Varijabilni troškovi (Variable Costs) predstavljaju troškove preduzeća koji se menjaju u zavisnosti od obima proizvodnje ili pruženih usluga. Kada se proizvodnja povećava, ukupni varijabilni troškovi uglavnom rastu, dok se sa smanjenjem proizvodnje smanjuju. Njihova promena zavisi od vrste troška i odnosa između poslovne aktivnosti i potrebnih resursa.
Primeri varijabilnih troškova uključuju sirovine, materijal za proizvodnju, ambalažu, provizije na prodaju i troškove isporuke. Razumevanje ovih troškova pomaže preduzećima da planiraju proizvodnju, određuju cene, izračunavaju profitabilnost i donose bolje poslovne odluke.
Šta su varijabilni troškovi (Variable Costs)?
Varijabilni ili promenljivi troškovi menjaju se sa promenama obima poslovne aktivnosti, odnosno količine proizvedenih ili prodatih proizvoda i pruženih usluga. Za razliku od fiksnih troškova (Fixed Costs), koji se u određenom periodu i okviru poslovnih kapaciteta uglavnom ne menjaju sa obimom proizvodnje, varijabilni troškovi povezani su sa nivoom aktivnosti preduzeća.
Na primer, proizvođaču koji za svaki proizvod koristi određenu količinu sirovina biće potrebno više sirovina ako poveća proizvodnju. Ako se proizvodnja smanji, smanjiće se i potreba za tim materijalom.
Važno je razlikovati ukupne varijabilne troškove od varijabilnog troška po jedinici proizvoda. Ukupni varijabilni troškovi obično rastu sa povećanjem proizvodnje, dok varijabilni trošak po jedinici može ostati konstantan, povećati se ili smanjiti.
U praksi, isti trošak ne mora imati jednaku prirodu u svim preduzećima. Na primer, gorivo može biti varijabilni trošak za kurirsku službu jer veći broj isporuka obično zahteva više vožnje. Za ugostiteljsko preduzeće koje svakodnevno koristi kamion za nabavku, određeni deo troškova goriva može biti relativno stabilan, bez obzira na broj prodatih obroka.
Primeri varijabilnih troškova
Najčešći primeri varijabilnih troškova su:
- Sirovine i materijal – resursi koji se koriste za izradu proizvoda.
- Ambalaža – kutije, kese, etikete i drugi materijali potrebni za pakovanje.
- Direktan rad – troškovi rada koji se menjaju sa obimom proizvodnje, na primer kada se rad plaća po izrađenoj jedinici ili kada je za veću proizvodnju potrebno više radnih sati.
- Provizije na prodaju – naknade koje se obračunavaju kao procenat vrednosti prodaje.
- Troškovi isporuke – troškovi koji zavise od broja isporuka, pređene udaljenosti ili količine robe.
- Naknade za platne kartice – naknade koje se obračunavaju prema vrednosti ili broju transakcija.
- Potrošni materijal – materijali koji se troše tokom pružanja usluga ili proizvodnje.
Pojedini troškovi, kao što su električna energija, komunalne usluge i zarade zaposlenih, mogu imati i fiksnu i varijabilnu komponentu. Njihova klasifikacija zavisi od načina obračuna i veze sa obimom poslovanja.
Troškovi prodate robe (Cost of Goods Sold – COGS) često uključuju varijabilne troškove proizvodnje ili nabavke robe, ali COGS i Variable Costs nisu istoznačni pojmovi. Troškovi prodate robe mogu uključivati i druge troškove, dok varijabilni troškovi mogu obuhvatati i prodajne ili druge rashode koji nisu deo troškova prodate robe. Više o tome pročitajte u članku Cost of Goods Sold (COGS).
Formula za izračunavanje varijabilnih troškova
Ukupni varijabilni troškovi mogu se izračunati množenjem količine proizvedenih jedinica varijabilnim troškom po jedinici, pod uslovom da je taj jedinični trošak konstantan.
Ukupni varijabilni troškovi = Količina proizvodnje × Varijabilni trošak po jedinici
Na engleskom:
Total Variable Cost = Quantity of Output × Variable Cost per Unit
Gde je:
- Total Variable Cost – ukupni varijabilni troškovi.
- Quantity of Output – količina proizvedenih jedinica.
- Variable Cost per Unit – varijabilni trošak po jedinici proizvoda.
Primer izračunavanja varijabilnih troškova
Pretpostavimo da kompanija ABC planira da proizvede 1.000 jedinica proizvoda. Varijabilni trošak po jedinici iznosi 15 dolara.
Podaci su sledeći:
- Količina proizvodnje: 1.000 jedinica.
- Varijabilni trošak po jedinici: 15 dolara.
Izračunavanje:
Ukupni varijabilni troškovi = 1.000 × 15 = 15.000 dolara
Ukupni varijabilni troškovi proizvodnje iznose 15.000 dolara.
