Kupac može odlučiti da opciju ne iskoristi, dok prodavac, kada dobije dodelu, mora da ispuni obavezu iz ugovora.
Šta su Options – opcije?
Opcija je ugovor između kupca i prodavca koji određuje uslove pod kojima se može kupiti ili prodati osnovna imovina.
Za kupca opcije najvažnija karakteristika je da on ne mora da izvrši opciju. Ako tržišni uslovi nisu povoljni, može pustiti da opcija istekne. Njegov maksimalni gubitak kod kupljene opcije je, po pravilu, plaćena premija, uz eventualne transakcione troškove.
Prodavac opcije ima drugačiji profil rizika. On prima premiju, ali preuzima ugovornu obavezu ako dođe do izvršenja i dodele opcije. Kod određenih strategija prodaje opcija potencijalni gubitak može biti veoma velik, a kod nekih nepokrivenih pozicija i teoretski neograničen.
Opcije su zato instrumenti koji zahtevaju dobro razumevanje izvršne cene, premije, datuma isteka, volatilnosti, vremenske vrednosti i odnosa između cene opcije i cene osnovne imovine.
Vrste opcija
Osnovne vrste opcija su:
- Call Option – kupovna opcija
- Put Option – prodajna opcija
Call Option – kupovna opcija
Call Option daje kupcu pravo, ali ne i obavezu, da kupi osnovnu imovinu po unapred određenoj izvršnoj ceni (Strike Price), na ili pre datuma isteka, u zavisnosti od toga da li je opcija evropskog ili američkog tipa.
Kupac call opcije obično ostvaruje korist ako cena osnovne imovine poraste dovoljno iznad izvršne cene da opravda plaćenu premiju.
Na primer, ako akcija trenutno vredi 100 USD, investitor može kupiti call opciju sa izvršnom cenom od 105 USD. Ako cena akcije značajno poraste, opcija može dobiti na vrednosti.
Put Option – prodajna opcija
Put Option daje kupcu pravo, ali ne i obavezu, da proda osnovnu imovinu po unapred određenoj izvršnoj ceni.
Kupac put opcije obično ostvaruje korist ako cena osnovne imovine padne.
Put opcija se može koristiti i kao zaštita postojećeg portfolija. U tom slučaju investitor kupuje put opciju kako bi ograničio potencijalni gubitak ako cena imovine koju već poseduje značajno padne.
Kako funkcioniše cena opcije?
Cena koju kupac plaća za opciju naziva se Option Premium – premija opcije.
Premija nije samo razlika između trenutne tržišne cene i izvršne cene. Na njenu vrednost utiče više faktora, uključujući:
- cenu osnovne imovine,
- izvršnu cenu,
- vreme preostalo do isteka,
- očekivanu volatilnost,
- kamatne stope,
- kod određenih osnovnih imovina i očekivane dividende.
Zbog toga se cena opcije može promeniti čak i kada se cena osnovne imovine gotovo ne promeni.
Primer Call Option
Pretpostavimo da se akcija kompanije trguje po ceni od 108 USD. Investitor očekuje da će cena porasti i kupuje call opciju sa:
- izvršnom cenom: 115 USD
- premijom: 0,37 USD po akciji
- veličinom ugovora: 100 akcija
- rokom do isteka: jedan mesec
Ukupno plaćena premija iznosi:
0,37 × 100 = 37 USD
Ako se akcija na datum isteka nalazi na 116 USD, call opcija ima intrinzičnu vrednost od:
116 − 115 = 1 USD po akciji
Vrednost ugovora je:
1 × 100 = 100 USD
Pošto je investitor platio 37 USD, njegov bruto rezultat pre transakcionih troškova iznosi:
100 − 37 = 63 USD
Ako se akcija na datum isteka nalazi ispod 115 USD, opcija je bez intrinzične vrednosti i kupac je može pustiti da istekne. U tom slučaju njegov gubitak iznosi 37 USD plaćene premije.
