Non-current Liabilities

Netekuće obaveze, dugoročne obaveze

vidi Long-term Liabilities

Šta su netekuće obaveze?

Ne-tekuće obaveze Non-current Liabilities su stavka bilansa stanja Balance Sheet preduzeća koje dospevaju roku dužem od jedne godine. Za dugoročne obaveze se ne očekuje da budu izmirene u roku od 12 meseci. Dospevaju u dugom roku, nasuprot kratkoročnim obavezama Current Liabilities koje dospevaju u roku od godinu dana. Ispod su dva primera dugoročnih obaveza iz bilansa stanja:

Primer 1

Primer dugoročnih obaveza
Menice koje se plaćaju40.000
Obveznice koje se plaćaju750.000
Odloženi porez na dobit50.000
Ukupne dugoročne obaveze840.000

Primer 2

Primer dugoročnih obaveza
Dugoročni dug40.000
Odloženi prihod35.000
Porez na prihod150.000
Odložene poreske obaveze5.000
Ostale dugoročne obaveze4.000
Ukupne dugoročne obaveze234.000

Vrste dugoročnih obaveza

U nastavku su navedene glavne vrste dugoročnih obaveza Long-term Liabilities koje su uključene u bilans stanja:

Kreditne linije

Linija kredita Credit Line je aranžman između zajmodavca i zajmoprimca, gde zajmodavac daje određeni iznos sredstava kada je zajmoprimcu potrebno. Umesto da dobije ceo iznos kredita, zajmoprimac povlači određeni iznos kredita do kreditnog limita koji zajmodavac dozvoljava.

Kreditna linija obično važi za određeni vremenski period kada preduzeće može da povuče sredstva. Ako preduzeće koristi kredite za kupovinu industrijske opreme, biće klasifikovani kao netekuće obaveze.

Dugoročni kapitalni lizing

Preduzeća koriste dugoročni kapitalni lizing Long-term Capital Lease za finansiranje kupovine osnovnih sredstava Fixed Assets. Na primer, to mogu biti industrijska oprema i motorna vozila. Za duži rok lizinga od jedne godine, plaćanja kapitalnog lizinga se tretiraju kao netekuće obaveze Long-term Liabilities. Imovina kupljena korišćenjem kapitalnog lizinga knjiži se kao sredstvo Assets u bilansu stanja.

Obveznice koje se plaćaju

Bonds Payable ili obveznice koje se plaćaju je dugoročni kreditni aranžman između zajmodavca i zajmoprimca. Cilj ovog aranžmana je da se obezbede sredstvo za finansiranje kapitalnih projekata. Obveznice se emituju preko investicione banke i smatraju se dugoročnim obavezama ako je rok plaćanja duži od godinu dana. Zajmoprimac mora da plaća kamatu u fiksnim iznosima tokom dogovorenog vremenskog perioda, obično dužeg od jedne godine.

Menice koje se plaćaju

Menice koje se plaćaju Notes Payable su posebna vrsta kreditnog aranžmana između zajmodavca i zajmoprimca. Ovde zajmoprimac daje bezuslovno obećanje da će vratiti glavnicu i kamatu zajmodavcu. Menice se koristi za finansiranje kupovine dugotrajne imovine kao što su mašine i zgrade. Ako je rok dospeća menice duži od godinu dana, smatra se dugoročnim sredstvom

Odložene poreske obaveze

Deferred Tax Liability ili odložene poreske obaveze su porezi koji nisu plaćeni u tekućem periodu, ali moraju biti plaćeni kasnije. Obaveza se izračunava kao razlike između ukalkulisanog poreza i poreza koji se plaća. Zbog toga će kompanija morati da plati više poreza u budućnosti zbog odlaganje obaveze u tekućem periodu.

Ključni finansijski pokazatelji koji koriste dugoročne obaveze

Investitori, kreditori i finansijski analitičari koriste različite finansijske pokazatelje za procenu dugoročnih obaveza. Pomoću ovih pokazatelja se utvrđuje rizik finansijskog leveridža Financial Leverage  i likvidnosti Liquidity kompanije. Najčešće se koriste sledeća dva koeficijenta koja sadrže dugoročne obaveze :

1. Koeficijent zaduženosti

Koeficijent zaduženosti Debt Ratio poredi ukupan dug Total Debt kompanije sa ukupnim sredstvima Total Assets. na taj način se dolazi do nivoa Leverage. Prikazuje deo kapitala preduzeća koji se finansira pozajmljenim sredstvima. Što je procenat niži, kompanija se manje finansira dugom Debt Financing.

Visok procenat pokazuje da je kompanija previše zadužena, što povećava rizik od neizvršenja obaveza. Odnos duga prema ukupnim sredstvima od 1,0 znači da je kompanija pod većim rizikom od neizvršenja obaveza.

2. Koeficijent pokrića kamata

Odnos pokrića kamata Interest Coverage Ratio se koristi za procenu da li kompanija ostvaruje dovoljan prihod da pokrije otplatu kamata. Koeficijent se izračunava kao količnik zarada pre kamata i poreza EBIT i troškom kamata Interest Expenses u datom periodu. Veći koeficijent pokrića znači da preduzeće može da redovno plaća kamate i da se dodatno zadužuje.

 Koeficijent pokrića kamata se izračunava tako što se

Scroll to Top