Netekuće obaveze, dugoročne obaveze
Šta su netekuće obaveze?
Ne-tekuće obaveze Non-current Liabilities su stavka bilansa stanja Balance Sheet preduzeća koje dospevaju roku dužem od jedne godine. Za dugoročne obaveze se ne očekuje da budu izmirene u roku od 12 meseci. Dospevaju u dugom roku, nasuprot kratkoročnim obavezama Current Liabilities koje dospevaju u roku od godinu dana. Ispod su dva primera dugoročnih obaveza iz bilansa stanja:
Primer 1
Primer dugoročnih obaveza | |
Menice koje se plaćaju | 40.000 |
Obveznice koje se plaćaju | 750.000 |
Odloženi porez na dobit | 50.000 |
Ukupne dugoročne obaveze | 840.000 |
Primer 2
Primer dugoročnih obaveza | |
Dugoročni dug | 40.000 |
Odloženi prihod | 35.000 |
Porez na prihod | 150.000 |
Odložene poreske obaveze | 5.000 |
Ostale dugoročne obaveze | 4.000 |
Ukupne dugoročne obaveze | 234.000 |
Vrste dugoročnih obaveza
U nastavku su navedene glavne vrste dugoročnih obaveza Long-term Liabilities koje su uključene u bilans stanja:
Kreditne linije
Linija kredita Credit Line je aranžman između zajmodavca i zajmoprimca, gde zajmodavac daje određeni iznos sredstava kada je zajmoprimcu potrebno. Umesto da dobije ceo iznos kredita, zajmoprimac povlači određeni iznos kredita do kreditnog limita koji zajmodavac dozvoljava.
Kreditna linija obično važi za određeni vremenski period kada preduzeće može da povuče sredstva. Ako preduzeće koristi kredite za kupovinu industrijske opreme, biće klasifikovani kao netekuće obaveze.
Dugoročni kapitalni lizing
Preduzeća koriste dugoročni kapitalni lizing Long-term Capital Lease za finansiranje kupovine osnovnih sredstava Fixed Assets. Na primer, to mogu biti industrijska oprema i motorna vozila. Za duži rok lizinga od jedne godine, plaćanja kapitalnog lizinga se tretiraju kao netekuće obaveze Long-term Liabilities. Imovina kupljena korišćenjem kapitalnog lizinga knjiži se kao sredstvo Assets u bilansu stanja.
Obveznice koje se plaćaju
Bonds Payable ili obveznice koje se plaćaju je dugoročni kreditni aranžman između zajmodavca i zajmoprimca. Cilj ovog aranžmana je da se obezbede sredstvo za finansiranje kapitalnih projekata. Obveznice se emituju preko investicione banke i smatraju se dugoročnim obavezama ako je rok plaćanja duži od godinu dana. Zajmoprimac mora da plaća kamatu u fiksnim iznosima tokom dogovorenog vremenskog perioda, obično dužeg od jedne godine.
Menice koje se plaćaju
Menice koje se plaćaju Notes Payable su posebna vrsta kreditnog aranžmana između zajmodavca i zajmoprimca. Ovde zajmoprimac daje bezuslovno obećanje da će vratiti glavnicu i kamatu zajmodavcu. Menice se koristi za finansiranje kupovine dugotrajne imovine kao što su mašine i zgrade. Ako je rok dospeća menice duži od godinu dana, smatra se dugoročnim sredstvom
Odložene poreske obaveze
Deferred Tax Liability ili odložene poreske obaveze su porezi koji nisu plaćeni u tekućem periodu, ali moraju biti plaćeni kasnije. Obaveza se izračunava kao razlike između ukalkulisanog poreza i poreza koji se plaća. Zbog toga će kompanija morati da plati više poreza u budućnosti zbog odlaganje obaveze u tekućem periodu.
Ključni finansijski pokazatelji koji koriste dugoročne obaveze
Investitori, kreditori i finansijski analitičari koriste različite finansijske pokazatelje za procenu dugoročnih obaveza. Pomoću ovih pokazatelja se utvrđuje rizik finansijskog leveridža Financial Leverage i likvidnosti Liquidity kompanije. Najčešće se koriste sledeća dva koeficijenta koja sadrže dugoročne obaveze :
1. Koeficijent zaduženosti
Koeficijent zaduženosti Debt Ratio poredi ukupan dug Total Debt kompanije sa ukupnim sredstvima Total Assets. na taj način se dolazi do nivoa Leverage. Prikazuje deo kapitala preduzeća koji se finansira pozajmljenim sredstvima. Što je procenat niži, kompanija se manje finansira dugom Debt Financing.
Visok procenat pokazuje da je kompanija previše zadužena, što povećava rizik od neizvršenja obaveza. Odnos duga prema ukupnim sredstvima od 1,0 znači da je kompanija pod većim rizikom od neizvršenja obaveza.
2. Koeficijent pokrića kamata
Odnos pokrića kamata Interest Coverage Ratio se koristi za procenu da li kompanija ostvaruje dovoljan prihod da pokrije otplatu kamata. Koeficijent se izračunava kao količnik zarada pre kamata i poreza EBIT i troškom kamata Interest Expenses u datom periodu. Veći koeficijent pokrića znači da preduzeće može da redovno plaća kamate i da se dodatno zadužuje.
Koeficijent pokrića kamata se izračunava tako što se