Hartije od vrednosti sa promenljivom zaradom, hartije od vrednosti sa varijabilnim profitom
Šta su hartije od vrednosti sa promenljivim prihodom?
Hartije od vrednosti sa promenljivim prihodom su investicije koje svojim vlasnicima obezbeđuju stopu prinosa koja je određena uslovima koji vladaju na tržištu. Investitori koji ulažu u ove hartije više rizikuju, ali mogu i više da zarade. Generalno, hartije od vrednosti sa varijabilnim prihodom imaju potencijal za rast, ali su takođe nepredvidive i rizičnije od hartija od vrednosti sa fiksnim prihodom.
Najčešći primeri hartija od vrednosti sa promenljivim prihodom su akcije Shares. Njihova vrednost zavisi od percepcije tržišta o kompaniji, i stalno se menja. Onaj ko ulaže u akcije, ne može nikada biti siguran koliko će zaraditi, i da li će uopšte nešto zaraditi.
Pored percepcije tržišta i fluktuacije kamatnih stopa Interest Rate utiču na prihod hartija od vrednosti sa promenljivim prihodom.
Razlike između hartije od vrednosti sa varijabilnim i fiksnim prihodom
- Predvidljivosti prinosa od ulaganja
Glavna razlika leži u predvidljivosti prinosa od ulaganja. Prinosi od hartija od vrednosti sa promenljivim prihodom nisu zagarantovani i ne mogu se znati od samog početka.
Hartije od vrednosti sa fiksnim prihodom Fixed-income Securities obezbeđuju stalan prihod i imaju za cilj da na kraju isplate prvobitnu investiciju. Najčešći primer hartija od vrednosti sa fiksnom kamatom su obveznice koje izdaju korporacije Corporate Bonds, opštine Municipal Bonds i vlade Government Bonds.
Emitent izdaje obveznice Bonds da prikupi novac, a prodajom obveznica zapravo pozajmljuje sredstva koja su mu potrebna. U zamenu investitori dobijaju redovne isplate (kupone). Kada se izda obveznica, emitent obećava da će platiti vlasniku obveznice fiksni iznos kamate, poznat kao kuponska stopa. Svaka obveznica ima datum dospeća. Kada obveznica dospe, emitent plaća investitoru ukupan iznos koji je platio kupovinom obveznice (glavnica Principal).
Na primer, ako investitor kupi obveznicu nominalne vrednosti od 1.000 dolara i stope kupona od 5%, emitent će isplatiti 50 dolara kamate investitoru svake godine dok obveznica ne dospe. Po dospeću obveznice, emitent vraća 1.000 dolara investitoru.
Sigurnost i pouzdanost hartija od vrednosti sa fiksnim prihodom čine ih odličnom opcijom za konzervativne investitore ili one koji traže stabilne izvore prihoda (penzioneri, na primer).
- Moguća zarada je promenljiva, rizik je veći, a potencijal za rast je veći
Potencijal zarade hartije od vrednosti sa fiksnim prihodom je ograničen, prinosi su niski i kapital sporje raste. Pored toga, one daju fiksnu isplatu kamate bez obzira na to kako se kreću kamate na tržištu. Obveznica koja plaća 3% godišnje, gubi moguću dobit ako kamatne stope porastu na 5%.
Diverzifikacija potfelja
Jedan od načina da se iskoriste prednosti i hartija od vrednosti sa varijabilnim i fiksnim prihodima je da portfelj sadrži miks jednog i drugog. Ovo može da uravnoteži odnos između stabilnosti hartija od vrednosti sa fiksnim prihodom i potencijala za veće prinose hartija od vrednosti sa promenljivim prihodom. Na primer, može se uložiti 60% u hartije od vrednosti sa varijabilnim prihodom i 40% u hartije od vrednosti sa fiksnim prihodom.
Primer diverzifikacije portfolia
Početna vrednost portfolia je 100.000 dolara
60% je investirano (60.000 dolara) u hartije od vrednosti sa varijabilnim prihodom (npr. u akcije)
40% (40.000 dolara) investirano u hartije od vrednosti sa fiksnim prihodom (npr. korporativne obveznice)
Tokom jedne godine, berza je doživela bikovsko tržište Bull Market sa prinosima akcija od 20%, dok je tržište obveznica bilo stabilno i donosilo 3%. U ovom scenariju, prosečni ponderisani prinos portfolia je bio 15,4%.
60% portfelja uloženog u akcije bi donelo 20%, što bi rezultiralo prinosom od 12% za ovaj deo portfelja
40% portfelja uloženog u obveznice bi dobilo 3%, što bi rezultiralo prinosom od 1,2% za ovaj deo portfelja
Ponderisani prosečni prinos portfelja bi bio 15,4%.
Dakle, u ovom primeru, vrednost portfelja bi porasla na 115.400 USD (tj. 100.000 USD x 1.154).
U drugom primeru, tržište akcija doživljava značajan pad i gubi 10% tokom godine, dok tržište obveznica ponovo ostaje stabilno i donosi 3%. U ovom slučaju, prosečni ponderisani prinos portfelja je bio -3,6%:
60% portfelja uloženog u akcije bi izgubio 10%, što bi rezultiralo prinosom od -6% za ovaj deo portfelja
40% portfelja uloženog u obveznice bi doneo 3%, što bi rezultiralo prinosom od 1,2% za ovaj deo portfelja
Ponderisani prosečni prinos portfelja bi bio -3,6%.
