Pasivni prihod (Passive Income) predstavlja prihod koji se ostvaruje iz izvora koji, nakon početnog ulaganja novca, vremena ili rada, ne zahtevaju stalno i aktivno angažovanje. Najčešći izvori pasivnog prihoda su dividende od akcija, kamate, obveznice, izdavanje nekretnina i drugi oblici ulaganja.
Pasivni prihod se može ostvarivati i putem digitalnih proizvoda, kao što su onlajn kursevi, elektronske knjige, fotografije, obrasci i druge vrste sadržaja koji se kreiraju jednom, a zatim mogu prodavati više puta.
Važno je naglasiti da pasivni prihod ne znači prihod bez ikakvog rada ili rizika. Pokretanje izvora pasivnog prihoda često zahteva značajan početni kapital, vreme, znanje ili trud. Nakon što se izvor prihoda uspostavi, međutim, njegovo održavanje može zahtevati znatno manje svakodnevnog rada.
Šta je pasivni prihod?
Pasivni prihod (Passive Income) je prihod koji se ostvaruje iz izvora koji nisu direktno povezani sa stalnim radom za poslodavca ili neposrednim pružanjem usluge.
Jednostavnije rečeno, kod aktivnog prihoda novac se uglavnom dobija kao neposredna naknada za rad, dok kod pasivnog prihoda novac može nastaviti da pristiže i kada osoba ne radi svakodnevno na njegovom ostvarivanju.
Na primer, investitor može ostvarivati prihod od dividendi, kamata ili izdavanja nekretnine. Autor digitalnog proizvoda može ostvarivati prihod od njegove prodaje i nakon što je proizvod napravljen.
Zajednička karakteristika ovih izvora jeste da se početni rad ili ulaganje odvaja od kasnijeg ostvarivanja prihoda. Međutim, većina pasivnih izvora i dalje može zahtevati određeno održavanje, upravljanje i povremeni angažman.
Pasivni i aktivni prihod
Aktivni prihod predstavlja novac koji se ostvaruje neposredno za obavljeni rad ili pruženu uslugu. U ovu kategoriju najčešće spadaju plata, zarada od samostalne delatnosti, honorar i prihod od freelance rada.
Kod pasivnog prihoda, s druge strane, prihod se ostvaruje iz imovine, ulaganja ili proizvoda koji mogu generisati novac uz relativno malo kontinuiranog rada.
Na primer:
- plata zaposlenog predstavlja aktivni prihod;
- honorar za održani čas predstavlja aktivni prihod;
- dividenda od akcija predstavlja pasivni prihod;
- kamata na ulaganje predstavlja pasivni prihod;
- prihod od izdavanja nekretnine može predstavljati pasivni prihod;
- prodaja unapred snimljenog onlajn kursa može predstavljati pasivni prihod.
Granica između aktivnog i pasivnog prihoda nije uvek potpuno jasna. Na primer, osoba koja održava časove uživo ostvaruje aktivni prihod, dok osoba koja prodaje unapred snimljeni kurs može ostvarivati prihod uz mnogo manje neposrednog rada po svakoj pojedinačnoj prodaji.
Zbog toga je korisnije posmatrati pasivni prihod kao prihod koji je manje direktno vezan za količinu svakodnevnog rada, a ne kao prihod koji nastaje potpuno bez rada.
Najčešći izvori pasivnog prihoda
Postoji veliki broj mogućih izvora pasivnog prihoda. Neki zahtevaju značajan početni kapital, dok drugi više zavise od znanja, vremena i stvaranja digitalne imovine.
Dividende
Dividenda (Dividend) predstavlja deo dobiti kompanije koji se, kada kompanija odluči da ga isplati, distribuira akcionarima.
Akcije kompanija koje isplaćuju dividende mogu investitoru obezbediti periodični novčani prihod, najčešće kvartalno, mada učestalost zavisi od kompanije i tržišta.
Dividendni prinos (Dividend Yield) pokazuje odnos godišnje dividende prema ceni akcije.
Važno je imati u vidu da isplata dividende nije zagarantovana. Kompanija može smanjiti, obustaviti ili povećati dividendu u zavisnosti od poslovanja i odluka nadležnih organa.
Postoje i kompanije poznate po dugoj istoriji isplate i povećavanja dividendi, koje se često nazivaju Dividend Aristocrats.
Ulaganje u akcije nosi rizik promene tržišne cene, pa prihod od dividendi ne treba posmatrati odvojeno od ukupnog rizika ulaganja.
Fondovi tržišta novca
Fond tržišta novca (Money Market Fund) je investicioni fond koji ulaže u kratkoročne i relativno likvidne instrumente tržišta novca.
Money Market Fund – Investidia
Takvi fondovi mogu ulagati u instrumente kao što su državni zapisi (Treasury Bills) i drugi kratkoročni dužnički instrumenti.
Prihod fonda se može distribuirati investitorima, ali prinos i vrednost ulaganja zavise od vrste fonda i tržišnih uslova.
