Securities Market, odnosno tržište hartija od vrednosti, predstavlja organizovano ili uređeno tržište na kojem se izdaju, kupuju i prodaju hartije od vrednosti i drugi finansijski instrumenti, u skladu sa pravilima koja uređuju trgovanje.
Na ovom tržištu učestvuju kompanije, države, finansijske institucije, investicioni fondovi i individualni investitori. Trgovanje može da se odvija na berzama (Stock Exchanges) ili putem vanberzanskih tržišta (OTC Markets), u zavisnosti od vrste instrumenta i načina trgovanja.
Securities Market omogućava kompanijama i državama da prikupe kapital, dok investitorima omogućava da ulažu sredstva i ostvaruju potencijalni prinos kroz rast vrednosti ulaganja, kamate, dividende ili druge oblike prinosa.
Šta je Securities Market?
Securities Market je širi pojam od same berze. Obuhvata tržišta na kojima se trguje različitim vrstama hartija od vrednosti (Securities), kao što su:
- akcije (Shares);
- obveznice (Bonds);
- određene druge dužničke hartije od vrednosti;
- određeni investicioni proizvodi i fondovi;
- drugi finansijski instrumenti, u zavisnosti od pravnog sistema i pravila konkretnog tržišta.
Berza je samo jedan od načina na koji trgovanje može biti organizovano. Na primer, akcijama se može trgovati na berzi, dok se mnogim obveznicama i drugim instrumentima često trguje vanberzanski (OTC).
Zbog toga nije pravilno koristiti Stock Exchange i Securities Market kao potpune sinonime. Stock Exchange označava konkretnu organizovanu berzu, dok je Securities Market širi pojam koji obuhvata različite načine i mesta trgovanja hartijama od vrednosti.
Primarno i sekundarno tržište
Securities Market se može posmatrati kroz primarno tržište (Primary Market) i sekundarno tržište (Secondary Market).
Primarno tržište
Na primarnom tržištu emitent prvi put izdaje hartije od vrednosti i prodaje ih investitorima.
Emitenti mogu biti:
- kompanije koje izdaju akcije ili obveznice;
- države koje izdaju državne obveznice;
- lokalne ili druge javne institucije, u zavisnosti od pravnog sistema.
Novac prikupljen na primarnom tržištu ide emitentu i može se koristiti za finansiranje poslovanja, investicija, razvoja, refinansiranja duga ili drugih potreba.
Na primer, kada kompanija izda nove akcije i proda ih investitorima, kompanija dobija kapital, dok investitori dobijaju vlasnički interes u kompaniji.
Sekundarno tržište
Na sekundarnom tržištu investitori međusobno kupuju i prodaju već izdate hartije od vrednosti.
Ako investitor kupi akcije od drugog investitora na sekundarnom tržištu, novac od te transakcije uglavnom ide prodavcu, a ne kompaniji koja je prvobitno izdala akcije.
Sekundarno tržište je važno zato što omogućava likvidnost. Investitori mogu da prodaju svoje investicije bez čekanja da emitent ponovo otkupi hartije od vrednosti.
Vrste hartija od vrednosti
Hartije od vrednosti mogu se razlikovati prema svojim ekonomskim i pravnim karakteristikama. Među najvažnijim kategorijama su vlasničke i dužničke hartije od vrednosti, dok određeni instrumenti imaju karakteristike više kategorija.
Vlasničke hartije od vrednosti
Vlasničke hartije od vrednosti (Equity Securities) predstavljaju vlasnički interes u kompaniji.
Najpoznatiji primer su akcije (Shares). Kupovinom akcija investitor može postati akcionar kompanije i, u zavisnosti od klase akcija i primenjenih pravila, imati određena prava kao što su:
- pravo glasa;
- pravo na dividendu ako je dividenda deklarisana;
- pravo na deo preostale imovine u slučaju likvidacije, nakon izmirenja prioritetnijih potraživanja.
Prinos od akcija može nastati kroz rast tržišne cene akcije (Capital Gain) i kroz dividende (Dividends).
Za razliku od poverilaca, akcionari imaju vlasnički interes i obično snose veći rizik, jer se njihova potraživanja u slučaju likvidacije namiruju nakon poverilaca.
