Scrap Value, odnosno vrednost otpada, predstavlja procenjenu vrednost koju sredstvo može imati na kraju svog korisnog veka kada više nije pogodno za prvobitnu namenu, ali se još može prodati kao otpad, sekundarna sirovina, materijal za reciklažu ili za delove.
Za razliku od Residual Value, koji predstavlja širi pojam preostale vrednosti sredstva na kraju korisnog veka, Scrap Value naglašava vrednost materijala ili delova koji se mogu dobiti nakon prestanka njegove upotrebe.
Na primer, stara proizvodna mašina možda više nije dovoljno efikasna za korišćenje u proizvodnji, ali njeni metalni delovi mogu imati određenu vrednost kao otpad. Ta vrednost može predstavljati njen Scrap Value.
Šta je Scrap Value?
Scrap Value je procenjena vrednost sredstva kada se ono više ne koristi za svoju prvobitnu svrhu, ali se može prodati kao:
- metalni ili drugi otpad;
- sekundarna sirovina;
- materijal za reciklažu;
- rezervni delovi;
- komponente koje se mogu ponovo koristiti.
Termin se najčešće koristi kod dugotrajne imovine, kao što su mašine, vozila, oprema, postrojenja i druga fizička sredstva.
Na primer, kompanija poseduje mašinu koja je nakon 15 godina korišćenja tehnološki zastarela. Kompanija više ne može da je koristi na ekonomičan način, ali može da je proda recikleru za 2.000 EUR.
Ako je 2.000 EUR procenjena vrednost koju kompanija očekuje da dobije na kraju korisnog veka, taj iznos može predstavljati njen Scrap Value.
Scrap Value i korisni vek sredstva
Scrap Value je povezan sa korisnim vekom (Useful Life) sredstva.
Korisni vek predstavlja period tokom kojeg se očekuje da će kompanija koristiti sredstvo za obavljanje svoje delatnosti.
Na kraju tog perioda sredstvo može:
- i dalje biti funkcionalno i imati tržišnu vrednost;
- biti prodato drugom korisniku;
- biti prodato za delove;
- biti prodato kao otpad;
- biti potpuno bez značajne tržišne vrednosti.
Ako se očekuje da će sredstvo na kraju korisnog veka imati samo vrednost kao otpad ili sekundarna sirovina, ta vrednost može predstavljati Scrap Value.
Primer Scrap Value
Pretpostavimo da kompanija kupi proizvodnu mašinu za 100.000 EUR.
Očekivani korisni vek je 10 godina, a kompanija procenjuje da će nakon toga mašina moći da se proda za 5.000 EUR kao metalni otpad i delove.
U tom slučaju:
Nabavna vrednost = 100.000 EUR
Scrap Value = 5.000 EUR
Ako se za potrebe obračuna amortizacije prihvati da je upravo 5.000 EUR odgovarajuća rezidualna vrednost, amortizujući iznos bio bi:
100.000 – 5.000 = 95.000 EUR
Ako se koristi linearna amortizacija (Straight-Line Depreciation) tokom 10 godina:
Godišnja amortizacija = 95.000 / 10 = 9.500 EUR
Na kraju korisnog veka knjigovodstvena vrednost sredstva, pod pretpostavkom da nema drugih korekcija, približila bi se procenjenoj vrednosti od 5.000 EUR.
Važno je da Scrap Value ne mora u svakom slučaju biti jednak iznosu koji se koristi za računovodstveni obračun amortizacije. To zavisi od primenjenih računovodstvenih pravila i načina na koji je određena Residual Value.
Scrap Value i Residual Value
Scrap Value i Residual Value su veoma bliski pojmovi, ali nisu nužno potpuni sinonimi.
Residual Value je širi pojam koji označava procenjenu vrednost sredstva na kraju njegovog korisnog veka.
Scrap Value uži je pojam i naglašava vrednost koju sredstvo može ostvariti kada se proda kao otpad, za reciklažu ili za delove.