Ovaj primer pokazuje jednu od osnovnih karakteristika kupljenih opcija: potencijalni gubitak kupca ograničen je na plaćenu premiju, dok potencijalna dobit kod call opcije može biti veoma velika.
Međutim, nije pravilno zaključiti da kupovina opcije automatski „smanjuje rizik“. Opcija može ograničiti određenu vrstu rizika, ali premija predstavlja stvarni trošak, a opcija može isteći bezvredna.
Primer Put Option kao zaštite
Pretpostavimo da investitor poseduje akcije ili odgovarajuću izloženost nekom indeksu i želi da ograniči gubitak u slučaju značajnog pada tržišta.
Može kupiti put opciju sa izvršnom cenom koja određuje nivo po kojem može prodati osnovnu imovinu, u skladu sa uslovima ugovora.
Ako tržišna cena značajno padne ispod izvršne cene, put opcija dobija na vrednosti i može nadoknaditi deo gubitka na osnovnoj poziciji.
Ovakva strategija se naziva Protective Put i može se posmatrati kao oblik zaštite portfolija. Međutim, zaštita nije besplatna: investitor za put opciju plaća premiju.
In-The-Money (ITM) – u novcu
In-The-Money (ITM) označava opciju koja ima intrinzičnu vrednost.
Kod call opcije ona je ITM kada je:
Tržišna cena osnovne imovine > izvršna cena
Na primer, call opcija sa izvršnom cenom od 50 USD je ITM ako se akcija trguje po 55 USD.
Kod put opcije ona je ITM kada je:
Tržišna cena osnovne imovine < izvršna cena
Na primer, put opcija sa izvršnom cenom od 50 USD je ITM ako se akcija trguje po 45 USD.
At-The-Money (ATM) – na novcu
At-The-Money (ATM) označava opciju čija je izvršna cena jednaka ili veoma blizu trenutnoj tržišnoj ceni osnovne imovine.
Na primer, ako se akcija trguje po 100 USD, opcija sa izvršnom cenom od 100 USD je približno ATM.
ATM opcija nema ili ima veoma malu intrinzičnu vrednost, dok se njena premija uglavnom sastoji od vremenske vrednosti.
Out-of-The-Money (OTM) – van novca
Out-of-The-Money (OTM) označava opciju koja trenutno nema intrinzičnu vrednost.
Kod call opcije:
Tržišna cena < izvršna cena
Kod put opcije:
Tržišna cena > izvršna cena
OTM opcija ipak može imati tržišnu vrednost zbog vremena preostalog do isteka i očekivane volatilnosti.
Zato nije sasvim precizno reći da se cena OTM opcije sastoji „isključivo“ od vremenske vrednosti bez dodatnog konteksta, ali u standardnom modelu njena vrednost nema komponentu intrinzične vrednosti.
Strike Price – izvršna cena
Strike Price, odnosno Exercise Price, jeste cena po kojoj kupac opcije ima pravo da kupi ili proda osnovnu imovinu, u skladu sa vrstom opcije i uslovima ugovora.
Kod call opcije izvršna cena predstavlja cenu po kojoj se osnovna imovina može kupiti.
Kod put opcije predstavlja cenu po kojoj se osnovna imovina može prodati.
Izvršna cena se određuje kada se opcionim ugovorom trguje i predstavlja jedan od najvažnijih elemenata ugovora.
Option Premium – premija opcije
Option Premium je cena koju kupac opcije plaća prodavcu za pravo sadržano u opcionom ugovoru.
Premija predstavlja prihod prodavca opcije i trošak kupca.
Kod standardizovanih berzanskih opcija na akcije u SAD, jedna opcija često predstavlja 100 akcija, pa se kotirana premija po akciji obično množi sa 100 da bi se dobio iznos premije za jedan ugovor.
Na primer, premija od 0,37 USD znači:
0,37 × 100 = 37 USD
pre provizija i drugih troškova.
Intrinsic Value – intrinzična vrednost opcije
Intrinsic Value predstavlja vrednost koju bi opcija imala kada bi se posmatrala njena neposredna korist od izvršenja.