Dužničke hartije od vrednosti
Dužničke hartije od vrednosti (Debt Securities) predstavljaju finansijske instrumente kojima emitent prikuplja novac od investitora i preuzima obavezu prema njima.
Najpoznatiji primeri su obveznice (Bonds) i određeni drugi dužnički instrumenti.
Investitor koji kupi obveznicu u suštini pozajmljuje novac emitentu. U skladu sa uslovima instrumenta, može imati pravo na:
- periodične kamate odnosno kuponske isplate;
- povraćaj glavnice po dospeću;
- druga ugovorena prava.
Dužničke hartije mogu izdavati države, kompanije i druge institucije koje ispunjavaju odgovarajuće uslove.
Hibridni instrumenti
Hibridni instrumenti (Hybrid Securities) kombinuju određene karakteristike duga i kapitala.
Primeri mogu uključivati konvertibilne obveznice (Convertible Bonds) i određene vrste preferencijalnih akcija (Preferred Shares).
Konvertibilna obveznica, na primer, može pod određenim uslovima omogućiti vlasniku da je konvertuje u akcije kompanije.
Kod hibridnih instrumenata prava investitora, način isplate prinosa, mogućnost konverzije i rizici zavise od konkretnih uslova instrumenta.
Derivati i tržište hartija od vrednosti
Derivati (Derivatives) su finansijski instrumenti čija vrednost zavisi od vrednosti nekog osnovnog sredstva, indeksa, kamatne stope, valute ili druge promenljive.
Najpoznatiji derivati uključuju:
- Futures;
- Forwards;
- Options;
- Swaps.
Međutim, važno je napraviti razliku između pojma finansijski instrument i pojma hartija od vrednosti. Nisu svi derivati automatski hartije od vrednosti u svakom pravnom sistemu. Njihov pravni status zavisi od primenjenih propisa.
Derivati se mogu koristiti za upravljanje rizikom (Hedging), ali i za špekulativno trgovanje.
Gde se trguje hartijama od vrednosti?
Trgovanje hartijama od vrednosti može se odvijati na različitim vrstama tržišta.
Berza (Stock Exchange)
Berza je organizovano tržište na kojem se trgovanje odvija prema unapred definisanim pravilima.
Primeri poznatih berzi su:
- New York Stock Exchange (NYSE);
- Nasdaq;
- London Stock Exchange (LSE);
- Shanghai Stock Exchange (SSE);
- Frankfurt Stock Exchange.
Berze omogućavaju organizovano trgovanje, formiranje tržišnih cena i veću transparentnost tržišta.
Vanberzansko tržište (OTC Market)
OTC (Over-the-Counter) tržište predstavlja trgovanje koje se ne odvija kroz centralizovanu berzu na isti način kao berzansko trgovanje.
Na OTC tržištima mogu se trgovati različiti finansijski instrumenti, a način izvršenja transakcija zavisi od konkretnog instrumenta, učesnika i tržišne strukture.
Zato Securities Market ne treba izjednačavati samo sa berzom.
Učesnici na tržištu hartija od vrednosti
Na tržištu hartija od vrednosti učestvuju različite kategorije investitora i drugih tržišnih učesnika.
Emitenti
Emitenti (Issuers) su kompanije, države i druge institucije koje izdaju hartije od vrednosti radi prikupljanja kapitala.
Kompanija može, na primer, izdati nove akcije kako bi prikupila kapital za razvoj poslovanja ili izdati obveznice kako bi pozajmila novac od investitora.
Individualni investitori
Individualni investitori (Individual Investors) ulažu sopstveni novac u akcije, obveznice, fondove i druge finansijske instrumente.
U mnogim slučajevima pristup tržištu ostvaruju preko brokera ili investicionih društava.
Institucionalni investitori
Institucionalni investitori (Institutional Investors) upravljaju velikim iznosima kapitala u ime svojih klijenata ili članova.
Primeri uključuju:
- penzione fondove;
- investicione fondove;
- osiguravajuća društva;
- druge finansijske institucije.
Zbog velikog obima kapitala kojim raspolažu, institucionalni investitori mogu imati značajan uticaj na potražnju za određenim finansijskim instrumentima.