Na primer, automobil na kraju korisnog veka može imati:
- Residual Value = 8.000 EUR, ako se očekuje da će biti prodat drugom korisniku;
- Scrap Value = 2.500 EUR, ako se posmatra samo njegova vrednost kao otpad i delovi.
Zato Scrap Value može biti jedna od mogućih komponenti ili procena preostale vrednosti, ali nije uvek isto što i Residual Value.
Scrap Value i Salvage Value
Salvage Value je još jedan veoma blizak termin.
U mnogim finansijskim i računovodstvenim kontekstima Salvage Value i Residual Value koriste se gotovo kao sinonimi. Međutim, Salvage Value može posebno naglašavati iznos koji se očekuje od otuđenja sredstva na kraju korisnog veka.
Scrap Value je uži jer naglašava scenario u kojem se sredstvo prodaje kao otpad, materijal za reciklažu ili izvor delova.
Zato se može pojednostavljeno prikazati:
Residual Value → širi pojam preostale vrednosti
Salvage Value → veoma blizak termin za vrednost pri kraju korisnog veka
Scrap Value → uži pojam koji naglašava vrednost otpada, materijala ili delova
U praksi se, međutim, terminologija može razlikovati između kompanija, industrija i računovodstvenih izvora.
Scrap Value i Book Value
Scrap Value ne treba mešati sa Book Value.
Book Value, odnosno knjigovodstvena vrednost, predstavlja vrednost po kojoj se sredstvo vodi u računovodstvenim evidencijama nakon primenjenih obračuna, kao što su amortizacija i eventualna umanjenja vrednosti.
Scrap Value predstavlja procenu koliko se može dobiti za sredstvo kada se ono proda kao otpad, za reciklažu ili delove.
Na primer, kompanija ima mašinu čija je knjigovodstvena vrednost 20.000 EUR, ali se očekuje da će na kraju njenog korisnog veka kao otpad vredeti samo 3.000 EUR.
Tih 20.000 EUR i 3.000 EUR predstavljaju potpuno različite veličine.
Scrap Value i amortizacija
Scrap Value može biti značajan kod određivanja iznosa koji se amortizuje tokom korisnog veka sredstva.
Kod jednostavnog modela linearne amortizacije:
Amortizujući iznos = Nabavna vrednost – Rezidualna vrednost
Ako se kao rezidualna vrednost koristi procenjeni Scrap Value, onda:
Godišnja amortizacija = (Nabavna vrednost – Scrap Value) / Korisni vek
Na primer:
- nabavna vrednost: 50.000 EUR
- Scrap Value: 5.000 EUR
- korisni vek: 5 godina
Tada:
Godišnja amortizacija = (50.000 – 5.000) / 5 = 9.000 EUR
Međutim, ovaj primer predstavlja pojednostavljeni obračun. U stvarnom računovodstvu način određivanja rezidualne vrednosti i amortizacije zavisi od primenjenih računovodstvenih standarda i konkretnih okolnosti.
Kako se određuje Scrap Value?
Scrap Value nije nužno unapred poznata veličina. Ona se najčešće procenjuje na osnovu očekivane vrednosti sredstva na kraju njegovog korisnog veka.
Pri proceni mogu biti važni:
- količina i vrsta materijala;
- cena metala ili drugih sirovina;
- mogućnost reciklaže;
- vrednost rezervnih delova;
- stanje sredstva;
- troškovi demontaže;
- troškovi transporta;
- troškovi uklanjanja i reciklaže;
- očekivana tržišna cena otpada.
Na primer, dve mašine iste nabavne vrednosti mogu imati različit Scrap Value ako jedna sadrži veću količinu vrednog metala ili lako upotrebljivih delova.
Gross Scrap Value i Net Scrap Value
Kod procene Scrap Value može biti važno razlikovati bruto i neto vrednost.
