Metode vrednovanja startapa, procena vrednosti startapa
Koje su metode vrednovanja startapa?
Vrednovanje je procena vrednosti startapa, potencijala i mestu startapa na tržištu. Osnivači koji imaju viziju i iskusni investitori moraju da razumeju kako se vrši procena vrednosti startapa. Zbog toga se primenjuju razne metode vrednovanja startapa.
Zašto je važna procena vrednosti startapa?
Za startape, procena je sredstvo pomoću koga obezbeđuju finansiranje. Procena vrednosti kompanije je potrebna anđeoskim investitorima i rizičnim kapitalistima da bi se odlučili da li da investiraju u startap. To znači da dobra procena pokazuje trenutnu vrednost kompanije. Takođe pokazuje potencijal rasta, pružajući investitorima uvid u prinose koje mogu očekivati.
Trebalo bi imati u vidu, da veća procena ne znači uvek bolju ponudu. Radi se o uspostavljanju ravnoteže između ciljeva prikupljanja sredstava i strategije rasta.
Uticaj vrednovanja na investicije
Za investitore, procena je kompas koji vodi njihove investicione odluke. Pomaže im da procene odnos rizika i nagrade i da odrede udeo u kapitalu koji će dobiti i da predvide prinose. Procena vrenosti je odraz snaga i slabosti kompanije koja obaveštava investitore da li treba da ulažu.
Kako izbor metode vrednovanja startapa utiče na poslovnu strategiju i planiranje?
Procena je efikasno sredstvo za donošenje strateških odluka, planiranje, utiče na alokaciju resursa i strategiju rasta.
Razumevanje vrednosti startapa, omogućuje postavljanje realnih ciljeva, njihovo praćenje i donošenje informisanih odluka o budućnosti. Dobro definisana procena pravi razliku između startupa koji napreduje i onoga koji kasni.
Distribucija kapitala i procena startapa
Procena igra ključnu ulogu u raspodeli kapitala i u određivanju koliki deo kompanije poseduje svaka zainteresovana strana. Bilo da se radi o osnivačima, zaposlenima ili investitorima, fer i transparentna procena obezbeđuje da svako dobije svoj udeo.
Efekti procene startapa na budući rast
Startup procena se odnosi na oslobađanje punog potencijala kompanije. Bitno je identifikovati pokretače rasta, razumeti poziciju na tržištu i otkriti put ka održivom uspehu.
Dobro osmišljena procena postaje strateško sredstvo koje može ojačati kompaniju da donose informisane odluke, privuče prave investitore i izgradi uspešan posao.
1. Uporedna analiza preduzeća (CCA)
Metod uporedne analize preduzeća Comparable Company Analysis (CCA) se odnosi na upoređivanje i korišćenje iskustava uspešnih kompanija. Sve počinje analizom slične kompanije koja se javno trguje (industrija, veličina, faza rasta itd.). Na taj način se dobija uvid u to kako investitori vrednuju preduzeća sa sličnim karakteristikama. Porede se sledećih pokazatelja vrednovanja:
• Odnos cene prema zaradi Price to Earnings (P/E)
Ovaj odnos otkriva koliko su investitori spremni da plate za svaki dolar zarade.
• Odnos cena prema prodaji Price to Sales (P/S)
Odnos cena prema prodaji je odnos cene po akciji i prodaje po akciji. Pokazuje koliko neko mora da platiti jednu akciju kompanije u odnosu na to koliki prihod ta akcija donosi kompaniji.
• Vrednost preduzeća prema EBITDA EV/EBITDA Multiple
Da pojasnimo, vrednost preduzeća se obično odnosi na tržišnu kapitalizaciju plus dug, minus vrednost kompanije. EBITDA predstavlja zaradu pre kamata, poreza, deprecijacije i amortizacije.
Ova metrika procene meri vrednost kompanije u odnosu na njenu operativnu profitabilnost.
Na primer, SaaS startap kompanija. se poredi sa SaaS kompanijama kao što su Salesforce ili Adobe. Oni trguju sa prosečnim P/S odnosom od 10x, a projektovani prihod startapa je 5 miliona dolara. To znači da bi gruba procena vrednosti mogla biti 50 miliona dolara.
