S&P 500 je jedan od najpoznatijih berzanskih indeksa na svetu i jedan od glavnih pokazatelja performansi američkog tržišta akcija. Indeks prati približno 500 vodećih velikih američkih kompanija i ponderisan je prema njihovoj tržišnoj kapitalizaciji (Market Capitalization), uz primenu pravila zasnovanog na akcijama dostupnim javnosti za trgovanje.
Iako se često opisuje kao pokazatelj američkog tržišta akcija, S&P 500 nije jednostavno spisak 500 najvećih američkih kompanija. Kompanije moraju ispuniti određene kriterijume, a konačan izbor vrši S&P Dow Jones Indices.
Šta je S&P 500?
S&P 500 (Standard & Poor’s 500) je berzanski indeks koji meri performanse velike grupe vodećih kompanija sa američkog tržišta akcija.
Indeks obuhvata kompanije iz različitih sektora, uključujući:
- informacionu tehnologiju,
- finansije,
- zdravstvo,
- industriju,
- komunikacione usluge,
- diskrecionu potrošnju,
- osnovne potrošačke proizvode,
- energetiku,
- komunalne usluge i
- nekretnine.
Zbog široke sektorske zastupljenosti, S&P 500 se često koristi kao benchmark (reper) za američko tržište velikih kompanija.
Da li S&P 500 sadrži tačno 500 akcija?
Naziv S&P 500 odnosi se na približno 500 kompanija, ali broj akcija koje indeks obuhvata može biti veći od 500.
Razlog je što neke kompanije imaju više klasa akcija koje ispunjavaju uslove za uključivanje u indeks.
Zbog toga treba razlikovati:
500 kompanija od broja pojedinačnih klasa akcija koje se mogu nalaziti u indeksu.
Kako se kompanije biraju za S&P 500?
S&P 500 nije indeks u koji kompanija automatski ulazi samo zato što je dovoljno velika po tržišnoj kapitalizaciji.
Kompanija mora ispuniti niz kriterijuma koji se odnose, između ostalog, na:
- tržišnu kapitalizaciju,
- likvidnost akcija,
- javno dostupne akcije,
- finansijsku održivost,
- tip kompanije,
- berzu na kojoj se akcija kotira i
- druge uslove koje određuje metodologija indeksa.
Važno je naglasiti da ispunjavanje svih kriterijuma ne garantuje automatski uključivanje u S&P 500. Kompanije bira indeksni odbor u skladu sa pravilima metodologije.
Kriterijumi i pragovi mogu se menjati tokom vremena, pa konkretne vrednosti ne treba posmatrati kao trajne.
Kako je S&P 500 ponderisan?
S&P 500 je ponderisan tržišnom kapitalizacijom prilagođenom slobodnom prometu (float-adjusted market capitalization).
To znači da veće kompanije imaju veći uticaj na kretanje indeksa, ali se pri izračunavanju pondera ne uzimaju u obzir sve akcije koje kompanija ima, već se koriste akcije koje su dostupne javnosti za trgovanje.
Osnovna formula tržišne kapitalizacije je:
Market Capitalization = Cena akcije × Broj akcija u opticaju
Kod S&P 500 koristi se dodatno prilagođavanje za free float, odnosno deo akcija koji je dostupan javnim investitorima.
Zbog toga promena cene veoma velike kompanije može imati znatno veći uticaj na indeks nego ista procentualna promena cene manje kompanije.
Zašto se S&P 500 smatra važnim pokazateljem tržišta?
S&P 500 obuhvata kompanije koje predstavljaju veliki deo ukupne tržišne kapitalizacije američkog tržišta akcija.
Zbog toga ga investitori, analitičari i finansijski mediji često koriste za procenu opšteg kretanja američkih velikih kompanija.
Kada S&P 500 raste, to uglavnom znači da je vrednost njegovih kompanija u proseku porasla, uzimajući u obzir njihove ponderе u indeksu. Obrnuto važi kada indeks pada.
