Unusual Items, odnosno neobične stavke, predstavljaju materijalno značajne dobitke, gubitke, prihode ili rashode koji se razlikuju od uobičajenih poslovnih događaja kompanije. Njihova posebnost može proizlaziti iz neuobičajene prirode događaja, njegove veličine ili okolnosti u kojima je nastao.
Za razliku od redovnih poslovnih stavki, Unusual Items mogu značajno uticati na iskazanu dobit ili gubitak određenog perioda, iako ne predstavljaju nužno pokazatelj buduće profitabilnosti kompanije.
Zbog toga finansijski analitičari prilikom procene održive ili normalizovane profitabilnosti često posebno razmatraju ove stavke. Međutim, njihovo automatsko isključivanje nije uvek opravdano. Potrebno je proceniti prirodu svake stavke i utvrditi da li zaista predstavlja događaj koji se neće ponavljati ili nije povezan sa uobičajenim poslovanjem.
Šta su Unusual Items?
Unusual Items su finansijske stavke koje se smatraju neuobičajenim u odnosu na redovno poslovanje kompanije. One mogu nastati zbog posebnih događaja, jednokratnih poslovnih odluka ili drugih okolnosti koje nisu tipične za poslovanje kompanije.
Mogu obuhvatati i dobitke i gubitke, pa termin Unusual Items ima šire značenje od pojma One-time Charges, koji se prvenstveno odnosi na jednokratne rashode.
Na primer, kompanija može imati:
- značajan gubitak od otuđenja poslovne jedinice,
- veliki dobitak od prodaje imovine,
- značajan otpis vrednosti imovine,
- određene troškove restrukturiranja,
- velike troškove povezane sa neuobičajenim poslovnim događajem,
- značajan dobitak ili gubitak nastao prodajom dela poslovanja.
Važno je, međutim, da se svaka velika ili neuobičajena stavka ne smatra automatski Unusual Item. Klasifikacija zavisi od njene prirode, okolnosti nastanka i računovodstvenog okvira koji kompanija primenjuje.
Zašto su Unusual Items važne?
Glavni razlog zbog kojeg su Unusual Items važne jeste to što mogu značajno promeniti iskazani finansijski rezultat kompanije.
Na primer, pretpostavimo da kompanija ostvari:
- 10 miliona evra dobiti iz redovnog poslovanja,
- ali istovremeno evidentira 4 miliona evra gubitka zbog neuobičajenog događaja.
Iskazana neto dobit može biti znatno niža nego što bi bila da se taj događaj nije dogodio.
Analitičar zato može posmatrati dve različite slike poslovanja:
iskazanu profitabilnost – rezultat prikazan u finansijskim izveštajima,
i
normalizovanu profitabilnost – procenu rezultata nakon razmatranja stavki koje možda nisu reprezentativne za buduće poslovanje.
To ne znači da se Unusual Items jednostavno „uklanjaju“ iz finansijskih izveštaja. Oni ostaju deo stvarnog finansijskog rezultata perioda. Normalizacija je analitički postupak koji služi za bolje razumevanje održive zarade.
Primeri Unusual Items
Troškovi restrukturiranja
Kompanija može sprovesti reorganizaciju poslovanja, zatvoriti određene pogone ili smanjiti broj zaposlenih. Troškovi povezani sa takvim događajima mogu biti značajni i neuobičajeni.
Međutim, ako kompanija sprovodi restrukturiranja često, nije opravdano automatski pretpostaviti da će svaki takav trošak biti neponavljajući.
Otpisi vrednosti imovine
Kompanija može utvrditi da određena imovina više ne može ostvariti očekivanu ekonomsku korist. Tada može biti potrebno priznati impairment odnosno gubitak zbog umanjenja vrednosti.
Takav gubitak može značajno smanjiti dobit u periodu u kojem je priznat.
Otuđenje poslovne jedinice
Prodaja poslovne jedinice može proizvesti značajan dobitak ili gubitak koji nije deo redovnog poslovanja kompanije.
Na primer, kompanija može prodati segment poslovanja za iznos veći od njegove knjigovodstvene vrednosti i ostvariti dobitak.
Prodaja značajne imovine
Prodaja fabrike, zemljišta ili druge značajne imovine može proizvesti veliki dobitak ili gubitak. Ako takve transakcije nisu deo redovne poslovne aktivnosti kompanije, njihov uticaj može biti posebno značajan za analizu rezultata.
Unusual Items i održiva profitabilnost
Prilikom procene kompanije analitičari često žele da utvrde kolika je njena održiva profitabilnost, odnosno koliki rezultat može realno da ostvaruje kroz redovno poslovanje.
Zbog toga se posebna pažnja posvećuje stavkama koje značajno odstupaju od uobičajenih rezultata.