Brokeri i dileri
Brokeri (Brokers) izvršavaju naloge klijenata za kupovinu ili prodaju finansijskih instrumenata, dok dileri (Dealers) mogu trgovati za sopstveni račun.
Brokersko-dilerske firme mogu obavljati jednu ili obe funkcije, u skladu sa propisima i svojim poslovnim modelom.
Uloga tržišta hartija od vrednosti
Securities Market ima nekoliko važnih funkcija.
Prikupljanje kapitala
Kompanijama i državama omogućava pristup kapitalu koji mogu koristiti za investicije, poslovanje i druge finansijske potrebe.
Likvidnost
Sekundarno tržište omogućava investitorima da relativno lako kupuju i prodaju postojeće hartije od vrednosti.
Formiranje tržišne cene
Ponuda i potražnja doprinose formiranju tržišne cene finansijskih instrumenata.
Na cenu akcija, na primer, mogu uticati poslovni rezultati kompanije, očekivanja budućeg rasta, kamatne stope, stanje privrede, konkurencija i raspoloženje investitora.
Diversifikacija ulaganja
Tržište omogućava investitorima da ulažu u različite kompanije, sektore, države i vrste finansijskih instrumenata, čime mogu formirati diversifikovan portfolio.
Prenos rizika i kapitala
Tržišta finansijskih instrumenata omogućavaju različitim učesnicima da preuzmu ili prenesu određene finansijske rizike, u skladu sa karakteristikama instrumenata kojima trguju.
Rizici ulaganja na tržištu hartija od vrednosti
Ulaganje na Securities Market nosi različite rizike.
Tržišni rizik nastaje zbog promena cena finansijskih instrumenata.
Kreditni rizik je posebno važan kod dužničkih instrumenata i odnosi se na mogućnost da emitent ne ispuni svoje obaveze.
Kamatni rizik može uticati na vrednost obveznica i drugih instrumenata osetljivih na promene kamatnih stopa.
Likvidnosni rizik nastaje kada investitor ne može lako da proda instrument po očekivanoj tržišnoj ceni.
Valutni rizik postoji kada je ulaganje izloženo promenama deviznog kursa.
Zbog toga mogućnost ostvarivanja prinosa uvek treba posmatrati zajedno sa rizikom gubitka.
Securities Market u odnosu na Stock Exchange
Važno je razlikovati ova dva pojma:
- Securities Market – širi pojam koji obuhvata tržište hartija od vrednosti i različite načine trgovanja;
- Stock Exchange – konkretna organizovana berza na kojoj se trguje određenim finansijskim instrumentima.
Drugim rečima, Stock Exchange je deo šireg Securities Market-a, ali Securities Market nije ograničen samo na berze.
Za detaljnije objašnjenje berze pogledajte članak Stock Exchange – Berza.
Securities Market u Srbiji
U Srbiji se tržište kapitala i trgovanje finansijskim instrumentima odvijaju u okviru domaćeg regulatornog i institucionalnog sistema.
Beogradska berza (Belgrade Stock Exchange) predstavlja organizovano tržište na kojem se, u skladu sa pravilima tržišta i važećim propisima, trguje određenim finansijskim instrumentima.
Pored berzanskog trgovanja, određeni finansijski instrumenti mogu biti predmet drugih oblika trgovanja, u zavisnosti od njihove vrste i važećih pravila.
Za investitore je važno razlikovati berzu, brokera odnosno investiciono društvo i regulatorni okvir, jer svaki od njih ima različitu ulogu na tržištu.
Zaključak
Securities Market (tržište hartija od vrednosti) predstavlja širi sistem u kojem se izdaju i trguju različitim finansijskim instrumentima. Obuhvata primarno tržište, na kojem emitenti prikupljaju kapital izdavanjem novih hartija od vrednosti, i sekundarno tržište, na kojem investitori međusobno trguju već izdatim instrumentima.
Trgovanje se može odvijati na berzama ili putem OTC tržišta, dok učesnici uključuju emitente, individualne i institucionalne investitore, brokere i dilere.
Za razliku od Stock Exchange, koji označava konkretnu organizovanu berzu, Securities Market je širi pojam koji obuhvata celokupno tržište hartija od vrednosti i različite načine njihovog trgovanja.