Ipak, S&P 500 nije savršen pokazatelj celokupne američke ekonomije. Berzanski indeks meri kretanje cena akcija određenih kompanija, dok ekonomsko stanje uključuje mnogo širi skup pokazatelja.
S&P 500 kao benchmark
Jedna od najvažnijih primena S&P 500 jeste njegova upotreba kao benchmark-a.
Na primer, investicioni fond koji ulaže u velike američke kompanije može uporediti svoj prinos sa prinosom S&P 500.
Ako fond ostvari veći prinos od indeksa, kaže se da je nadmašio benchmark (outperformed the benchmark). Ako ostvari manji prinos, zaostao je za benchmarkom.
Pri tome treba uzeti u obzir i naknade fonda, nivo rizika i investicionu strategiju, jer samo poređenje prinosa ne daje potpunu sliku uspešnosti fonda.
S&P 500 i Dow Jones Industrial Average
Dow Jones Industrial Average (DJIA) prati samo 30 kompanija, dok S&P 500 obuhvata približno 500 kompanija.
Još važnija razlika jeste način ponderisanja.
S&P 500 je ponderisan prema tržišnoj kapitalizaciji prilagođenoj slobodnom prometu, dok je DJIA ponderisan prema ceni akcije (price-weighted).
Kod Dow-a akcija sa višom nominalnom cenom ima veći uticaj na indeks, bez obzira na ukupnu tržišnu kapitalizaciju kompanije.
S&P 500 i Nasdaq-100
Nasdaq-100 prati 100 velikih nefinansijskih kompanija koje kotiraju na berzi Nasdaq.
Za razliku od S&P 500, Nasdaq-100 ima izraženiju izloženost kompanijama iz tehnološkog i srodnih sektora.
S&P 500 je šire sektorski diverzifikovan i zbog toga se češće koristi kao reprezentativni benchmark za velike američke kompanije.
S&P 500 i Russell 2000
Russell 2000 prati segment kompanija manje tržišne kapitalizacije, dok je S&P 500 fokusiran na velike američke kompanije.
Zbog toga ova dva indeksa predstavljaju različite segmente tržišta.
S&P 500 → large-cap kompanije
Russell 2000 → small-cap kompanije
Investitori mogu porediti njihovo kretanje kako bi analizirali razlike između velikih i manjih kompanija.
Kako investirati u S&P 500?
Investitor ne kupuje direktno „S&P 500“ kao jednu hartiju od vrednosti. Umesto toga, može ulagati u finansijske proizvode koji nastoje da prate njegov učinak.
Najčešće mogućnosti su:
- ETF fondovi (Exchange-Traded Funds) koji prate S&P 500,
- indeksni fondovi (Index Funds) koji prate S&P 500.
Takva ulaganja omogućavaju investitoru da jednim ulaganjem dobije izloženost velikom broju kompanija koje čine indeks.
Važno je razumeti da ulaganje u S&P 500 nije bez rizika. Vrednost fonda koji prati indeks može značajno da raste ili pada zajedno sa tržištem akcija.
S&P 500 i Warren Buffett
S&P 500 se često pominje u kontekstu Warren Buffett-a, koji je godinama isticao prednosti jeftinih indeksnih fondova za dugoročne investitore.
Njegove izjave se često koriste kao primer argumenta da jednostavno i široko diverzifikovano ulaganje u indeks može biti odgovarajuća strategija za određene dugoročne investitore.
Međutim, Buffettova preporuka ne znači da je ulaganje u S&P 500 garantovano profitabilno niti da odgovara svakom investitoru.
Zaključak
S&P 500 je jedan od najvažnijih američkih berzanskih indeksa i jedan od najčešće korišćenih benchmark-a za velike američke kompanije.
Za razliku od prostog spiska 500 najvećih kompanija, S&P 500 koristi definisanu metodologiju izbora kompanija i ponderisan je prema tržišnoj kapitalizaciji prilagođenoj slobodnom prometu.
Zbog široke zastupljenosti velikih američkih kompanija, S&P 500 ima centralnu ulogu u finansijskoj analizi, investicionim fondovima i praćenju performansi američkog tržišta akcija.