Varant, nalog, garancija …
Varant je derivativna hartija od vrednosti Derivative koja daje pravo imaocu da kupi unapred određeni iznos običnih akcija Common Stocks kompanije izdavaoca po unapred određenoj ceni izvršenja Strike Price pre unapred određenog datuma isteka Expiration Date. Drugim rečima, varant je dugoročna opcija za kupovinu date akcije po fiksnoj ceni.
Kompanija izdaju varante investitorima da bi prikupili kapital ili kao oblik kompenzacije za motivisanje zaposlenih. Imaoci varanta mogu ostvariti svoja prava i pre isteka roka.
Investitor realizuje prava iz varanta samo kada je cena izvršenja jednaka ili niža od cene obične akcije. U suprotnom, bilo bi jeftinije kupiti akcije na tržištu. Kada iskoristi svoja prava, kompanija izdaje unapred određeni broj novih akcija i prodaje ih vlasniku varanta po ceni izvršenja.
Varanti obično imaju datume isteka nekoliko godina u budućnosti. U nekim slučajevima, kompanije mogu priložiti varante uz emisiju obveznica Bonds ili emisiju preferencijalnih akcija Preffered Shares s idejom da obveznice ili preferencijalne akcije učine privlačnijima. Varanti obično omogućuju izdavaocu da ponudi nižu stopu kupona (kamatu) na emisiju obveznica ili nižu godišnju fiksnu dividendu Dividend na emisiju preferencijalnih akcija.
Kompanije takođe izdaju varante zaposlenima kao oblik kompenzacije da bi se ciljevi zaposlenih poistovetili sa ciljevima akcionara. Mnoge kompanije motivišu svoje ključne zaposlene i više rukovodstvo izdavanjem nekog oblika kompenzacija (većim platama, opcijama itd.).
Primer funkcionisanja varanta
Kompanije mogu da prodaju varante direktno kupcima ili da ih distribuiraju osoblju kao beneficiju, ali većina varanata je priključena uz novoizdate obveznice ili preferencijalne akcije.
Na primer, kompanija ABC je izdala obveznice sa varantima. Svaki vlasnik obveznice može dobiti obveznicu nominalne vrednosti Face Value (Par Value) od 1.000 dolara, kao i mogućnost kupovine 100 akcija kompanije za 20 dolara po akciji. Varanti obično omogućavaju vlasniku da kupi obične akcije emitenta, ali se takođe mogu koristiti za kupovinu akcija ili obveznica druge kompanije (kao što su njihove filijale ili čak treće strane).
Varant se izvršava kada njegov imalac može da stekne osnovnu hartiju od vrednosti. Cena izvršenja je obično viša od tržišne cene akcija u trenutku izdavanja varanta. U gornjem primeru cena izvršenja je 20 dolara, što je 15% više od cene akcija kompanije ABC u vreme kada su obveznice izdate.
Odvojivi varant
Varanti su često odvojivi Detachable Warrants, što je značajna karakteristika. Na primer, ako investitor ima obveznicu sa varantima, može prodati varante i zadržati obveznicu.
Kada se izdaju varanti sa povlašćenim akcijama, investitori možda neće dobiti dividendu sve dok imaju varant i povlašćene akcije. Zbog toga, može biti poželjno da se odvoji i proda varant da bi se dobile dividende.
Kada je cena akcije viša od cene izvršenja, varant mora imati minimalnu vrednost. Posmatrajmo varante za kupovinu 100 akcija kompanije ABC po ceni od 20 dolara po akciji u bilo kom trenutku u narednih pet godina. Ako akcije kompanije ABC za to vreme porastu na 40 dolara, vlasnik varanta ih može kupiti za 20 dolara i prodati na berzi za 40 dolara, ostvarujući profit od 2.000 dolara. Svaki varant ima minimalnu vrednost od 20 dolara.
Ako bi varanti i dalje važili tokom dužeg perioda, investitori mogu očekivati da bi cena akcija kompanije ABC mogla porasti čak i više od 100 dolar po akciji. Zbog ovih očekivanja i dodatnog vremena postoji prilika da se akcije još više povećaju, a varant sa minimalnom vrednošću od 20 dolara bi se lako mogao trgovati iznad 20 dolara.
