Valuation: Procena vrednosti imovine i kompanije, metode i finansijski pokazatelji

Procena vrednosti (Valuation) predstavlja analitički proces određivanja procenjene ekonomske vrednosti imovine, finansijskog instrumenta ili kompanije na određeni datum. Koristi se u investiranju, finansijskoj analizi, poslovnom planiranju, spajanjima i preuzimanjima, kao i pri donošenju odluka o kupovini ili prodaji imovine.

Tokom procene analitičari razmatraju različite finansijske pokazatelje, poslovne rezultate, strukturu kapitala, očekivane buduće novčane tokove, rizike i tržišne uslove. Cilj je da se utvrdi koliko određena imovina ili kompanija vredi na osnovu izabrane metode i dostupnih podataka.

Procena vrednosti ne mora dati isti rezultat kod svih analitičara. Konačna procena zavisi od korišćenih pretpostavki, metode vrednovanja, kvaliteta podataka i procene budućih poslovnih rezultata.

Šta je Valuation?

Valuation je postupak procenjivanja ekonomske vrednosti sredstva, finansijskog instrumenta ili preduzeća. Može se primeniti na pojedinačnu imovinu, akcije, obveznice, nekretnine ili celokupno poslovanje kompanije.

Analitičari razmatraju indikatore vrednosti (Value Indicators) i druge relevantne informacije kako bi procenili poslovnu uspešnost, strukturu finansiranja, sposobnost stvaranja dobiti i novčanih tokova, kao i vrednost imovine i obaveza.

Na primer, pri proceni kompanije mogu se analizirati prihodi, operativna dobit, neto dobit, zaduženost, novčani tokovi i očekivani rast poslovanja. Pri proceni akcija posebna pažnja posvećuje se odnosu tržišne cene i procenjene vrednosti akcije.

Postoji više metoda procene vrednosti, a svaka se zasniva na drugačijem pristupu. Zbog toga dve metode mogu dati različite rezultate, bez toga da je jedna nužno pogrešna.

Procena vrednosti može se koristiti i za određivanje fer vrednosti (Fair Value), odnosno vrednosti utvrđene prema odgovarajućem računovodstvenom, regulatornom ili tržišnom okviru. Fer vrednost nije u svim okolnostima isto što i trenutna tržišna cena.

Najčešće metode procene vrednosti

Izbor metode zavisi od toga šta se procenjuje, svrhe procene i dostupnih finansijskih podataka. Najčešći pristupi su:

• Metoda diskontovanih novčanih tokova (Discounted Cash Flow – DCF): procenjuje vrednost na osnovu očekivanih budućih novčanih tokova, preračunatih na sadašnju vrednost odgovarajućom diskontnom stopom.
• Relativna procena vrednosti (Relative Valuation): poredi kompaniju ili imovinu sa sličnim kompanijama ili sredstvima koristeći pokazatelje kao što su P/E i P/B.
• Procena zasnovana na imovini (Asset-Based Valuation): polazi od vrednosti imovine i obaveza, uz odgovarajuća prilagođavanja kada su potrebna.
• Model diskontovanja dividendi (Dividend Discount Model – DDM): procenjuje vrednost akcije na osnovu očekivanih budućih dividendi.

Različite metode mogu biti prikladne za različite kompanije. Na primer, DCF može biti koristan za preduzeće sa relativno predvidljivim novčanim tokovima, dok poređenje tržišnih multiplikatora može biti korisno kada postoji dovoljno uporedivih kompanija.

Indikatori vrednosti i finansijski pokazatelji

Indikatori vrednosti (Value Indicators) pomažu analitičarima i investitorima da procene da li je cena neke imovine opravdana u odnosu na njene finansijske rezultate, imovinu i izglede za budući rast.

Investitori koji primenjuju strategiju vrednosnog investiranja (Value Investing) traže akcije čija je tržišna cena, prema njihovoj analizi, niža od procenjene unutrašnje vrednosti. Oni polaze od pretpostavke da tržišna cena ponekad može odstupati od dugoročne ekonomske vrednosti kompanije.

