Dobitak na papiru (Paper Gain), poznat i kao nerealizovani dobitak (Unrealized Gain), predstavlja povećanje tržišne vrednosti imovine u odnosu na njenu nabavnu vrednost, koje još nije realizovano prodajom.
Paper Gain nastaje kada tržišna cena imovine poraste nakon što je investitor kupi. Međutim, sve dok investitor ne proda tu imovinu, dobitak ostaje nerealizovan. Njegova vrednost može da se povećava ili smanjuje zajedno sa promenom tržišne cene.
Na primer, ako investitor kupi akcije za 5.000 €, a njihova trenutna tržišna vrednost poraste na 6.500 €, nastao je Paper Gain od 1.500 €. Ako investitor proda akcije za 6.500 €, dobitak postaje realizovani dobitak (Realized Gain), pre eventualnih troškova i poreza.
Šta je Paper Gain?
Paper Gain je nerealizovano povećanje vrednosti imovine koje postoji dok vlasnik i dalje poseduje tu imovinu.
Formula se može jednostavno prikazati kao:
Paper Gain = Trenutna tržišna vrednost − Nabavna vrednost
Na primer:
- nabavna vrednost akcija: 10.000 €
- trenutna tržišna vrednost: 12.500 €
- Paper Gain: 2.500 €
Investitor u ovom trenutku ima imovinu vrednu 12.500 €, ali još nije ostvario 2.500 € u gotovini. Do realizacije dobitka dolazi tek ako imovinu proda po odgovarajućoj ceni.
Kako nastaje Paper Gain?
Paper Gain nastaje kada tržišna vrednost imovine poraste iznad njene nabavne vrednosti.
Najčešće se javlja kod imovine čija se vrednost redovno menja na tržištu, kao što su:
- akcije (Stocks)
- obveznice (Bonds)
- ETF fondovi
- investicioni fondovi
- nekretnine
- kriptovalute
- druge investicije čija se tržišna vrednost menja.
Kod akcija, na primer, investitor može kupiti akcije po ceni od 40 € i kasnije videti da njihova tržišna cena iznosi 55 €. Razlika od 15 € po akciji predstavlja nerealizovani dobitak.
Primer Paper Gain-a
Pretpostavimo da investitor kupi 100 akcija po ceni od 50 €.
Njegova početna investicija iznosi:
100 × 50 € = 5.000 €
Nakon određenog vremena cena akcije poraste na 65 €.
Tržišna vrednost investicije tada iznosi:
100 × 65 € = 6.500 €
Paper Gain iznosi:
6.500 € − 5.000 € = 1.500 €
Investitor, dakle, ima nerealizovani dobitak od 1.500 €.
Međutim, ako cena akcije padne na 55 €, Paper Gain se smanjuje na samo 500 €. Ako cena padne ispod 50 €, prethodni Paper Gain nestaje i nastaje Paper Loss, odnosno nerealizovani gubitak.
Paper Gain nije realizovani dobitak
Najvažnija karakteristika Paper Gain-a jeste da dobitak još nije realizovan prodajom imovine.
Razlika može da se prikaže ovako:
| Paper Gain | Realized Gain |
|---|---|
| Nerealizovani dobitak | Realizovani dobitak |
| Imovina još nije prodata | Imovina je prodata |
| Vrednost zavisi od trenutne tržišne cene | Dobitak je ostvaren po prodajnoj ceni |
| Može se povećati ili smanjiti | Nastao je prodajom imovine |
Na primer, ako investitor kupi akcije za 10.000 € i njihova tržišna vrednost poraste na 13.000 €, ima Paper Gain od 3.000 €.
Ako akcije proda za 13.000 €, tada se dobitak od 3.000 € smatra realizovanim dobitkom, pre eventualnih troškova i poreza.
Paper Gain i Paper Profit
Paper Gain i Paper Profit su veoma bliski termini i u investicionom kontekstu često se koriste za opis nerealizovanog dobitka.
Paper Profit naglašava profit koji postoji samo na osnovu trenutne vrednosti imovine, dok Paper Gain češće opisuje samo povećanje vrednosti konkretne imovine.
Za detaljnije objašnjenje termina Paper Profit, pogledajte članak Paper Profit.
U praksi se značenje ova dva izraza može preklapati, pa je važno posmatrati kontekst u kojem se koriste.
Paper Gain i Unrealized Gain
Unrealized Gain je precizniji i širi računovodstveni i investicioni termin za nerealizovani dobitak.
Paper Gain i Unrealized Gain se često koriste za istu osnovnu situaciju: vrednost imovine je porasla, ali imovina još nije prodata.
Na primer:
Nabavna vrednost = 20.000 €
Tržišna vrednost = 24.000 €
Paper Gain / Unrealized Gain = 4.000 €
Ovaj dobitak još nije realizovan prodajom.
Paper Gain može da nestane
Za razliku od realizovanog dobitka, Paper Gain nije konačan.
Ako tržišna cena imovine poraste, Paper Gain se povećava. Ako cena padne, Paper Gain se smanjuje.
Na primer, investitor kupi akcije za 10.000 €:
- tržišna vrednost 11.000 € → Paper Gain = 1.000 €
- tržišna vrednost 12.500 € → Paper Gain = 2.500 €
- tržišna vrednost 10.000 € → Paper Gain = 0 €
- tržišna vrednost 9.000 € → Paper Loss = 1.000 €
Zato Paper Gain ne predstavlja garantovani budući prihod.
Paper Gain kod akcija
Akcije su jedan od najčešćih primera kod kojih nastaje Paper Gain.