U ovom slučaju, vrednost portfelja se smanjila na 96.400 USD (tj. 100.000 USD x 0,964).
Da nije investirano u hartije od vrednosti sa fiksnim prihodom, ceo portfelj bi bio uložen u akcije. Padom berze od 10%, portfelj bi izgubio 10% vrednosti, a vrednost portfelja bi se smanjila sa 100.000 dolara na 90.000 dolara. To znači da bi bio ostvaren gubitak od 10.000 dolara umesto 3.600 dolara.
Vrste hartija od vrednosti sa promenljivim prihodom
Glavni primeri hartija od vrednosti sa promenljivim prihodom su:
1. Obične akcije Common Stock
Akcije su najpoznatiji oblik hartija od vrednosti sa promenljivim prihodom. Kada investitor kupi akcije, on kupuje deo kompanije i postaje suvlasnik. Vlasnici akcija imaju pravo na tekući i budući profit kompanije.
Kako vrednosti kompanije raste, tako raste i vrednost akcija. Ovo zavisi od kretanja na tržištu i rezultata kompanije. Ako investitor proda akcije za više nego što je kupio, na kraju će ostvariti profit.
Akcionari mogu ostvarivati prihod i od redovnih dividendi.
Obični akcionari takođe imaju određene prednosti:
- Oni mogu da biraju upravni odbor
Ako kompanija više ne može da izmiruje svoje finansijske obaveze i postane nesolventna, ili je likvidirana, akcionari imaju pravo da dobiju deo njene imovine. Ali oni se namiruju tek nakon što su vlasnici povlašćenih akcija Preferred Shares i drugi vlasnici duga u potpunosti isplaćeni.
Obične akcije se kupuju i prodaju na berzama hartija od vrednosti. Većim kompanijama sa sedištem u SAD trguje se na javnim berzama, kao što su Njujorška berza New York Stock Exchange NYSE ili NASDAQ. Manje kompanije ili kompanije koje ne mogu da ispune zahteve za listing trguju na van berzanskom tržištu Over-the-Counter (OTC).
Najlakši način za kupovinu i prodaju običnih akcija je putem brokerskog računa, koji nude platforme za online trgovanje.
Postoje dva glavna načina da se zaradi ulaganjm u akcije:
- Rastom kompanije
Kako vrednosti kompanije raste, tako raste i vrednost akcija. Ovo zavisi od kretanja na tržištu i rezultata kompanije. Ako investitor proda akcije za više nego što je kupio ostvaruje dobit.
- Od dividendi Dividend
Neki akcionari mogu zaraditi od redovnih dividendi.
2. Povlaštene akcije Preferred Shares
Povlaštene ili preferencijalne akcije obično donose veće dividende od običnih akcija, i mogu biti fiksne ili utvrđene u odnosu na referentne kamatne stope. Vlasnici povlašćenih akcija imaju prioritet u odnosu na obične akcionare kada su u pitanju dividende.
3. Obveznica sa promenljivim prihodom Variable-income Bonds
Veći deo američkog tržišta obveznica se sastoji od obveznica sa fiksnim kuponom, ali postoje i neke sa varijabilnim prihodom:
4. Obveznice sa promenljivom stopom Floating Rate Note (FRN)
Obveznica sa promenljivom kamatnom stopom Floater je dužnički instrument čija se kamatna stopa menja. Kamatna stopa je vezana za referentnu stopu kao što je stopa američkih trezorskih zapisa, stopu fondova Federalnih rezervi (poznatu kao stopa fondova Fed-a), Londonsku međubankarska ponuđena stopa LIBOR (London Interbank Offered Rate) ili osnovnu stopu. Dakle, stopa kupona na zapisu sa promenljivom stopom je promenljiva.
Finansijske institucije, vlade i korporacije mogu da izdaju zapise sa promenljivom kamatnom stopom sa rokom dospeća od dve do pet godina.
Kamatna stopa se prilagođava mesečno ili kvartalno u odnosu na referentnu vrednost. Mnoge obveznice sa promenljivom stopom imaju tromesečne kupone, što znači da plaćaju kamatu četiri puta godišnje, ali neke plaćaju mesečno, polugodišnje ili godišnje.
5. Fondovi kojima se trguje na berzi Exchange Traded Fund (ETF)
ETF-ovi predstavljaju korpu sredstava. Većina ETF-ova su indeksni fondovi, koji imaju za cilj da iskoriste učinak referentnog indeksa, kao što je S&P 500 index najvećih kompanija koje se kotiraju na američkim berzama. Menadžeri fondova se staraju da investicije ne odstupe od standardnih učinka.
ETF-ovi omogućuju pojedincima da ulažu u više akcija bez potrebe da ih pojedinačno kupuju. Za one koji tek počinju i nemaju mnogo znanja i iskustva, to je dobar početak. Ovo su takođe među najisplativijim fondovima za ulaganje, sa godišnjim administrativnim taksama koje se kreću između 0,05% i 0,70%.
ETF-ovi se kupuju i prodaju na berzama hartija od vrednosti slično kao obične akcije i nudi ih većina dostupnih brokerskih kuća.