Ako kompanija poveća proizvodnju na 1.200 jedinica, a varijabilni trošak po jedinici ostane 15 dolara, ukupni varijabilni troškovi iznosiće 18.000 dolara.
Ovaj primer pokazuje da ukupni varijabilni troškovi rastu sa povećanjem proizvodnje kada je trošak po jedinici nepromenjen.
Varijabilni i fiksni troškovi – ključne razlike
Troškovi preduzeća često se dele na varijabilne troškove (Variable Costs) i fiksne troškove (Fixed Costs). Ova podela je važna za planiranje budžeta, analizu rentabilnosti i određivanje minimalnog obima prodaje potrebnog za pokriće troškova.
Varijabilni troškovi menjaju se sa obimom poslovne aktivnosti. Na primer, ako je za svaki proizvedeni komad potrebno više sirovina, povećanje proizvodnje dovodi do većih ukupnih troškova materijala.
Fiksni troškovi u određenom periodu ostaju uglavnom nepromenjeni u okviru postojećih kapaciteta, čak i kada se obim proizvodnje menja. Primeri mogu uključivati zakup poslovnog prostora, osiguranje imovine i određene ugovorene zarade.
Uobičajeni primeri fiksnih troškova su:
- Zakup poslovnog prostora – ugovorena zakupnina za određeni period.
- Osiguranje – premije osiguranja koje se plaćaju prema ugovorenim uslovima.
- Amortizacija – trošak raspoređenog trošenja ili gubitka vrednosti sredstava, kada se obračunava metodom koja ne zavisi od obima proizvodnje.
- Plate zaposlenih – kada su ugovorene kao fiksne mesečne zarade.
- Porez na imovinu – kada se ne menja sa obimom proizvodnje.
- Kamate na dug – kada su određene ugovorom i ne zavise od proizvodnje ili prodaje.
Neki troškovi, poput komunalnih usluga, održavanja, plata i amortizacije, mogu biti fiksni, varijabilni ili kombinacija oba tipa, u zavisnosti od okolnosti.
Fiksni troškovi se često nazivaju režijskim troškovima (Overhead Costs), ali ova dva pojma nisu potpuno ista. Režijski troškovi su uglavnom indirektni troškovi poslovanja, a mogu sadržati i fiksne i varijabilne komponente. Više o tome pročitajte u članku Fixed Costs.
Varijabilni, fiksni i poluvarijabilni troškovi
Pored fiksnih i varijabilnih troškova, preduzeća imaju i poluvarijabilne troškove (Semi-Variable Costs), koji sadrže fiksnu i promenljivu komponentu.
Na primer, račun za električnu energiju može sadržati fiksnu naknadu za priključak i promenljivi deo koji zavisi od potrošnje. Slično tome, zarada zaposlenog može uključivati fiksni iznos i proviziju koja zavisi od prodaje.
Razlikovanje ovih kategorija omogućava precizniju procenu načina na koji se ukupni troškovi menjaju sa obimom poslovanja.
Zašto su varijabilni troškovi važni?
Analiza varijabilnih troškova važna je za donošenje niza poslovnih odluka.
1. Određivanje prodajnih cena
Preduzeće mora da razume koliko ga košta proizvodnja ili pružanje usluge kako bi procenilo da li prodajna cena može pokriti troškove i doprineti dobiti.
2. Planiranje proizvodnje
Poznavanje troškova po jedinici omogućava preduzeću da proceni posledice povećanja ili smanjenja proizvodnje i potrebnih resursa.
3. Izračunavanje tačke pokrića
Varijabilni troškovi koriste se u analizi tačke pokrića (Break-Even Point), odnosno nivoa prodaje pri kojem su ukupni prihodi jednaki ukupnim troškovima. Poznavanje varijabilnih troškova pomaže u izračunavanju koliko proizvoda treba prodati da bi se pokrili i varijabilni i fiksni troškovi.
4. Analiza profitabilnosti
Razlika između prodajne cene i varijabilnog troška po jedinici predstavlja doprinos pokriću fiksnih troškova i dobiti. Taj iznos naziva se doprinos pokriću (Contribution Margin).
5. Kontrola troškova
Praćenje varijabilnih troškova pomaže u prepoznavanju poskupljenja materijala, neefikasnosti proizvodnje i drugih promena koje mogu smanjiti profitabilnost.
Zaključak
Variable Costs (varijabilni troškovi) predstavljaju troškove koji se menjaju sa obimom proizvodnje ili pružanja usluga. Najčešće obuhvataju sirovine, materijal, ambalažu, provizije i druge troškove čiji iznos zavisi od poslovne aktivnosti.
Njihovo pravilno prepoznavanje i obračunavanje pomažu preduzećima da planiraju proizvodnju, određuju cene, izračunavaju tačku pokrića i procenjuju profitabilnost. U kombinaciji sa analizom fiksnih i poluvarijabilnih troškova, pružaju jasniju sliku strukture troškova i finansijske održivosti poslovanja.