2. Prethodne transakcije
Suština ovog metoda je analiza ranijih akvizicija sličnih kompanija. Omogućuje otkrivaje stvarne cene plaćene za preduzeća u vašoj niši. Ovo pruža dragoceno merilo za vašu sopstvenu procenu, posebno kada se razmatraju njihovi multiplikatori.
Na primer, slična startup kompanija nedavno je kupljena za 100 miliona dolara i imala je 20 miliona dolara prihoda. To znači da je multiplikator akvizicije 5x. Ako je projektovani prihod kompanije 10 miliona dolara, možete pretpostaviti da je procena vrednosti oko 50 miliona dolara.
3. Analiza diskontiranih novčanih tokova
Analiza diskontiranih novčanih tokova DCF je moćan alat koji predviđa buduće novčane tokove startapa. Zatim, ako ih vratite na njihovu sadašnju vrednost, dobija se predstava o suštinskoj vrednosti kompanije.
Ovo je posebno korisno za zrele startape sa predvidljivim novčanim tokovima.
Primer: Biotehnološki startup sa perspektivnim ispitivanjima lekova bi mogao da koristi DCF. Oni mogu da procene svoju sadašnju vrednost predviđanjem budućih novčanih tokova od prodaje i primenom diskontne stope.
4. Berkus metod
Berkus metod Berkus Method se primenjuje za startape u ranoj fazi sa malo finansijskih podataka. Ova metoda naglašava da je vrednost startapa povezana sa snagom ideje, iskustvom tima i strateškim ciljevima. Ne koristi složene finansijske projekcije ili formule. Umesto toga, pristup je subjektivan i vode ga eksperti.
Primer: Startup pre prihoda Pre-revenue Startup sa revolucionarnom idejom, iskusnim timom i radnim prototipom može dobiti veću procenu u poređenju sa startapom koji ima samo dobru ideju.
5. Metoda vrednovanja s karticama
Ovaj metod se naadovezuje na Berkusov metod, pruža strukturiraniji pristup proceni kvalitativnih faktora.
Različitim karakteristikama startapa se dodeljuju ocene snage tima, usklađenosti proizvoda i tržišta i veličina tržišta. Zatim se prosečna procena pre novca može uporediti sa sličnim startupima i tako bolje utvrditi potencijal firme.
Primer: Startap u zdravstvu sa dobrim timom i tržišnim potencijalom mogao bi biti bolje vrednovan od sa startapa sa manje iskusnim timom na manjem tržištu.
6. Metoda troškova repliciranja resursa
Ovaj metod je zasnovan na ideji da je vrednost startupa vezana za resurse potrebne za njegovo repliciranje.
Radi se o proceni troškova potrebnih za obnovu poslovanja. Analizira se tehnologija, intelektualna svojina i fizička imovina. Tako se vrši osnovna procena koja je posebno relevantna za startapove sa investicijama u ovim oblastima.
Primer: Startap u oblasti hardvera je dobar primer. Troškovi patentirane tehnologije i skupe proizvodne opreme povećavaju procenu zbog visokih troškova repliciranja
7. Metoda sabiranja faktora rizika
Ovaj metod priznaje imanentnu nesigurnost startapova.
Počinje sa prosečnom procenom pre novca Pre-money Valuation i prilagođavanjem na osnovu različitih faktora rizika. Ovi faktori mogu biti upravljačko iskustvo, konkurencija i regulatorni rizici. Zatim se dolazi do procene koja odražava specifične rizike i mogućnosti sa kojima se suočava startap.
Primer
Startup iz industrije medicinske tehnologije koji se suočava sa regulatornim preprekama, zbog većeg rizika vezan za industriju, može imati nižu procenu.
Nasuprot tome, prilagođavanje startapa sa iskusnim menadžerskim timom bi biti bio bolje vrednovan.
8. Multiplikatori prihoda
Multiplikatori prihoda brzo i na lak način procenjuju vrednosti startapa. Posebno je korisno za one sa stalnim tokom prihoda Recurring Revenue. Počinje se tako što se na projektovani prihod primenjuje standardni multiplikator industrije. Rezultat je referentna vrednost koja se često koristi u ranoj fazi procena.
