Ne-tekuće obaveze (Non-current Liabilities), poznate i kao dugoročne obaveze (Long-term Liabilities), predstavljaju obaveze preduzeća koje dospevaju za izmirenje duže od jedne godine ili jednog poslovnog ciklusa, ako je on duži. Prikazuju se u bilansu stanja (Balance Sheet) i predstavljaju deo ukupnih obaveza kompanije.
Za razliku od tekućih obaveza (Current Liabilities), koje se uglavnom izmiruju u roku od 12 meseci, ne-tekuće obaveze dospevaju u dužem vremenskom periodu. One mogu nastati zaduživanjem kod banaka, emisijom obveznica, dugoročnim lizingom ili iz drugih poslovnih i računovodstvenih razloga.
Šta su Non-current Liabilities?
Non-current Liabilities su obaveze koje kompanija ne očekuje da će izmiriti u narednih 12 meseci, odnosno tokom svog kratkoročnog poslovnog ciklusa. One se u bilansu stanja prikazuju odvojeno od Current Liabilities, čime se omogućava jasniji pregled kratkoročnih i dugoročnih finansijskih obaveza preduzeća.
Na primer, ako kompanija uzme bankarski kredit sa rokom otplate od pet godina, taj kredit predstavlja ne-tekuću obavezu. Međutim, deo glavnice koji dospeva za plaćanje u narednih 12 meseci obično se klasifikuje kao tekuća obaveza, dok se preostali deo prikazuje kao ne-tekuća obaveza.
Vrste ne-tekućih obaveza
Najčešće vrste Non-current Liabilities uključuju dugoročne kredite, obveznice, dugoročne obaveze po osnovu lizinga, dugoročne menice i određene odložene poreske obaveze.
Dugoročni krediti
Dugoročni kredit predstavlja pozajmljena sredstva koja kompanija treba da otplaćuje tokom perioda dužeg od jedne godine. Takvi krediti često služe za finansiranje kupovine opreme, izgradnju objekata, proširenje poslovanja ili druge kapitalne investicije.
Ako kredit ima rok otplate od nekoliko godina, preostali deo glavnice koji dospeva nakon narednih 12 meseci predstavlja Non-current Liability.
Kreditne linije
Kreditna linija (Credit Line) predstavlja aranžman kojim banka ili drugi zajmodavac omogućava kompaniji da koristi sredstva do unapred utvrđenog kreditnog limita.
Sama kreditna linija ne mora automatski biti ne-tekuća obaveza. Klasifikacija zavisi od uslova ugovora i roka dospeća korišćenog iznosa. Deo obaveze koji dospeva nakon 12 meseci može biti klasifikovan kao Non-current Liability.
Obveznice koje se plaćaju
Obveznice koje se plaćaju (Bonds Payable) predstavljaju dugoročne obaveze nastale emisijom obveznica. Kompanija izdavanjem obveznica prikuplja sredstva od investitora, a zauzvrat se obavezuje da će plaćati kamatu i vratiti glavnicu prema uslovima emisije.
Ako je rok dospeća obveznice duži od jedne godine, ona se u bilansu stanja uglavnom klasifikuje kao ne-tekuća obaveza.
Menice koje se plaćaju
Menice koje se plaćaju (Notes Payable) predstavljaju formalnu obavezu kompanije da zajmodavcu isplati određeni iznos prema ugovorenim uslovima.
Ako je rok dospeća duži od jedne godine, takva obaveza se klasifikuje kao Non-current Liability. Menice mogu služiti za finansiranje kupovine opreme, nekretnina ili drugih poslovnih potreba.
Dugoročne obaveze po osnovu lizinga
Kompanije često koriste lizing (Lease) za finansiranje korišćenja ili nabavke opreme, vozila, poslovnih prostora i druge imovine.
Kada obaveza po osnovu lizinga ima rok dospeća duži od jedne godine, njen dugoročni deo predstavlja ne-tekuću obavezu. Deo koji dospeva u narednih 12 meseci prikazuje se kao tekuća obaveza.
Odložene poreske obaveze
Odložena poreska obaveza (Deferred Tax Liability) nastaje kada postoji razlika između računovodstvenog i poreskog tretmana određenih prihoda, rashoda, imovine ili obaveza, zbog čega će kompanija u budućnosti imati veću poresku obavezu.