Među najčešće korišćenim finansijskim pokazateljima nalaze se:

1. Zarada po akciji (Earnings Per Share – EPS): pokazuje koliki deo dobiti pripada jednoj običnoj akciji.
2. Odnos cene i zarade (Price-to-Earnings Ratio – P/E): poredi tržišnu cenu akcije sa zaradom po akciji.
3. Odnos cene, zarade i rasta (Price/Earnings-to-Growth Ratio – PEG): povezuje P/E pokazatelj sa očekivanom stopom rasta zarade.
4. Odnos tržišne i knjigovodstvene vrednosti (Price-to-Book Ratio – P/B): poredi tržišnu cenu akcije sa knjigovodstvenom vrednošću kapitala po akciji.
5. Koeficijent isplate dividende (Dividend Payout Ratio – DPR): pokazuje koliki deo dobiti kompanija isplaćuje akcionarima u obliku dividendi.
6. Prinos od dividende (Dividend Yield): izražava godišnju dividendu kao procenat tržišne cene akcije.

Ovi pokazatelji ne treba da se posmatraju izolovano. Njihovo značenje zavisi od industrije, poslovnog modela, stope rasta, rizika i računovodstvenih karakteristika kompanije.

Valuation i Stock Valuation – u čemu je razlika?

Valuation je širi pojam koji obuhvata procenu vrednosti različitih vrsta imovine, finansijskih instrumenata i kompanija.

Stock Valuation je uži pojam koji se odnosi na procenu vrednosti akcija. Njegov cilj je da se proceni vrednost pojedinačne akcije i uporedi sa njenom trenutnom tržišnom cenom.

Na primer, analitičar može proceniti da akcija vredi 50 evra, dok se na berzi prodaje po ceni od 40 evra. Prema toj proceni, akcija ima potencijal rasta od 25%, ali to nije garancija budućeg prinosa. Rezultat zavisi od tačnosti pretpostavki i budućih tržišnih kretanja.

Zašto je procena vrednosti važna?

Procena vrednosti pomaže investitorima, vlasnicima preduzeća i finansijskim analitičarima da:

• uporede procenjenu vrednost sa tržišnom cenom;
• procene da li je imovina ili akcija potcenjena ili precenjena;
• analiziraju finansijsku snagu i buduće izglede kompanije;
• podrže odluke o kupovini, prodaji, spajanju ili preuzimanju preduzeća;
• procene rizike i uporede različite mogućnosti ulaganja.

Ipak, procena vrednosti nije potpuno precizno merenje. Ona se zasniva na podacima i pretpostavkama koje se mogu promeniti, pa rezultate treba posmatrati zajedno sa rizicima i drugim relevantnim informacijama.

Procena vrednosti u Srbiji

U Srbiji se procena vrednosti koristi u poslovnim i investicionim odlukama, transakcijama sa udelima i akcijama, proceni imovine i različitim postupcima finansijskog izveštavanja. Potrebna metoda i način dokumentovanja procene zavise od svrhe procene, vrste imovine i primenljivih propisa ili standarda.

Kod procene vrednosti kompanije važno je razlikovati računovodstvenu vrednost imovine i kapitala od tržišne cene i procenjene ekonomske vrednosti. Te vrednosti mogu biti različite jer se zasnivaju na različitim principima i pretpostavkama.

Zaključak

Valuation je važan postupak finansijske analize kojim se procenjuje ekonomska vrednost imovine, finansijskog instrumenta ili kompanije. Kombinovanjem odgovarajućih metoda procene, finansijskih pokazatelja i analize rizika moguće je doneti informisanije odluke o investiranju i poslovanju. Međutim, procenjena vrednost predstavlja analitičku procenu, a ne garanciju cene po kojoj će se imovina zaista prodati ili kupiti.