S&P 500 berzanski indeks
Standard & Poor’s 500
Šta je S&P 500 berzanski indeks?
S&P 500 je berzanski indeks koji prati cene akcija 500 najvećih javnih kompanija Public Company u Sjedinjenim Državama. Formalno je poznat kao Standard & Poor’s 500 kompozitni indeks cena akcija ali se obično naziva S&P 500. Ovaj indeks je jedan od glavnih alata koji se koriste za praćenje performansi američkih akcija.
Kada finansijski stručnjaci govore o tome šta se dešava na berzi, velike su šanse da misle na S&P 500.
Indeksi slični S&P 500 prate cene grupe hartija od vrednosti. Oni imaju za cilj da predstave učinak određenog tržišta, industrije ili segmenta privrede, ili čak čitavih nacionalnih ekonomija. Postoje indeksi koji prate skoro svaku klasu imovine i poslovni sektor, od tržišta korporativnih obveznica u SAD do fjučers ugovora.
S&P 500 prati cene akcija kompanija čije ukupne akcije u opticaju vrede više od 10 milijardi dolara. Prateći S&P 500, lako se može uočiti da li najveće američke akcije dobijaju ili gube vrednost.
Zbog toga se S&P 500 često smatra kao reprezent za opisivanje ukupnog zdravlja berze ili čak privrede SAD.
Koje su kompanije u S&P 500?
500 najvećih američkih javnih preduzeća po tržišnoj kapitalizaciji Market Capitalization se nalazi u S&P 500. Kompanije koje su uključene u S&P 500 nazivaju se konstituenti i biraju se tako da predstavljaju svaku veliku industriju.
S&P 500 je ponderisan tržišnom kapitalizacijom, a udeo svakog konstituenta u indeksu zasnovan na tržišnoj vrednosti svih akcija u opticaju. Komponente sa većim tržišnim kapitalom imaju veći procenat pondera u indeksu, od onih s manjom tržišnom kapitalizacijom.
Sledeće kompanije čine prvih 10 konstituenata S&P 500 po težini indeksa.
Top 10 S&P 500 konstituenata prema indeksnoj težini
Sektor hartija od vrednosti kompanija
Apple AAPL informacione tehnologije
Microsoft MSFT informacione tehnologije
Amazon.com AMZN Diskreciona potrošnja *
Nvidia NVDA informacione tehnologije
Alphabet (klasa A) GOOGL komunikacione usluge
Tesla TSLA diskreciona potrošnja
Meta platforme (klasa A) komunikacione usluge
Alphabet (klasa C) GOOGL komunikacione usluge
Berkshire Hathaway (klasa B) BRK.B finansije
Unitedhealth Group UNH Zdravstvena zaštita
Imajte na umu da se neke kompanije pojavljuju više puta, na primer, Google Alphabet se pojavljuje dva puta. To je zato što Alphabet i druge kompanije imaju više od jedne klase akcija sa značajnom tržišnom kapitalizacijom. Iz tog razloga, S&P 500 može da sadrži više od 500 akcija, ali samo 500 kompanija.
* Diskreciona potrošnja Consumer Discretionary se odnosi na kompanije koje prodaju robe i usluge koje ljudi žele, ali nisu neophodne.
Kako se izračunava S&P 500 berzanski indeks?
Vrednost S&P 500 indeksa se izračunava množenjem tržišne kapitalizacije svake kompanije sa ukupnim brojem otvorenih akcija.
Tržišna kapitalizacija jednaka je ceni akcije svake kompanije pomnoženoj sa ukupnim brojem njenih akcija. Akcije u opticaju su akcije koje drže akcionari, a ne uključuju akcije koje drži sama korporacija.
Kao rezultat toga, svaka kompanija u S&P 500 indeksu je drugačije ponderisana. Indeksna težina svakog od njih je zasnovana na tržišnoj kapitalizaciji. Kompanije sa većim tržišnim kapitalom imaju veću težinu. Što je veća indeksna težina akcije kompanije, to više dobici ili gubici njene akcije utiču na ukupnu vrednost indeksa.
