Obične akcije (Ordinary Shares / Common Stock) su vlasničke hartije od vrednosti koje predstavljaju udeo vlasnika u kapitalu kompanije. Kupovinom običnih akcija investitor postaje akcionar, odnosno jedan od vlasnika kompanije, sa pravima koja proizlaze iz broja i vrste akcija koje poseduje.
Vlasnici običnih akcija najčešće imaju pravo glasa na skupštini akcionara, pravo na dividendu kada je ona proglašena i pravo na deo preostale imovine kompanije u slučaju likvidacije, nakon što se izmire potraživanja poverilaca i prava drugih vlasnika koji imaju prvenstvo.
Pravo glasa
Jedno od osnovnih prava koje obične akcije mogu davati jeste pravo glasa. Akcionari mogu učestvovati u donošenju važnih odluka kompanije, kao što su izbor članova organa upravljanja, određene promene korporativne strukture i druge odluke koje su zakonom ili statutom stavljene u nadležnost skupštine akcionara.
Broj glasova često zavisi od broja običnih akcija koje akcionar poseduje, iako konkretna prava zavise od strukture akcija i pravila koja važe za određenu kompaniju.
Dividenda
Vlasnici običnih akcija mogu ostvariti prihod kroz dividendu (Dividend). Međutim, za razliku od određenih vrsta povlašćenih akcija, dividenda na obične akcije nije garantovana.
Kompanija može ostvariti profit, ali odlučiti da ga ne isplati akcionarima. Umesto toga, dobit može biti zadržana i iskorišćena za investicije, razvoj poslovanja, otplatu dugova ili druge poslovne potrebe.
Zato pravo na dividendu treba razlikovati od same isplate dividende – vlasništvo nad običnim akcijama može davati pravo na dividendu kada je ona propisno odobrena, ali ne znači da će dividenda biti isplaćena u svakom periodu.
Učešće u dobiti i rastu vrednosti kompanije
Obične akcije omogućavaju akcionaru da učestvuje u ekonomskom uspehu kompanije. Ako kompanija povećava prihode, profit i vrednost poslovanja, tržišna vrednost njenih akcija može rasti.
Investitor tada može ostvariti kapitalni dobitak (Capital Gain) ako svoje akcije proda po višoj ceni od cene po kojoj ih je kupio.
Ukupan prinos od običnih akcija može, prema tome, poticati iz dva glavna izvora:
- dividende, ako ih kompanija isplaćuje;
- kapitalnog dobitka, ako cena akcije poraste.
Pravo na preostalu imovinu
Obični akcionari imaju i pravo na deo preostale imovine kompanije ako kompanija prestane da posluje i uđe u likvidaciju.
Međutim, obični akcionari se nalaze iza poverilaca i vlasnika instrumenata sa prvenstvom u naplati. To znači da se njihovo pravo na imovinu ostvaruje tek nakon izmirenja obaveza prema poveriocima i drugih potraživanja koja imaju prednost.
Zbog toga se obične akcije često opisuju kao rezidualno vlasništvo (Residual Ownership) – akcionar ima pravo na ono što preostane nakon izmirenja prethodnih potraživanja.
Obične akcije i povlašćene akcije
Obične akcije (Common Stock / Ordinary Shares) razlikuju se od povlašćenih akcija (Preferred Shares) po pravima koja nose.
Obične akcije najčešće uključuju pravo glasa i mogućnost učešća u rastu vrednosti kompanije, dok povlašćene akcije mogu imati prednost u isplati dividende i u raspodeli imovine u slučaju likvidacije.
| Osobina | Obične akcije | Povlašćene akcije |
|---|---|---|
| Vlasnički interes | Da | Da |
| Pravo glasa | Najčešće da | Često ograničeno ili ga nema |
| Dividenda | Nije garantovana | Može imati prioritet |
| Naplata pri likvidaciji | Nakon poverilaca i povlašćenih vlasnika | Pre običnih akcionara |
| Učešće u rastu vrednosti akcije | Da | Zavisi od vrste akcije |
Konkretna prava zavise od zakona, statuta kompanije i klase akcija.
Rizik običnih akcija
Pošto obični akcionari nemaju garantovanu dividendu i nalaze se na kraju redosleda naplate u slučaju likvidacije, ulaganje u obične akcije nosi tržišni i poslovni rizik.
Cena akcije može značajno da raste ili pada u zavisnosti od poslovnih rezultata kompanije, očekivanja investitora, ekonomskih uslova i drugih faktora.
U slučaju stečaja ili likvidacije, moguće je da obični akcionari ne dobiju ništa ako imovina kompanije nije dovoljna za namirenje poverilaca i drugih potraživanja.
Primer običnih akcija
Pretpostavimo da kompanija ima 1.000.000 običnih akcija, a investitor poseduje 10.000 akcija.
Njegov vlasnički udeo iznosi:
10.000 / 1.000.000 × 100 = 1%
Investitor tako poseduje 1% običnih akcija kompanije. U zavisnosti od strukture akcija i prava koja one nose, može imati odgovarajući deo glasačkih prava i učestvovati u eventualnoj raspodeli dividende.
Ako kompanija ostvari profit i odluči da isplati dividendu od 2 evra po akciji, investitor bi za svojih 10.000 akcija ostvario bruto dividendu od:
10.000 × 2 = 20.000 evra
Istovremeno, ako tržišna cena akcije poraste, investitor može ostvariti i kapitalni dobitak prodajom akcija.
Ordinary Shares i Common Stock
Izrazi Ordinary Shares i Common Stock uglavnom označavaju istu osnovnu kategoriju vlasničkih akcija, ali se terminologija razlikuje prema tržištu.
Ordinary Shares je češći izraz u britanskom i drugim međunarodnim pravnim i finansijskim sistemima, dok je Common Stock naročito uobičajen u Sjedinjenim Američkim Državama.
U oba slučaja radi se o akcijama koje predstavljaju vlasnički interes u kompaniji, za razliku od dužničkih hartija od vrednosti kao što su obveznice.
Zaključak
Obične akcije (Ordinary Shares / Common Stock) predstavljaju osnovni oblik vlasništva u mnogim kompanijama. One akcionaru mogu dati pravo glasa, pravo na dividendu kada je ona odobrena i pravo na deo preostale imovine kompanije.
Za razliku od poverilaca i vlasnika instrumenata sa prvenstvom, obični akcionari imaju rezidualno potraživanje, ali istovremeno mogu imati značajnu korist od rasta profita i tržišne vrednosti kompanije.