Tangible Assets, odnosno materijalna sredstva ili materijalna imovina, predstavljaju imovinu koja ima fizički oblik i čija se vrednost može izraziti u novcu. Za razliku od nematerijalne imovine (Intangible Assets), materijalna sredstva mogu se fizički videti, koristiti ili posedovati.
Najčešći primeri materijalne imovine su nekretnine, zemljište, zgrade, mašine, proizvodna oprema, vozila i zalihe. U zavisnosti od njihove namene i roka korišćenja, mogu predstavljati dugotrajnu imovinu ili kratkotrajnu imovinu.
Šta su Tangible Assets?
Tangible Assets su sredstva koja imaju fizičku supstancu i kompaniji donose ekonomsku korist.
Primeri uključuju:
- zemljište,
- zgrade,
- mašine,
- proizvodnu opremu,
- vozila,
- nameštaj i kancelarijsku opremu,
- zalihe sirovina,
- nedovršenu proizvodnju,
- gotove proizvode.
Materijalna sredstva predstavljaju važan deo imovine mnogih kompanija, posebno u proizvodnji, građevinarstvu, transportu, energetici i maloprodaji.
Vrste materijalnih sredstava
Materijalna sredstva se mogu posmatrati prema njihovoj nameni i roku korišćenja.
Materijalna dugotrajna sredstva
Materijalna dugotrajna sredstva koriste se tokom dužeg vremenskog perioda, najčešće više od jedne godine.
Najvažniji primer je Property, Plant and Equipment (PP&E), odnosno nekretnine, postrojenja i oprema.
Tu mogu spadati:
- zemljište,
- poslovne zgrade,
- fabrike,
- mašine,
- proizvodna oprema,
- vozila,
- kancelarijska oprema.
Ova sredstva se koriste za obavljanje poslovne delatnosti i obično se ne kupuju prvenstveno radi dalje prodaje.
Materijalna kratkotrajna sredstva
Materijalna kratkotrajna sredstva mogu uključivati zalihe (Inventory) koje se očekuje da će biti prodate, potrošene ili pretvorene u proizvode tokom redovnog poslovnog ciklusa.
Primeri su:
- sirovine,
- materijal,
- nedovršena proizvodnja,
- gotovi proizvodi,
- roba namenjena prodaji.
Za razliku od dugotrajnih sredstava, zalihe se obično brže pretvaraju u prihod i gotovinu.
Materijalna i nematerijalna imovina
Osnovna razlika između Tangible Assets i Intangible Assets jeste postojanje fizičkog oblika.
Materijalna sredstva imaju fizičku supstancu, dok nematerijalna sredstva nemaju fizički oblik.
Primeri nematerijalne imovine uključuju:
- patente,
- autorska prava,
- žigove,
- licence,
- određena softverska prava,
- goodwill.
Iako nematerijalna imovina nije fizički opipljiva, ona može imati značajnu ekonomsku vrednost i donositi kompaniji buduće koristi.
Materijalna sredstva i amortizacija
Mnoga materijalna dugotrajna sredstva, kao što su mašine, zgrade i vozila, tokom vremena podležu amortizaciji (Depreciation).
Amortizacija predstavlja računovodstveni postupak kojim se amortizujuća vrednost sredstva raspoređuje tokom njegovog korisnog veka.
Na primer, ako kompanija kupi mašinu koja će se koristiti nekoliko godina, njena nabavna vrednost se, uzimajući u obzir rezidualnu vrednost, raspoređuje kao trošak amortizacije tokom procenjenog korisnog veka.
Važno je da amortizacija predstavlja bezgotovinski računovodstveni trošak. Gotovina je potrošena prilikom kupovine sredstva, dok se trošak amortizacije priznaje tokom njegovog korišćenja.
Likvidnost materijalnih sredstava
Materijalna sredstva se međusobno značajno razlikuju po likvidnosti.
Zalihe se mogu relativno brzo prodati i pretvoriti u gotovinu, dok se zgrade, proizvodne linije ili specijalizovane mašine obično ne mogu brzo prodati bez mogućeg gubitka vrednosti.
Zato se ne može generalno reći da su sva materijalna sredstva visoko likvidna.
Likvidnost zavisi od vrste sredstva, tržišne potražnje i vremena potrebnog za njegovu prodaju.
Materijalna sredstva kao kolateral
Materijalna imovina može se koristiti kao kolateral (Collateral) za obezbeđivanje kredita.
Na primer, kompanija može založiti:
- poslovnu zgradu,
- zemljište,
- određenu opremu,
- vozila
kao obezbeđenje za kredit.
Vrednost i prihvatljivost sredstva kao kolaterala zavise od njegove tržišne vrednosti, likvidnosti, pravnog statusa i uslova kreditora.
Otpisana i rezidualna vrednost
Materijalna dugotrajna sredstva mogu imati rezidualnu vrednost (Salvage Value) na kraju korisnog veka.
To je procenjena vrednost koju sredstvo može imati nakon završetka predviđenog perioda korišćenja, na primer kroz prodaju, reciklažu ili drugu upotrebu.
Rezidualna vrednost je važna pri obračunu amortizacije jer se amortizuje nabavna vrednost umanjena za procenjenu rezidualnu vrednost, kada računovodstvena pravila i procene to zahtevaju.
Rizici povezani sa materijalnim sredstvima
Zbog fizičke prirode, materijalna sredstva mogu biti izložena različitim rizicima, uključujući:
- fizičko oštećenje,
- habanje,
- krađu,
- požar,
- prirodne katastrofe,
- zastarevanje opreme,
- pad tržišne vrednosti.
Zbog toga kompanije mogu koristiti osiguranje, održavanje i druge mere zaštite kako bi smanjile rizike povezane sa materijalnom imovinom.
Tangible Assets u bilansu stanja
Materijalna sredstva se prikazuju u bilansu stanja (Balance Sheet) u skladu sa njihovom prirodom i računovodstvenom klasifikacijom.
Na primer, zemljište, zgrade i oprema mogu biti deo Property, Plant and Equipment (PP&E), dok se zalihe iskazuju kao Current Assets.
Njihova knjigovodstvena vrednost može se menjati tokom vremena zbog amortizacije, umanjenja vrednosti, prodaje, revalorizacije ili drugih računovodstvenih događaja, u zavisnosti od primenjenog računovodstvenog okvira.
Zaključak
Tangible Assets (materijalna sredstva) predstavljaju imovinu sa fizičkim oblikom i ekonomskom vrednošću. Obuhvataju različite vrste imovine, od zemljišta, zgrada i opreme do zaliha i drugih materijalnih sredstava.
Za razliku od nematerijalne imovine, materijalna sredstva mogu biti fizički korišćena, oštećena ili prodata. Njihov računovodstveni tretman zavisi od toga da li su dugotrajna ili kratkotrajna imovina, njihove namene i primenjenih računovodstvenih pravila.