Koeficijenta zarađenih kamata, koeficijent pokrića kamata, koliko puta se zaradom mogu otplatiti svi dugovi
Šta je koeficijent pokrića kamata?
Koeficijent zarađenih kamata Times Interest Earned (TIE) meri sposobnost kompanije da periodično izmiruje svoje dužničke obaveze. Odnos zarađenih kamata pokazuje koliko puta kompanija može da plati dugove svojom zaradom. Takođe je poznat pod imenom Interest Coverage Ratio. Ovaj odnos se može izračunati tako što se EBIT podeli sa njenim periodičnim troškom kamata. Koeficijent pokazuje koliko puta bi kompanija, mogla da plati svoje periodične troškove kamata, ako bi ceo EBIT posvetila otplati duga.
Glavna svrha TIE-a je da pomogne proceni verovatnoće neispunjavanja obaveza kompanije. Ovo, zauzvrat, pomaže određivanju parametara duga kao što su kamatna stopa koja se naplaćuje ili iznos duga koji kompanija može da preuzme.
Visok TIE znači da je manje verovatno da kompanija neće platiti dugove, što je sigurnije za potencijalne investitore i kreditore. Nasuprot tome, nizak TIE ukazuje da je verovatnije da kompamija neće izvršiti , jer nema dovoljno novca za otplatu duga.
Formula koeficijenta pokrića kamata
Koeficijent zarađene kamate se može izračunati tako što se EBIT podeli sa njenim periodičnim troškom kamata. Formula za izračunavanje odnosa je:
TIE koeficijent = EBIT / Troškovi kamate
TIE Ratio = EBIT / Interest Expense
Gde su:
Earnings Before Interest & Taxes (EBIT)
Zarada pre kamata i poreza je dobit koju je preduzeće ostvarilo, bez uračunavanja kamata i plaćanja poreza.
Troškovi kamate su, u ovom slučaju, periodične otplate duga koje je kompanija po zakonu obavezna da izvrši svojim poveriocima
Uopšteno govoreći, što je veći TIE odnos, to je bolje. Međutim, previsok TIE koeficijent može ukazivati na neefikasnost investiranja menadžmenta kompanije. Preterano visok TIE može značiti da kompanija zaradu ne ulaže u razvoj što dugoročno može oboriti profitnu stopu i rast.
Koji koeficijenta zarađenih kamata je dobar?
Koeficijent zarađene kamate se obično razlikuje u različitim industrijama. Uopšteno govoreći, najbolje je imati koeficijent zarađene kamate koji pokazuje da kompanija može višestruko zaraditi svoju godišnju obavezu duga. Obično se smatra da bi kompanija trebalo da ima odnos zarađene kamate od najmanje 2,5.
Primeri izračunavanja koeficijenta zarađene kamate
Primer 1
Koeficijent TIE se koristi za procenu poslovanja i kreditori ga rado koriste za utvrđivanje sposobnosti preduzeća za preuzmanja većeg duga.
Podaci iz bilansa uspeha kompanije ABC za 2018 godinu su bili:
EBIT = 1.210.000 USD
Troškovi kamate = 350.000
TIE = 1.210.000 USD / 350.000 USD = 3,45 puta
To znači da je u 2018. kompanija mogla da pokrije svoje ukupne otplate kamata 3,45 puta.
TIE koeficijent se uvek prikazuje kao broj, pri čemu veći broj ukazuje da preduzeće lakše plaća svoje dugove. Na primer, ako preduzeće ima koeficijent 4 puta, to znači da preduzeće zaradom može da platite troškove kamata četiri puta.
Koeficijenti pokrića manji od dva mogu upozoriti investitore i zajmodavce na veću verovatnoću neplaćanja budućeg zajm. TIE koeficijent manji od 1 ukazuje na ozbiljne finansijske probleme.
Primer 2
U sledećem primeru ćemo videti kretanje TIE u naredne dve godine 2019 i 2020. Opadanje EBIT-a u 2019. i 2020., je uslovilo i pad odnosa zarađenih kamata:
Zarada pre kamata i poreza (EBIT) kompanije ABC u USD od 2018 – 2020 je bila:
2018 – 1.210.000
2019 – 995.000
2020 – 590.000
Troškovi kamata kompanije ABC, u USD, od 2018 – 2020
2018 – 350.000
2019 – 350.000
2020 – 350.000
Za tri godine zarada se smanjla, a pošto je kamata ostala ista, smanjio se i koeficijent pokrića kamate.
995.000 / 350.000 = 2,84 puta
Iako je ovo manje u odnosu na 2018, 2,84 je i dalje dobar odnos. Kada se izračuna TIE za 2020., pad prodaje postaje problematičan:
590.000 USD / 350.000 USD = 1,68
Trend tokom tri godine ukazuje da ABC, iako još uvek ima TIE veći od 1, očigledno ulazi u opasnu zonu.
Zbog toga praćenje TIE-a tokom godina može biti od pomoći. Kao što se vidi, trošak kamata je ostao isti tokom trogodišnjeg perioda, jer se kompanija nije dodatno zaduživala. Istovremeno zarada kompanije je značajno opala.
Pozicija kompanije je nesigurna i jedini način za spas je priliv gotovine od zajmodavca ili investitora. Nagli pad EBIT-a i TIE-a investiciju čini rizičnom.