Takeover, odnosno preuzimanje, predstavlja proces u kojem jedna kompanija ili drugi sticalac stiče kontrolu nad drugom kompanijom. Kontrola se najčešće ostvaruje kupovinom dovoljnog broja akcija sa pravom glasa, ali može nastati i na druge načine, u zavisnosti od strukture vlasništva i pravila koja se primenjuju.
Kompanija koja stiče kontrolu naziva se sticalac (Acquirer), dok se kompanija koja je predmet preuzimanja naziva ciljna kompanija (Target Company).
Preuzimanje može biti prijateljsko, kada uprava i ključni akcionari ciljne kompanije podržavaju transakciju, ili neprijateljsko (Hostile Takeover), kada se uprava ciljne kompanije protivi preuzimanju.
Šta je Takeover?
Takeover je transakcija kojom sticalac nastoji da stekne kontrolu nad ciljnom kompanijom.
To se može ostvariti kupovinom akcija od postojećih akcionara, javnom ponudom za preuzimanje ili drugim oblikom sticanja kontrole.
Takeover je povezan sa širim pojmom Acquisition (akvizicija). Međutim, ova dva termina nisu uvek potpuno sinonimna. Akvizicija označava sticanje kompanije, poslovanja ili imovine, dok se takeover češće koristi kada je naglasak na sticanju kontrole nad kompanijom, naročito putem kupovine njenih akcija.
Preuzimanje može biti deo šire strategije M&A (Mergers and Acquisitions), ali merger i takeover nisu isto. Kod spajanja dve kompanije se mogu kombinovati u jednu poslovnu celinu, dok takeover prvenstveno označava sticanje kontrole nad ciljnom kompanijom.
Sticalac i ciljna kompanija
U takeover transakciji postoje dve osnovne strane:
- Acquirer (Sticalac) – kompanija ili drugi subjekt koji želi da stekne kontrolu;
- Target Company (Ciljna kompanija) – kompanija nad kojom se kontrola stiče.
Sticalac može kupiti akcije ciljne kompanije direktno od postojećih akcionara ili putem javne ponude, u skladu sa pravilima tržišta kapitala.
Prijateljsko preuzimanje
Friendly Takeover, odnosno prijateljsko preuzimanje, događa se kada uprava ciljne kompanije podržava predloženu transakciju.
Uobičajeno je da sticalac i ciljna kompanija pregovaraju o uslovima transakcije, uključujući cenu, način plaćanja i druge uslove. Nakon postizanja dogovora, transakcija se sprovodi kroz odgovarajuće procedure i, kada je potrebno, uz odobrenje akcionara i regulatornih organa.
Prijateljsko preuzimanje može biti jednostavnije za sprovođenje jer uprava ciljne kompanije sarađuje sa potencijalnim sticaocem.
Neprijateljsko preuzimanje
Hostile Takeover, odnosno neprijateljsko preuzimanje, događa se kada uprava ciljne kompanije ne podržava pokušaj preuzimanja.
Sticalac tada može pokušati da stekne kontrolu direktno od akcionara, na primer putem javne ponude za preuzimanje, ili da pokuša da promeni sastav uprave tako što će pridobiti dovoljan broj glasova akcionara.
Ciljna kompanija može pokušati da se odbrani različitim strategijama, među kojima je poznata Poison Pill (otrovna pilula). Ova strategija može postojećim akcionarima dati određena prava koja otežavaju potencijalnom sticaocu da stekne kontrolni paket akcija.
Primer neprijateljskog preuzimanja: InBev i Anheuser-Busch
Poznat primer neprijateljskog preuzimanja jeste pokušaj kompanije InBev da preuzme Anheuser-Busch 2008. godine.
Anheuser-Busch se u početku protivio ponudi, dok je InBev povećavao pritisak na upravu i akcionare. Nakon pregovora i povećanja ponuđene cene, transakcija je prihvaćena.