Za call opciju:
Intrinsic Value = max(Tržišna cena − Strike Price, 0)
Za put opciju:
Intrinsic Value = max(Strike Price − Tržišna cena, 0)
Samo ITM opcije imaju pozitivnu intrinzičnu vrednost.
Time Value – vremenska vrednost
Time Value predstavlja deo premije koji nije obuhvaćen intrinzičnom vrednošću.
Pojednostavljeno:
Premija opcije = Intrinzična vrednost + vremenska vrednost
Kako se približava datum isteka, vremenska vrednost opcije uglavnom opada. Taj proces se naziva time decay.
Opcija koja nema intrinzičnu vrednost može ipak imati premiju zato što do isteka još postoji vreme tokom kojeg se tržišna cena osnovne imovine može promeniti.
Underlying Asset – osnovna imovina
Underlying Asset je imovina čija cena ili vrednost predstavlja osnovu za vrednovanje derivata.
Kod opcija to mogu biti:
- akcije,
- berzanski indeksi,
- valute,
- robe,
- kamatne stope,
- ETF-ovi i drugi finansijski instrumenti.
Cena opcije zavisi, između ostalog, od kretanja vrednosti osnovne imovine.
Implied Volatility – implicitna volatilnost
Implied Volatility (IV) predstavlja tržišno očekivanje buduće promenljivosti cene osnovne imovine koje je ugrađeno u cenu opcije.
Veća očekivana volatilnost obično znači veću premiju opcije, jer postoji veća mogućnost značajnog pomeranja osnovne imovine pre isteka.
Implied Volatility nije prognoza da će cena sigurno rasti ili padati. Ona se odnosi na očekivanu veličinu budućih promena, a ne na njihov smer.
Historical Volatility – istorijska volatilnost
Historical Volatility meri koliko se cena osnovne imovine stvarno menjala tokom određenog perioda u prošlosti.
Za razliku od implied volatility, koja je izvedena iz tržišnih cena opcija, historical volatility se zasniva na istorijskim promenama cene.
Greeks – grci
Greeks su pokazatelji koji se koriste za procenu osetljivosti cene opcije na različite faktore.
Najpoznatiji su:
- Delta – pokazuje osetljivost cene opcije na promenu cene osnovne imovine;
- Gamma – pokazuje kako se menja delta;
- Theta – meri uticaj protoka vremena na cenu opcije;
- Vega – meri osetljivost cene opcije na promenu implied volatility.
Greeks nisu posebne vrste opcija, već alati za analizu njihovog rizika i vrednosti.
Expiration Date – datum isteka
Expiration Date je datum kada opcioni ugovor prestaje da važi.
Nakon isteka opcija više ne može biti izvršena. Ako opcija na datum isteka nema ekonomsku vrednost za kupca, može isteći bezvredno.
Važno je razlikovati datum isteka od poslednjeg trenutka trgovanja, jer konkretna pravila zavise od vrste i tržišta na kojem se opcijom trguje.
Option Exercise – izvršenje opcije
Option Exercise označava korišćenje prava koje kupac opcije ima prema ugovoru.
Kod call opcije to znači korišćenje prava na kupovinu osnovne imovine po izvršnoj ceni.
Kod put opcije znači korišćenje prava na prodaju osnovne imovine po izvršnoj ceni.
Kupac opcije nije obavezan da je izvrši.
Option Assignment – dodela opcije
Option Assignment nastaje kada je prodavac opcije određen da ispuni svoju ugovornu obavezu nakon što je kupac izvršio opciju ili kada se izvršenje obrađuje prema pravilima tržišta.
Kod dodeljene call opcije prodavac može imati obavezu da proda osnovnu imovinu po izvršnoj ceni.
Kod dodeljene put opcije može imati obavezu da kupi osnovnu imovinu po izvršnoj ceni.
Zato se Exercise odnosi na korišćenje prava kupca, dok se Assignment odnosi na obavezu prodavca koja iz toga proizlazi.