Kriteriji za ulazak među 500 kompanija S&P 500 indeksa
Da bi ušla u indeks, akcija mora da ispuni kriterijume, počev od tržišne kapitalizacije od 14,5 milijardi dolara ili više.
Ostali ključni zahtevi za kompaniju koja se dodaje na listu:
- Mora imati primarni listing na američkoj berzi koja ispunjava uslove
- Podleže američkim zakonima o hartijama od vrednosti
- Ostvaruje 50% ili više svog prihoda u SAD
- Ima javni Float od najmanje 10% koji se odnosi na akcije dostupne javnosti za trgovanje. Pri tome su isključene akcije insajdere kao što su službenici i direktori kompanije.
- Promet najmanje 250.000 svojih akcija u svakom od prethodnih šest meseci.
Kako se S&P 500 poredi sa drugim indeksima?
S&P 500 je jedan od nekoliko vodećih indeksa kapitala koji se koristi za merenje učinka američkog tržišta akcija. Evo kako se to poredi sa dva druga uobičajena indeksa akcija.
S&P 500 naspram Dow Jones Industrial Average
Dow Jones Industrial Average, poznatiji kao Dow ili DJIA, prati manji broj kompanija od S&P 500. DJIA indeks uključuje 30 akcija plavih čipova blue chip. Procenjuje se da su to najveće, najstabilnije i najpoznatije kompanije koje su lideri u svojim delatnostima.
Za razliku od S&P 500, Dow je ponderisan cenom, a ne tržišnom kapitalizacijom. To znači da je ponder kompanije u indeksu proporcionalan ceni njenih akcija. Komponente sa višim cenama akcija imaju veću težinu u indeksu. Ovo ima nekoliko važnih implikacija:
Manje Dow komponente mogu biti neproporcionalno uticajne
Pošto je ponderisanje zasnovano na ceni akcija, skuplje akcije imaju veći uticaj na DJIA nego u indeksu ponderisanom tržišnom kapitalizacijom. Kompanija sa jeftinijim akcijama, ali mnogo većom tržišnom kapitalizacijom, manje bi uticale na smer kretanja Dow-a.
S&P 500 naspram Nasdaq 100
Nasdaq 100 prati 100 najvećih i najaktivnijih nefinansijskih domaćih i međunarodnih hartija od vrednosti na Nasdaq berzi.
Kao i S&P 500, Nasdaq koristi formulu za ponderisanje tržišne kapitalizacije, iako drugi faktori utiču na uključivanje akcija. Uslov za Nasdaq 100 je minimalni dnevni obim trgovanja od 100.000 akcija i trgovnje na Nasdaq-u najmanje dve godine.
Za razliku od S&P 500 i Dow, Nasdaq 100 uključuje neke strane kompanije i ima veliku težinu prema tehnološkim kompanijama. Zbog toga je indeks manje indikativan za ukupno američko tržište nego za osećanja investitora prema tehnološkoj industriji.
Poslednjih 10 godina, Nasdaq 100 je u proseku imao 42,6% godišnjih prinosa, dok je S&P 500 u proseku imao 11,2%. Imajte na umu, međutim, da su njegovi visoki nedavni prinosi u velikoj meri posledica velike težine akcija tehnoloških kompanija.
Kako investirati u S&P 500?
Pošto zamenjuje celokupno tržište akcija, investitori uključujući legendarnog Vorena Bafeta, savetuju ljude da ulažu u S&P 500 indeksne fondove. U stvari, Bafet je čak ostavio uputstva da se 90% njegove imovine uloži u fondove S&P 500 nakon njegove smrti. Trebalo bi kupovati akcije indeksnih zajedničkih fondova ili ETF -ova koji žele da oponašaju učinak indeksa.
S&P 500 ETF i indeksni fondovi Index Funds su među najjeftinijim dostupnim fondovima, a i fondovi i ETF-ovi omogućavaju laku diversifikaciju. Kupovinom samo jedne akcije S&P 500 fonda dobija se indirektno vlasništvo nad 500 kompanija.