Fondovi tržišta novca nisu isto što i bankarski štedni računi i njihova zaštita zavisi od jurisdikcije i konkretnog proizvoda.
Sertifikati o depozitu
Sertifikat o depozitu (Certificate of Deposit – CD) predstavlja bankarski depozit kod kojeg se novac ulaže na unapred određeni period uz dogovorenu kamatnu stopu.
Certificate of Deposit (CD) – Investidia
CD se najčešće koristi u Sjedinjenim Američkim Državama, gde banke nude različite rokove oročenja. U zamenu za to što se novac drži do ugovorenog roka, kamata može biti viša nego kod nekih standardnih štednih proizvoda.
Prevremeno podizanje sredstava može biti moguće uz određenu kaznu ili gubitak dela kamate, u zavisnosti od uslova ugovora.
Kod američkih bankarskih CD-ova, depoziti u bankama koje učestvuju u sistemu osiguranja mogu biti pokriveni FDIC osiguranjem, pod propisanim uslovima i limitima.
Brokerski CD-ovi (Brokered CDs) predstavljaju CD-ove koje banke izdaju, a brokerske kuće ih nude svojim klijentima. Njihovi uslovi i rizici mogu se razlikovati od standardnih bankarskih CD-ova.
Obveznice
Obveznice (Bonds) predstavljaju dužničke instrumente kojima investitor, pojednostavljeno rečeno, pozajmljuje novac emitentu, kao što su država, lokalna vlast ili kompanija.
Emitent se obavezuje da, prema uslovima obveznice, isplati kamatu i vrati glavnicu na datum dospeća.
Obveznice mogu predstavljati izvor pasivnog prihoda kroz kamatu odnosno kuponske isplate. Međutim, nisu bez rizika. Postoje, između ostalog, kreditni rizik, kamatni rizik i tržišni rizik.
Ako investitor proda obveznicu pre dospeća, njena tržišna cena može biti viša ili niža od iznosa koji je za nju plaćen.
Fondovi obveznica
Fondovi obveznica (Bond Funds) ulažu sredstva investitora u portfelj različitih obveznica.
Prednost ovakvog pristupa može biti diversifikacija, jer investitor ne mora samostalno da kupuje i prati veliki broj pojedinačnih obveznica.
Fond može biti usmeren na različite vrste obveznica, kao što su državne, korporativne, kratkoročne ili dugoročne obveznice.
Prihod investitora zavisi od strukture fonda, kretanja cena obveznica, kamatnih stopa i drugih tržišnih faktora. Za razliku od pojedinačne obveznice koja se drži do dospeća, fond obveznica nema jednu jedinstvenu konačnu isplatu glavnice na određeni datum.
Nekretnine
Izdavanje nekretnina jedan je od poznatijih načina ostvarivanja prihoda koji može imati pasivnu komponentu.
Investitor kupuje stan, kuću, poslovni prostor ili drugu nekretninu i izdaje je zakupcu. Prihod od zakupnine može se koristiti za pokrivanje troškova kao što su kredit, porezi, osiguranje, održavanje i upravljanje nekretninom.
Međutim, prihod od izdavanja nekretnine nije potpuno pasivan. Vlasnik može imati obaveze povezane sa pronalaženjem zakupaca, održavanjem objekta, naplatom zakupnine i rešavanjem problema.
Zbog toga se prihod od nekretnina često opisuje kao pasivan prihod kada je potrebno relativno malo svakodnevnog angažovanja, naročito kada je upravljanje nekretninom povereno drugoj osobi ili kompaniji.
Pasivni prihod bez velikog početnog kapitala
Nisu svi izvori pasivnog prihoda zasnovani na velikim finansijskim ulaganjima. Neki zahtevaju prvenstveno vreme, znanje i početni rad.
Ipak, izraz „bez početnog ulaganja“ treba koristiti oprezno, jer i izvori prihoda koji ne zahtevaju mnogo novca često zahtevaju značajno ulaganje vremena ili rada.
Iznajmljivanje parking mesta
Ako osoba poseduje parking mesto koje ne koristi, može ga izdavati drugoj osobi. Ovo može predstavljati relativno jednostavan izvor dodatnog prihoda, naročito u područjima u kojima postoji velika potražnja za parkingom.
Iznajmljivanje prostora za skladištenje
Neiskorišćena prostorija, podrum, garaža ili drugi odgovarajući prostor mogu se koristiti za skladištenje tuđih stvari.
Kod ovakvog aranžmana važno je unapred definisati uslove korišćenja prostora, odgovornost za stvari, trajanje zakupa i način plaćanja.
Pasivni prihod na internetu
Internet je omogućio stvaranje različitih digitalnih proizvoda koji se mogu prodavati više puta bez izrade novog proizvoda za svakog kupca.
Onlajn kursevi
Onlajn kurs može biti zasnovan na znanju ili veštini koju autor poseduje.