Preuzimanjem je nastala kompanija Anheuser-Busch InBev (AB InBev), jedan od najvećih svetskih proizvođača piva.
Ovaj primer pokazuje da protivljenje uprave ciljne kompanije ne mora nužno sprečiti preuzimanje ako sticalac uspe da obezbedi podršku dovoljnog broja akcionara i ispuni ostale regulatorne uslove.
Reverzno preuzimanje
Reverse Takeover (RTO), odnosno reverzno preuzimanje, predstavlja transakciju u kojoj privatna kompanija stiče kontrolu nad javno kotiranom kompanijom, pri čemu privatna kompanija na taj način može dobiti pristup statusu javne kompanije bez sprovođenja tradicionalnog IPO procesa.
U praksi, struktura reverznog preuzimanja može biti složena i zavisi od pravila tržišta i konkretne transakcije.
RTO se zato ne može jednostavno opisati kao način da privatna kompanija izađe na berzu „bez rizika“. Iako može biti alternativa klasičnom IPO-u, postoje značajni regulatorni, finansijski i tržišni rizici.
Puzajuće preuzimanje
Creeping Takeover, odnosno puzajuće preuzimanje, označava situaciju u kojoj sticalac postepeno povećava svoj vlasnički udeo u ciljnoj kompaniji.
Umesto jedne velike transakcije, sticalac može tokom vremena kupovati akcije na tržištu ili na druge dozvoljene načine.
Važno je naglasiti da 50% nije univerzalni prag za sticanje kontrole. Stvarna kontrola može nastati i sa manjim procentom akcija ako je vlasništvo raspršeno ili ako sticalac ima druga prava koja mu omogućavaju kontrolu. Sa druge strane, relevantni zakoni mogu propisivati posebne pragove za obaveznu ponudu za preuzimanje ili druga regulatorna pravila.
Zato se vlasnički procenat od 50% ili više često povezuje sa kontrolom, ali se ne sme automatski smatrati jedinim kriterijumom.
Strateško preuzimanje
Strategic Takeover, odnosno strateško preuzimanje, pokreće se sa ciljem ostvarivanja dugoročnih poslovnih koristi.
Sticalac može preuzeti kompaniju kako bi:
- ušao na novo tržište,
- proširio bazu kupaca,
- dobio pristup novoj tehnologiji,
- proširio proizvodni program,
- ostvario ekonomiju obima,
- smanjio troškove,
- povećao tržišni udeo,
- ostvario poslovne sinergije.
Kod strateškog preuzimanja cena nije jedini kriterijum. Važna je i sposobnost ciljne kompanije da doprinese budućem poslovanju sticaoca.
Oportunističko preuzimanje
Opportunistic Takeover, odnosno oportunističko preuzimanje, može nastati kada sticalac smatra da je ciljna kompanija potcenjena ili dostupna po privlačnoj ceni.
Sticalac može očekivati da će nakon preuzimanja povećati vrednost kompanije kroz bolje upravljanje, smanjenje troškova, refinansiranje duga ili druge promene.
Aktivističko preuzimanje
Activist Takeover nije standardna kategorija preuzimanja u istom smislu kao prijateljsko ili neprijateljsko preuzimanje.
Aktivistički investitor obično prvo stiče značajan, ali ne nužno kontrolni, udeo u kompaniji i pokušava da utiče na njeno poslovanje, upravljanje ili strategiju.
Cilj može biti promena uprave, povećanje dividende, prodaja određenog poslovanja, smanjenje troškova ili druge mere koje bi, prema mišljenju aktiviste, povećale vrednost za akcionare.
Zašto kompanije preuzimaju druge kompanije?
Najčešći razlozi za takeover uključuju:
Ulazak na novo tržište
Kupovinom postojeće kompanije sticalac može brže ući na novo geografsko ili proizvodno tržište nego da sam razvija poslovanje od početka.
Povećanje tržišnog udela
Preuzimanjem konkurenta kompanija može povećati svoj tržišni udeo i proširiti bazu kupaca.