Ako investitor kupi akcije po ceni od 30 € i njihova cena poraste na 45 €, povećanje od 15 € po akciji predstavlja nerealizovani dobitak.
Ako investitor poseduje 200 akcija:
200 × (45 € − 30 €) = 3.000 €
Paper Gain iznosi 3.000 €.
Ako tržišna cena kasnije padne na 35 €, Paper Gain se smanjuje na:
200 × (35 € − 30 €) = 1.000 €
Paper Gain kod obveznica
Paper Gain može nastati i kod obveznica kada njihova tržišna cena poraste iznad cene po kojoj ih je investitor kupio.
Na primer, investitor kupi obveznicu za 950 €, a njena tržišna vrednost kasnije poraste na 1.020 €.
Nerealizovani dobitak iznosi:
1.020 € − 950 € = 70 €
Ako investitor proda obveznicu za 1.020 €, taj dobitak postaje realizovan, uzimajući u obzir eventualne troškove i druge relevantne stavke.
Kod obveznica na tržišnu cenu mogu uticati, između ostalog, promene kamatnih stopa, kreditni rizik emitenta, vreme do dospeća i tržišni uslovi.
Paper Gain kod nekretnina
Sličan koncept postoji i kod nekretnina.
Ako je investitor kupio nekretninu za 100.000 €, a njena procenjena tržišna vrednost kasnije iznosi 140.000 €, razlika od 40.000 € može se opisati kao nerealizovano povećanje vrednosti.
Međutim, to nije isto što i 40.000 € gotovinskog profita.
Da bi se dobitak realizovao, nekretnina bi morala da bude prodata po ceni koja omogućava takav rezultat, uzimajući u obzir troškove prodaje, poreze i druge relevantne troškove.
Paper Gain kod investicionih fondova i ETF-ova
Paper Gain može nastati i kod ETF-ova i drugih investicionih fondova.
Ako investitor uloži 8.000 €, a vrednost njegovog udela poraste na 9.500 €, ima nerealizovani dobitak od 1.500 €.
Ako vrednost fonda kasnije poraste na 10.000 €, Paper Gain se povećava. Ako padne na 7.500 €, nastaje nerealizovani gubitak u odnosu na prvobitnu nabavnu vrednost.
Paper Gain nije isto što i gotovina
Važno je razlikovati tržišnu vrednost imovine od gotovine koju investitor stvarno poseduje.
Ako investitor ima akcije čija je nabavna vrednost 20.000 €, a trenutna tržišna vrednost 25.000 €, njegov Paper Gain iznosi 5.000 €.
To ne znači da na bankovnom računu ima dodatnih 5.000 €.
Tih 5.000 € predstavlja trenutno povećanje vrednosti investicije. Gotovinski priliv nastaje tek nakon prodaje imovine, a konačan rezultat zavisi od prodajne cene, troškova i eventualnih poreza.
Paper Gain i tržišna vrednost
Paper Gain zavisi od trenutne tržišne vrednosti imovine.
Zbog toga se može menjati čak i kada investitor ništa ne kupuje ili prodaje.
Ako se tržišna cena akcije promeni sa 50 € na 60 €, nastaje ili se povećava Paper Gain. Ako se cena vrati na 50 €, Paper Gain može potpuno nestati.
Ovo je razlog zbog kojeg se nerealizovani dobitak ne može posmatrati kao sigurna ili konačna zarada.
Da li je Paper Gain oporeziv?
Poreski tretman nerealizovanog dobitka zavisi od države, vrste imovine i konkretnog poreskog sistema.
U mnogim sistemima porez na kapitalni dobitak nastaje tek kada se investicija proda i dobitak realizuje, ali postoje i situacije u kojima se određene vrste imovine ili transakcija tretiraju drugačije.
Zbog toga se Paper Gain ne treba automatski izjednačavati sa oporezivim kapitalnim dobitkom. Za konkretan poreski tretman potrebno je primeniti pravila koja važe za određenu jurisdikciju i vrstu imovine.
Paper Gain i Paper Loss
Suprotan pojam od Paper Gain-a je Paper Loss, odnosno nerealizovani gubitak (Unrealized Loss).
Paper Loss nastaje kada je trenutna tržišna vrednost imovine niža od njene nabavne vrednosti.
Na primer:
Nabavna vrednost = 10.000 €
Tržišna vrednost = 8.500 €
Paper Loss = 1.500 €
Kao i Paper Gain, Paper Loss ostaje nerealizovan sve dok se imovina ne proda.
Paper Gain – najvažnije karakteristike
Paper Gain:
- predstavlja nerealizovani dobitak;
- nastaje kada tržišna vrednost imovine poraste iznad nabavne vrednosti;
- još nije ostvaren prodajom;
- može nastati kod akcija, obveznica, ETF-ova, fondova, nekretnina i druge imovine;
- može se povećavati ili smanjivati sa promenom tržišne cene;
- može potpuno nestati pre prodaje;
- nakon prodaje imovine može postati Realized Gain, odnosno realizovani dobitak.
Zaključak
Paper Gain predstavlja nerealizovani dobitak nastao povećanjem tržišne vrednosti imovine u odnosu na njenu nabavnu vrednost. Postoji dok investitor poseduje imovinu čija je trenutna tržišna vrednost viša od cene po kojoj ju je kupio.
Za razliku od Realized Gain-a, Paper Gain još nije ostvaren prodajom i zato njegova vrednost može da se promeni. Rast tržišne cene može povećati dobitak, dok pad cene može smanjiti ili potpuno eliminisati prethodno povećanje vrednosti.
Zbog toga Paper Gain predstavlja trenutni nerealizovani rezultat investicije, a ne garantovani ili konačni profit.