Kod unapred snimljenog kursa, najveći deo rada obavlja se pre početka prodaje: potrebno je osmisliti sadržaj, snimiti lekcije, pripremiti materijale i postaviti sistem za prodaju.
Nakon toga, isti kurs može biti prodat velikom broju kupaca bez potrebe da autor svaki put lično održava nastavu.
Ako se nastava održava uživo za svakog polaznika, prihod je uglavnom aktivni prihod, a ne pasivni.
Prodaja tabela i digitalnih obrazaca
Ljudi koji imaju znanje rada u programima kao što su Excel ili Google Sheets mogu napraviti budžetske tabele, finansijske kalkulatore, planere, evidencije troškova i druge digitalne obrasce.
Takav proizvod može biti napravljen jednom i zatim prodavan većem broju korisnika.
Prodaja elektronskih knjiga
Elektronska knjiga (e-book) može predstavljati još jedan oblik digitalnog proizvoda.
Autor ulaže vreme u pisanje, uređivanje i pripremu knjige, a zatim je može prodavati putem različitih digitalnih platformi.
Prihod ipak nije zagarantovan, a autor može imati dodatne troškove promocije, distribucije i održavanja prodajnog kanala.
Affiliate marketing
Kod affiliate marketinga, osoba promoviše proizvode ili usluge drugih kompanija i može dobiti proviziju kada korisnik izvrši određenu radnju, kao što je kupovina proizvoda putem posebnog partnerskog linka.
Ovaj model može imati pasivnu komponentu ako sadržaj, poput članka ili video-snimka, nastavi da dovodi posetioce i nakon objavljivanja. Međutim, često je potrebno kontinuirano stvaranje sadržaja, održavanje publike i ažuriranje postojećeg sadržaja.
Prodaja fotografija
Fotografi mogu svoje fotografije ponuditi putem platformi za prodaju ili licenciranje fotografija.
Jedna fotografija može potencijalno biti licencirana više puta, što omogućava ostvarivanje prihoda nakon početnog rada.
Ipak, konkurencija je velika, a prihod zavisi od kvaliteta fotografija, potražnje, platforme i broja prodatih licenci.
Iznajmljivanje stvari
Predmeti koji se retko koriste, kao što su određeni alati, sportska oprema ili oprema za domaćinstvo, mogu se iznajmljivati drugim osobama.
Ovaj model može doneti dodatni prihod, ali zahteva organizaciju preuzimanja i vraćanja predmeta, održavanje i rešavanje mogućih problema.
Prednosti i nedostaci pasivnog prihoda
Pasivni prihod može imati nekoliko potencijalnih prednosti:
- omogućava dodatni izvor prihoda;
- može smanjiti zavisnost od jednog izvora zarade;
- određeni izvori mogu nastaviti da donose prihod uz relativno malo svakodnevnog rada;
- ulaganja mogu doprineti dugoročnom stvaranju imovine;
- digitalni proizvodi mogu biti prodati većem broju kupaca bez proporcionalnog povećanja troškova proizvodnje.
Sa druge strane, postoje i određeni nedostaci:
- početno ulaganje može biti značajno;
- prihod nije uvek stabilan ili zagarantovan;
- ulaganja nose različite vrste rizika;
- nekretnine zahtevaju održavanje i upravljanje;
- digitalni proizvodi zahtevaju početni rad i često naknadno ažuriranje;
- poreski tretman prihoda zavisi od vrste prihoda i važećih propisa.
Pasivni prihod i rizik ulaganja
Važno je razlikovati pasivnost prihoda od sigurnosti ulaganja.
Činjenica da određeni izvor prihoda zahteva malo svakodnevnog rada ne znači da je bez rizika. Na primer, akcije mogu izgubiti vrednost, obveznice mogu nositi kreditni i kamatni rizik, zakupac može prestati da plaća zakupninu, a digitalni proizvod može imati mali broj kupaca.
Zbog toga pri izboru izvora pasivnog prihoda treba uzeti u obzir početni kapital, očekivani prihod, rizik, vremenski horizont, likvidnost, poreze i troškove održavanja.
Zaključak
Pasivni prihod (Passive Income) predstavlja prihod koji se, nakon početnog ulaganja kapitala, vremena ili rada, može ostvarivati uz relativno malo kontinuiranog angažovanja.
Najpoznatiji izvori uključuju dividende, kamate, obveznice, fondove i prihod od izdavanja nekretnina, dok internet omogućava dodatne mogućnosti kroz onlajn kurseve, elektronske knjige, digitalne obrasce, affiliate marketing i prodaju fotografija.
Najvažnije je razumeti da pasivni prihod nije isto što i novac bez rada. Većina pasivnih izvora zahteva određeno početno ulaganje i može nositi finansijski ili poslovni rizik. Njegova osnovna karakteristika jeste to što prihod nije neposredno i stalno vezan za svakodnevni rad osobe koja ga ostvaruje.