Na primer, ako kompanija ostvari izuzetno veliki dobitak zbog prodaje imovine, taj dobitak ne mora značiti da će kompanija ostvarivati isti nivo dobiti i naredne godine.
Slično tome, veliki jednokratni gubitak može privremeno smanjiti profit, iako osnovno poslovanje kompanije nije pretrpelo odgovarajuće smanjenje.
Zato se pri finansijskoj analizi često pravi razlika između:
- reported earnings – iskazane dobiti,
- adjusted earnings – prilagođene dobiti,
- normalized earnings – normalizovane dobiti.
Prilagođavanje mora biti zasnovano na konkretnoj prirodi stavke, a ne samo na tome što je stavka velika ili označena kao „neuobičajena“.
Unusual Items i Non-recurring Items
Unusual Items i Non-recurring Items su veoma bliski pojmovi, ali nisu potpuni sinonimi.
Unusual Items naglašavaju da je događaj neuobičajen, odnosno da odstupa od tipičnog poslovanja.
Non-recurring Items naglašavaju da se stavka ne očekuje da će se redovno ponavljati.
Jedna stavka može istovremeno biti i unusual i non-recurring, ali to nije obavezno.
Na primer, trošak koji je neuobičajen po veličini može se pojaviti više puta ako kompanija redovno prolazi kroz slične događaje. Obrnuto, određena stavka može biti jednokratna, ali ne mora biti neuobičajena po svojoj prirodi.
Unusual Items i One-time Charges
One-time Charges predstavljaju uži pojam jer se uglavnom odnose na jednokratne rashode ili troškove.
Unusual Items imaju šire značenje i mogu obuhvatiti:
- rashode,
- gubitke,
- prihode,
- dobitke.
Zato se One-time Charges mogu posmatrati kao jedna od kategorija stavki koje analitičar može razmatrati u okviru šire analize neuobičajenih događaja.
Unusual Items i Extraordinary Items
Važno je razlikovati Unusual Items od Extraordinary Items.
Extraordinary Items je uži računovodstveni termin koji se istorijski koristio za određene događaje koji su bili istovremeno neuobičajeni i veoma retki. Međutim, ovaj koncept više nema isti status u savremenom US GAAP-u kao posebna kategorija finansijskog izveštavanja.
Zbog toga nije precizno jednostavno tvrditi da su Unusual Items sinonim za Extraordinary Items.
Unusual Items je širi izraz koji se može koristiti u finansijskoj analizi za opisivanje značajnih stavki koje odstupaju od uobičajenog poslovanja.
Da li se Unusual Items isključuju iz dobiti?
Ne automatski.
Ako analitičar procenjuje normalizovanu dobit, može napraviti prilagođavanje za određenu neuobičajenu stavku ako postoji dovoljno razloga da smatra da ona nije reprezentativna za buduće poslovanje.
Na primer, jednokratni veliki gubitak od prodaje poslovne jedinice može biti relevantan za procenu buduće profitabilnosti ako se takav događaj neće ponoviti.
Ali ako kompanija svake godine prijavljuje „neuobičajene“ troškove, njihovo stalno isključivanje može dati nerealno povoljnu sliku poslovanja.
Zato je kod Unusual Items važnije razumeti zašto je stavka nastala nego jednostavno prihvatiti njenu oznaku kao „neuobičajene“.
Unusual Items u finansijskoj analizi
Prilikom analize finansijskih izveštaja korisno je postaviti nekoliko pitanja:
- Šta je prouzrokovalo stavku?
- Da li je povezana sa osnovnim poslovanjem?
- Da li se sličan događaj već pojavljivao?
- Da li postoji realna mogućnost da se ponovi?
- Koliki je njen uticaj na neto dobit i zaradu po akciji?
- Da li je prilagođavanje dobiti opravdano?
Ovakav pristup omogućava da se bolje razlikuje stvarna poslovna sposobnost kompanije od privremenih efekata pojedinačnih događaja.
Zaključak
Unusual Items (Neobične stavke) predstavljaju značajne finansijske stavke koje odstupaju od uobičajenih poslovnih događaja kompanije. Mogu biti povezane sa neuobičajenim dobicima, gubicima, prihodima ili rashodima.
One su važne za finansijsku analizu jer mogu značajno uticati na iskazanu dobit, ali ne moraju predstavljati realnu sliku buduće profitabilnosti. Zbog toga analitičari mogu koristiti normalizovanu ili prilagođenu dobit kako bi procenili poslovni rezultat bez uticaja pojedinačnih neuobičajenih događaja.
Ipak, Unusual Items ne treba automatski izuzimati iz analize. Ključno je utvrditi prirodu stavke, njenu učestalost i verovatnoću ponavljanja.