Primer:
SaaS startup sa godišnjim stalnim prihodom od 1 milion dolara i zdravom stopom rasta može se proceniti na 5-7 puta godišnjeg stalnog prihoda. To znači da bi rezultat procene bio 5-7 miliona dolara.
9. EBITDA multiplikator
Multiplikator EBITDA je pogodan za zrelije startape sa pozitivnom zaradom. Primenom standardnog industrijskog multiplikatora na projektovanu EBITDA, se procenjuje vrednost na osnovu profitabilnosti. Ovo je ključni pokazatelj finansijskog zdravlja i budućeg potencijala.
Primer: Profitabilni startap sa 2 miliona dolara EBITDA i jakom tržišnom pozicijom može se proceniti na 10x EBITDA. To bi dovelo do
procene od 20 miliona dolara.
10. Prvi čikaški metod
Ovaj metod proširuje DCF analizu razmatranjem tri scenarija. Jedan scenario sa očekivanim učinkom, jedan sa lošijim učinkom od očekivanog i jedan sa boljim od očekivanog.
Ovo obezbeđuje potencijani raspon i potpuniju procenu vrednosti startapa.
Primer: Po ovom metodu startap sa visokim potencijalom rasta može biti jako dobro vrednovan.
11. Metod knjigovodstvene vrednosti
Ovaj jednostavni metod se često koristi kao osnovna procena. On izračunava neto vrednost startupa oduzimanjem obaveza od imovine.
Loša strana je što možda neće obuhvatiti punu vrednost startupa, posebno u njegovim ranim fazama. Međutim, može poslužiti kao polazna tačka za dalju analizu.
Primer: Startup sa 500.000 dolara imovine i 100.000 dolara obaveza bi imao knjigovodstvenu vrednost od 400.000 dolara. Ovo vrednost možda ne odražava pravu vrednost njegove intelektualne svojine ili potencijala rasta, ali je dobar početak analize.
12. Vrednovanje po fazama
Ovaj pristup vrši vrednovanje na osnovu faza razvoja startupa.
Procenjuje da su startapi u ranoj fazi rizičniji i da daju niže procene od onih sa afirmisanim proizvodima i uspostavljenom bazom kupaca.
Primer: Startap u početnoj fazi sa obećavajućom idejom može biti procenjen između 250.000 i 500.000 dolara. U istovremeno, startap sa većim prihodom i jasnim putem do profitabilnosti mogao bi se proceniti na 5 miliona dolara ili više.
Koji metode vrednovanja startapa su najbolje?
Izbor„najboljeg“ metoda vrednovanja startapa zavisi od nekoliko faktora:
Faza startapa
Startap u ranoj fazi sa malo ili bez prihoda mogao bi izabrati Berkus metod kao najprikladniji jer se fokusira na kvalitativne faktore i potencijal. Zreli startupi sa jasnim putem do profitabilnosti mogu se opredeliti za DCF analizu ili EBITDA multiplikator.
Industrija u kojoj kompanija posluje
Tehnološki startapi mogu se vrednovati metodom multiplikatora prihoda. Biotehnološki startupi bi se mogli oabrati DCF analizu zbog dugih razvojnih ciklusa.
Trebalo bi istražiti standarde i trendove u industriji da bi se razumelo šta je dobra procena u sektoru.
Tržišni uslovi
Ekonomska klima i raspoloženje investitora mogu uticati na procene. Rastuće tržište sa velikim kapitalom moglo bi dovesti do viših procena. Nasuprot tome, opadajuće tržište bi moglo umanjiti očekivanja.
Korišćenje više metoda procene može dati bolju sliku vrednosti startupa. Više aspekata doprinosi postavljanju tačnije dijagnoze.
Unakrsnom proverom rezultata se mogu uočiti odstupanja i steći dublje razumevanje onoga što utiče na procenu.
Na primer, možete se početi sa kvalitativnom procenom koristeći Berkus metod, a. zatim preći na kvantitativnu analizu koristeći metod multiplikatora prihode i DCF.