Odložene poreske obaveze se, u zavisnosti od primenjenih računovodstvenih pravila i konkretne prirode obaveze, mogu prikazivati među ne-tekućim obavezama.
Non-current Liabilities u bilansu stanja
U bilansu stanja (Balance Sheet) ukupne obaveze kompanije obično se dele na:
- Current Liabilities – tekuće obaveze;
- Non-current Liabilities – ne-tekuće obaveze.
Ovakva podela omogućava investitorima i kreditorima da procene koliko obaveza kompanija treba da izmiri kratkoročno, a koliko u dužem periodu.
Razlika između Non-current Liabilities i Current Liabilities
Osnovna razlika je u roku dospeća.
Current Liabilities uglavnom dospevaju za izmirenje u roku od 12 meseci ili tokom jednog poslovnog ciklusa, dok Non-current Liabilities dospevaju nakon tog perioda.
Na primer, ako kompanija ima kredit od 500.000 evra koji se otplaćuje pet godina, deo glavnice koji dospeva u narednih 12 meseci predstavlja tekuću obavezu, dok se preostali deo klasifikuje kao ne-tekuća obaveza.
Finansijski pokazatelji povezani sa ne-tekućim obavezama
Investitori, kreditori i analitičari koriste različite finansijske pokazatelje kako bi procenili nivo zaduženosti i sposobnost kompanije da servisira svoje obaveze.
Debt Ratio
Koeficijent zaduženosti (Debt Ratio) pokazuje koliki deo ukupne imovine kompanije finansiraju ukupne obaveze.
Formula je:
Debt Ratio = Ukupne obaveze ÷ Ukupna imovina
Ovaj pokazatelj obuhvata ukupne obaveze, a ne samo ne-tekuće obaveze, pa ga ne treba tumačiti kao pokazatelj isključivo dugoročnog duga.
Interest Coverage Ratio
Koeficijent pokrića kamata (Interest Coverage Ratio) meri sposobnost kompanije da iz poslovne zarade pokrije svoje troškove kamata.
Najčešća formula je:
Interest Coverage Ratio = EBIT ÷ Trošak kamata
Viši koeficijent znači da kompanija ostvaruje veću zaradu u odnosu na svoje troškove kamata, dok niži koeficijent ukazuje na manju rezervu za servisiranje kamatnih obaveza.
Zašto su Non-current Liabilities važne?
Non-current Liabilities predstavljaju važan deo finansijske strukture kompanije jer pokazuju koliko se poslovanje finansira obavezama koje dospevaju u dužem roku.
Dugoročno zaduživanje može omogućiti kompaniji da finansira rast, kupovinu imovine i kapitalne investicije bez trenutnog korišćenja celokupnog sopstvenog kapitala. Istovremeno, veći nivo dugoročnih obaveza znači da kompanija u budućnosti ima veće obaveze prema kreditorima i drugim poveriocima.
Zbog toga se ne-tekuće obaveze analiziraju zajedno sa ukupnim dugom, sopstvenim kapitalom, prihodima, novčanim tokom i sposobnošću kompanije da plaća kamate i glavnicu.
Non-current Liabilities i finansijska analiza
Prilikom analize kompanije nije dovoljno posmatrati samo iznos ne-tekućih obaveza. Važno je uzeti u obzir i njihovu strukturu, kamatne stope, rokove dospeća i sposobnost kompanije da ostvaruje dovoljno novčanih tokova za njihovo servisiranje.
Na primer, kompanija može imati relativno visok nivo ne-tekućih obaveza, ali istovremeno ostvarivati stabilne prihode i novčane tokove. S druge strane, kompanija sa manjim dugoročnim obavezama može imati poteškoće ako nema dovoljno sredstava za njihovo redovno izmirivanje.
Zaključak
Non-current Liabilities (Ne-tekuće obaveze) predstavljaju obaveze kompanije koje dospevaju za izmirenje nakon više od jedne godine ili jednog poslovnog ciklusa. Poznate su i kao Long-term Liabilities (Dugoročne obaveze) i obuhvataju različite vrste dugoročnog finansiranja, uključujući kredite, obveznice, lizing i određene poreske obaveze. Njihova analiza pomaže u razumevanju finansijske strukture, nivoa zaduženosti i dugoročnih finansijskih obaveza kompanije.