Ako kompanija može prodati staru mašinu za 6.000 EUR, ali mora da plati 1.000 EUR za demontažu i transport do reciklera, neto iznos koji joj ostaje može biti:
6.000 – 1.000 = 5.000 EUR
Zato se u određenim kontekstima može posmatrati neto Scrap Value, odnosno očekivani iznos nakon troškova povezanih sa otuđenjem sredstva.
Ovo je važno jer troškovi prodaje, uklanjanja ili reciklaže mogu značajno smanjiti stvarnu ekonomsku vrednost sredstva na kraju njegovog korisnog veka.
Da li Scrap Value može biti nula?
Da. Nije obavezno da svako sredstvo ima pozitivnu Scrap Value.
Ako se očekuje da sredstvo na kraju korisnog veka neće moći da se proda ni kao otpad ni za delove, njegova procenjena preostala vrednost može biti nula.
U nekim slučajevima čak mogu postojati troškovi uklanjanja ili odlaganja sredstva koji su veći od iznosa koji bi se mogao dobiti njegovom prodajom.
Zbog toga procena preostale vrednosti ne treba automatski da pretpostavlja da svako staro sredstvo ima pozitivnu tržišnu vrednost.
Primer: vozilo i Scrap Value
Kompanija kupi dostavno vozilo za 40.000 EUR.
Nakon osam godina korišćenja vozilo više nije ekonomično za poslovanje kompanije. Očekuje se da će se moći prodati za delove i reciklažu za približno 4.000 EUR.
U tom slučaju 4.000 EUR može predstavljati procenjeni Scrap Value.
Ako kompanija umesto toga očekuje da će vozilo i dalje biti dovoljno funkcionalno da ga proda drugoj kompaniji za 9.000 EUR, tada je Residual Value relevantnija od same Scrap Value.
To pokazuje zašto ova dva termina ne treba automatski izjednačavati.
Zašto je Scrap Value važan?
Scrap Value može biti važan pri:
- planiranju amortizacije;
- proceni ukupnih troškova posedovanja sredstva;
- donošenju odluka o zameni opreme;
- proceni ekonomskog veka imovine;
- planiranju prodaje stare opreme;
- proceni vrednosti materijala koji se mogu reciklirati.
Za kompanije koje poseduju veliki broj mašina, vozila ili drugih fizičkih sredstava, čak i relativno mala vrednost otpada po pojedinačnom sredstvu može predstavljati značajan iznos na nivou celog portfolija imovine.
Scrap Value nije isto što i Market Value
Market Value, odnosno tržišna vrednost, predstavlja vrednost po kojoj bi se određeno sredstvo moglo prodati na tržištu u konkretnom trenutku, pod odgovarajućim tržišnim uslovima.
Scrap Value se odnosi na vrednost sredstva kada se posmatra prvenstveno kao otpad, materijal za reciklažu ili izvor delova.
Stara mašina može imati tržišnu vrednost od 15.000 EUR ako je može kupiti druga kompanija i nastaviti da je koristi, ali Scrap Value od samo 3.000 EUR ako se posmatra samo vrednost njenog materijala i delova.
Suština Scrap Value
Scrap Value, odnosno vrednost otpada, predstavlja procenjenu vrednost koju sredstvo može imati na kraju korisnog veka kada više nije pogodno za svoju prvobitnu namenu, ali se može prodati kao otpad, sekundarna sirovina, materijal za reciklažu ili za delove.
Najvažnije je razlikovati ga od srodnih pojmova:
Residual Value → šira preostala vrednost sredstva na kraju korisnog veka.
Salvage Value → veoma blizak termin, često korišćen za vrednost sredstva pri kraju korisnog veka.
Scrap Value → uži pojam koji naglašava vrednost otpada, reciklaže i delova.
Zbog toga Scrap Value nije u svakom kontekstu potpuni sinonim za Residual Value ili Salvage Value, iako se termini u pojedinim izvorima mogu koristiti naizmenično.