Sinergije i smanjenje troškova
Kombinovanje poslovanja može omogućiti racionalizaciju troškova, zajedničku nabavku, efikasnije korišćenje infrastrukture i druge sinergije.
Pristup tehnologiji i stručnom znanju
Kompanija može preuzeti drugu firmu kako bi dobila pristup patentima, tehnologiji, zaposlenima, brendu ili specijalizovanom znanju.
Potcenjena kompanija
Sticalac može smatrati da tržište ne vrednuje ciljnu kompaniju adekvatno i da postoji mogućnost stvaranja dodatne vrednosti nakon preuzimanja.
Koje kompanije mogu biti atraktivne mete za preuzimanje?
Potencijalne mete za takeover mogu biti kompanije koje imaju:
- jedinstvenu tehnologiju ili proizvod,
- snažan brend ili bazu kupaca,
- veliki potencijal za rast,
- slabo iskorišćene poslovne kapacitete,
- mogućnost smanjenja troškova kroz sinergiju,
- atraktivnu tržišnu poziciju,
- vrednu imovinu,
- potencijal za poboljšanje poslovanja kroz efikasnije upravljanje.
Finansijski problemi sami po sebi ne znače da je kompanija dobra meta. Sticalac mora proceniti da li potencijalne koristi preuzimanja opravdavaju cenu i rizike transakcije.
Kako se finansira preuzimanje?
Takeover se može finansirati na više načina.
Gotovinom
Sticalac može akcionarima ciljne kompanije ponuditi novčanu naknadu za njihove akcije.
Akcijama
Umesto gotovine, sticalac može ponuditi sopstvene akcije. Tada akcionari ciljne kompanije postaju akcionari sticaoca ili kombinovanog entiteta.
Dugom
Preuzimanje se može finansirati zaduživanjem putem kredita, izdavanja obveznica ili drugih oblika dužničkog finansiranja.
Kombinacijom gotovine, akcija i duga
U praksi se često koristi kombinacija različitih izvora finansiranja.
Ako se za finansiranje preuzimanja koristi značajan nivo duga, transakcija može imati karakteristike Leveraged Buyout (LBO), odnosno otkupa uz korišćenje finansijske poluge.
Takeover i Leveraged Buyout (LBO)
Takeover i LBO nisu sinonimi.
Takeover opisuje sticanje kontrole nad kompanijom, dok LBO opisuje način finansiranja preuzimanja, pri kojem se značajan deo kupovne cene finansira dugom.
Zato jedno preuzimanje može istovremeno biti i takeover i LBO, ali svako preuzimanje nije LBO.
Takeover i Acquisition – koja je razlika?
Termini Takeover i Acquisition često se koriste kao sinonimi, ali postoji korisna razlika.
Acquisition je širi pojam koji označava sticanje druge kompanije, poslovanja ili imovine.
Takeover se češće koristi za situacije u kojima jedna strana preuzima kontrolu nad drugom kompanijom, posebno kada se kontrola stiče kupovinom akcija.
Zbog toga se takeover može posmatrati kao jedan od oblika akvizicije, iako se termini u poslovnoj praksi često preklapaju.
Zaključak
Takeover (preuzimanje) predstavlja proces kojim jedna kompanija ili drugi sticalac stiče kontrolu nad ciljnom kompanijom.
Preuzimanje može biti prijateljsko ili neprijateljsko, a može se sprovoditi kroz kupovinu akcija, javnu ponudu za preuzimanje ili druge oblike sticanja kontrole.
Glavni razlozi za preuzimanje su rast tržišnog udela, ulazak na nova tržišta, pristup tehnologiji i stručnom znanju, ostvarivanje sinergija i povećanje vrednosti kompanije.
Za razumevanje takeover transakcija važno je razlikovati ih od Acquisition, Merger i Leveraged Buyout (LBO), jer ovi termini opisuju različite aspekte poslovne transakcije.