Porez na promet
Šta je porez na promet?
Porez na promet Sales Tax je procentualno izraženi porez na gotove proizvode koji propisuju državni i lokalni organi. Porez na promet se naplaćuje na prodajnom mestu, prikuplja ga trgovac na malo i prosleđuje nadležnom državnom organu. Lokalne i opštinske vlasti mogu naplaćivati sopstveni porez na promet, koji se dodaje državnom porezu na promet. Porezi na promet su najvažniji izvor prihoda za državne, okružne i lokalne samouprave. Oni su manje uobičajeni van SAD, gde mnoge zemlje umesto poreza na promet koriste porez na dodatu vrednost.
Primeri maloprodajnih roba su proizvodi koji se kupuju svakodnevno kao što su hrana i odeća. Primeri usluga koje podležu porezu na promet su uobičajene usluge, kao što su usluge frizera, pedikira, hemijskog čišćenja itd. Porez na promet se razlikuje u državama i okruzima, zbog čega kupci plaćaju različite poreze na iste robe ili usluge.
Porezi na promet na malo se naplaćuju samo krajnjem korisniku. Proizvođači, da bi izbegli plaćanje poreza na promet za svaku fazu, moraju dobiti sertifikat o preprodaji od nadležnog organa.
Pretpostavimo da farmer prodaje vunu kompaniji koja proizvodi predivo. Za izbegavanje plaćanja poreza na promet, proizvođač prediva mora da dobije sertifikat o preprodaji koji potvrđuje da nisu krajnji korisnik. Proizvođač prediva prodaje predivo proizvođaču odeće koji takođe mora da dobije isti sertifikat. Konačno, proizvođač odeće prodaje džemper maloprodaji, koja naplaćuje porez na promet.
Porez na promet se na računu posebno prikazuje, a zatim dodaje prodajnoj ceni. Kada kupac plati porez, preduzeće koje prodaje robu ili usluge mora prijaviti porez Poreskoj upravi SAD Internal Revenue Service (IRS).
Većina usluga se takođe oporezuje, ali ne skoro sve kao većina materijalnih dobara.
Obračunavanje poreza
Generalno, porezi na promet se obračunava kao procenat od cene prodate robe. Država u SAD može imati porez na promet od 4%, okrug 2%, a grad 1,5%. Zbog toga, stanovnici grada u državi plaćaju ukupno 7,5%.
Određeni artikli su često izuzeti, kao što je hrana. Drugi su izuzeti ispod određenog praga, kao što su kupovine odeće manje od 200 dolara.
Nasuprot tome, neki proizvodi nose posebne poreze, poznate kao akcize. „Porez na greh“ je oblik akcize, državna od 4,35 dolara i lokalna od 1,50 dolara po paklici cigara grad Njujorka.
Porez na promet se razlikuje od poreza na dodatu vrednost po tome što se naplaćuje samo jednom. PDV se naplaćuje tokom procesa proizvodnje.
Porezi na dodatu vrednost
SAD su jedna od retkih razvijenih zemalja u kojima se još uvek koriste konvencionalni porezi na promet. Izvan SAD, mnoge zemlje su usvojile porez na dodatu vrednost Value-added Tax (VAT). Ovim porezom se naplaćuje procenat dodate vrednosti na svakom nivou proizvodnje nekog proizvoda.
U gornjem primeru, proizvođač prediva plaća procenat razlike između onoga što naplaćuju za predivo i onoga što plaćaju za vunu. Slično, proizvođač odeće plaća isti procenat na razliku između onoga što naplaćuju za čarape i onoga što plaćaju za predivo. Ovo je porez na bruto marže Gross Margin svake kompanije, a ne na krajnjeg korisnika.
Glavni cilj PDV-a je eliminisanje poreza na porez (tj. dvostruko oporezivanje) koje postupno prelazi sa nivoa proizvodnje na nivo potrošnje.
Američki sistem bez PDV-a podrazumeva da se porez plaća na vrednost robe i maržu u svakoj fazi proizvodnog procesa. To povećava ukupno plaćene poreze, što se prenosi na krajnjeg potrošača i povećava njegove troškove za kupljenu robu i usluge.
Porez na dodatu vrednost u Evropskoj uniji
Porez na dodatu vrednost Evropske unije (EU VAT) je porez na dodatu vrednost na robu i usluge unutar EU. EU ne naplaćuje porez, ali traži da članice u nacionalnom zakonodavstvu imaju VAT usklađen sa Zakonom o PDV-u EU. U različitim zemljama članicama EU primenjuju se različite stope PDV-a, u rasponu od 17% u Luksemburgu do 27% u Mađarskoj. Ukupan PDV koji su prikupile države članice se koristi da bi se utvrdilo koliko svaka država doprinosi budžetu EU.