Long Position i Short Position
Long Position u opcijama najčešće znači da investitor poseduje opciju, odnosno da je kupio call ili put opciju.
Long call i long put nisu isto što i posedovanje osnovne akcije. Na primer, investitor može imati long call bez posedovanja akcije.
Short Position u opcijama znači da je investitor prodao ili napisao opciju i time preuzeo ugovornu obavezu.
Zato nije pravilno izjednačiti „long“ sa vlasništvom nad osnovnom imovinom ili „short“ isključivo sa klasičnom kratkom prodajom akcija.
Futures Option – opcija na fjučers
Futures Option je opcija čija je osnovna imovina futures ugovor.
Kupac takve opcije stiče pravo povezano sa određenim futures ugovorom, a tačan način izvršenja zavisi od specifikacije konkretnog ugovora.
Index Option – indeksna opcija
Index Option je opcija čija je osnovna imovina berzanski indeks, kao što je S&P 500.
Za razliku od opcije na pojedinačnu akciju, indeksna opcija daje izloženost kretanju vrednosti čitavog indeksa, prema pravilima konkretnog ugovora.
Zašto se koriste opcije?
Opcije se koriste za različite ciljeve:
- zaštitu portfolija od nepovoljnih promena cena;
- špekulaciju na rast ili pad osnovne imovine;
- upravljanje rizikom;
- ostvarivanje prihoda kroz određene strategije prodaje opcija;
- izgradnju složenijih kombinovanih strategija.
Njihova karakteristika je da omogućavaju različite odnose između potencijalne dobiti, potencijalnog gubitka, vremena i rizika.
Rizici trgovanja opcijama
Opcije nisu jednostavni instrumenti i njihov rizik zavisi od konkretne pozicije.
Kupac opcije može izgubiti celokupnu plaćenu premiju ako opcija istekne bezvredno. Prodavac opcije, s druge strane, može preuzeti znatno veći rizik.
Na vrednost opcije utiču i faktori koji nisu očigledni samo iz kretanja cene osnovne imovine, posebno vreme do isteka i volatilnost.
Zbog toga se opcije ne mogu procenjivati samo na osnovu očekivanja da će cena akcije rasti ili padati.
Options i osnovni pojmovi
Za razumevanje trgovanja opcijama važno je poznavati sledeće termine:
| Termin | Značenje |
|---|---|
| Call Option | Pravo na kupovinu osnovne imovine |
| Put Option | Pravo na prodaju osnovne imovine |
| Strike Price | Izvršna cena |
| Option Premium | Cena opcije |
| Underlying Asset | Osnovna imovina |
| Expiration Date | Datum isteka |
| Intrinsic Value | Intrinzična vrednost |
| Time Value | Vremenska vrednost |
| Implied Volatility | Implicitna volatilnost |
| In-The-Money | Opcija sa intrinzičnom vrednošću |
| At-The-Money | Izvršna cena približno jednaka tržišnoj |
| Out-of-The-Money | Opcija bez intrinzične vrednosti |
| Exercise | Izvršenje prava iz opcije |
| Assignment | Dodela obaveze prodavcu opcije |
| Greeks | Pokazatelji osetljivosti cene opcije |
Zaključak
Options (opcije) su finansijski derivati koji daju kupcu pravo, ali ne i obavezu da kupi ili proda osnovnu imovinu po unapred određenoj izvršnoj ceni, u skladu sa uslovima ugovora.
Dve osnovne vrste su Call Option i Put Option. Vrednost opcije zavisi od cene osnovne imovine, izvršne cene, vremena do isteka, volatilnosti i drugih faktora.
Opcije mogu služiti za zaštitu portfolija, upravljanje rizikom, ostvarivanje prihoda ili špekulativne strategije, ali istovremeno mogu nositi značajne rizike. Zbog toga je za njihovo pravilno razumevanje potrebno poznavati ne samo smer kretanja cene osnovne imovine već i premiju, intrinzičnu i vremensku vrednost, volatilnost, datum isteka i strukturu obaveza kupca i prodavca.