Vrste varanata
Kupovni varant Call varant
Call varant daje investitoru pravo, ali ne i obavezu, da kupi osnovnu hartiju od vrednosti Underlying Asset po određenoj ceni na ili pre određenog datuma.
Ako vlasnik ne iskoristi call varant, on će isteći bez vrednosti.
Ako cena osnovne hartije od vrednosti poraste, porašće i vrednost varanta, a vlasnik će zaraditi samo ako se kladi na rast cena.
Primer call varanta
Kompanija ABC trguje akcijama po ceni od 100 dolara i odlučuje da prikupi milion dolara kapitala. Kompanija bi se tada finansirala po ceni ispod tržišne od 100 dolara. recimo po 90 dolara po akciji. Kao deo finansiranja, oni koji učestvuju dobiće i varant procenjen na 120 dolara.
Ako se akcijama ABC-a trguje iznad 120 dolara. godinu dana kasnije, recimo za 130 dolara, vlasnik varanta može da kupi akcije po 120 dolara i zaradi 10 dolara po akciji kada ih proda.
Prodajni put Varant Put Warrant
Varant koji daje kupcu pravo da proda određenu vrednost osnovne hartije od vrednosti (akcije, na primer) po unapred određenoj izvršnoj ceni, na ili pre određenog datuma.
Investitor koji kupi put varant očekuje da će cena osnovnog sredstva pasti tokom perioda izvršenja. Time stiče pravo da proda određeni broj predmetnih hartija od vrednosti po ugovorenoj ceni. Prodavac put varanta je u obavezi da kupi osnovno sredstvo po ovoj ceni, a za uzvrat dobija premiju od vlasnika put-a. Međutim, većina varanata se izmiruje u gotovini, a ne kroz fizičku isporuku osnovne hartije od vrednosti.
Razlika između opcija i varanata
- Opcija Option je ugovor u kome kupci imaju pravo, ali ne i obavezu da kupe ili prodaju akcije po određenoj ceni i datumu. Suprotno tome, varant kupcu obezbeđuje pravo da dobije određeni broj akcija na unapred određeni datum, po ugovorenoj ceni.
- Opcije su standardni ugovori i koji zahtevaju poštovanje pravila koja regulišu rok dospeća, trajanje, veličinu ugovora i izvršnu cenu, dok su varanti fleksibilnije nestandardne hartije od vrednosti.
- Opcije izdaju berze, a varante izdaju kompanije.
- Opcija na akcije je instrument sekundarnog tržišta jer se trgovina odvija između investitora, dok je varant primarni tržišni instrument pošto ga izdaje sama kompanija.
- U trgovanju opcijama, strana koja prodaje piše opcije Option Writer dok varanti imaju jednog izdavaoca koji je odgovoran za prava koje je dodelio investitoru.
- Period dospeća se takođe razlikuje, opcije dospevaju u roku do dve godine, a varanti u roku do 15 godina.
- Osnovna sredstva opcija su domaće akcije, obveznice i indeksi, dok za varante to mogu biti valute i međunarodne akcije.
- Kompanija izdavalac ne dobija nikakvu direktnu korist, jer korist na kraju ima investitor. Ideja varanta je da se podstakne prodaja akcija i zaštiti vrednosti firme od pada, što može dovesti do pada cene akcija kompanije.
Sličnosti između opcija i varanata
- Oba instrumenta daju priliku vlasnicima da iskoriste njihove prednosti bez posedovanja imovine.
- Vlasnici dobijaju pravo da kupe određeni iznos osnovne imovine po fiksnoj ceni i određenom datumu.
- Oba instrumenta predstavljaju pravo.
- Na vrednost opcije ili varanta utiču cena osnovnog sredstva, cena akcija, cena izvršenja, vreme do isteka i pretpostavljena volatilnost Implied Volatility.
- U odnosu na cenu obe imaju iste komponente, tj. unutrašnju vrednost i vremensku vrednost novca:
Unutrašnja ili suštinska vrednost Intrinsic Value je razlika između osnovne cene akcije i cene izvršenja. Ova vrednost može biti nula, ali nikada negativna.
Vremenska vrednost Time Value je razlika između cene opcije/varanta i njene suštinske vrednosti.
