Neoperativna sredstva, neposlovna imovina
Redundant Assets
Šta su neposlovna sredstva?
Neoperativna sredstva Non-operating Assets su sredstva koja nisu potrebna u normalnom poslovanju preduzeća, ali koja mogu da donose prihod u budućnosti. Ne-operativna sredstva se ne koriste u svakodnevnom poslovanju, ali mogu biti investicija ili sredstvo. Korišćenjem sredstava ili investicijama se može ostvarivati i povećavati prihod. Ne-poslovna sredstva se nalaze u bilansu stanja Balance Sheet i mogu se navesti zasebno ili kao deo poslovnih sredstava.
Utvrđivanje neposlovnih sredstava je važan korak za procenu vrednosti kompanije iako se često izostavlja kada se izračunava neto vrednost preduzeća.
Postoji nekoliko razloga zbog kojih kompanije imaju neoperativna sredstva:
Na primer, kompanija može imati parcelu zemlje procenjenu na 500.000 dolara, ali ne planira tu da gradi najmanje pet godina. Međutim, sve dok se ne iskoristi, zemljište se smatra neposlovnom imovinom.
Drugi primer je preduzeće koje ima nekoliko maloprodajnih objekata od kojih zatvori jedan. Poslovanje u toj zgradi je prestalo, a firma je i dalje vlasnik zgrade. Pošto se zgrada više ne koristi u svakodnevnim operacijama preduzeća, označena je kao nefunkcionalna. U ovom slučaju, zgrada ima vrednost koja bi se mogla iskoristiti u budućnosti, ali se i dalje smatra neoperativnom imovinom.
Primeri neoperativnih sredstava
Postoji više primera sredstava koja nisu u funkciji, a ovde navodimo samo neke od njih:
Nedovoljno iskorišćena gotovina
Svaki višak gotovine i gotovinskih ekvivalenata Cash and Cash Equivalents koji nije odmah potreban smatra se neoperativnim sredstavom. Gotovina i ekvivalenti biće upotrebljeni za finansiranje svakodnevnog poslovanja kompanije u budućnosti . Nedovoljno iskorišćena gotovina je iznos koji premašuje operativne potrebe za gotovinom. Zbog toga bi je trebalo dodati vrednosti poslovnih sredstava prilikom procene njihove vrednosti.
Viškom gotovine se mogu kupovati kratkoročne hartijh od vrednosti kao što su blagajnički zapisi ili državne hartije od vrednosti Treasurys. Ove hartije od vrednosti se mogu brzo i lako pretvoriti u gotovinu i njimai finansirati poslovanje.
Tržišne hartije od vrednosti
Tržišne hartije od vrednosti Marketable Securities su finansijski instrumenti kojima se trguje na javnim berzama ili na sekundarnom tržištu. Primeri tržišnih vrednosnih hartija su blagajnički zapisi Treasury Bill, obične akcije Common Stock, bankarski akcepti Banker’s Acceptance i korporativne obveznice Corporate Bonds. Oni imaju rok dospeća kraći od jedne godine i niske prinose zbog svoje visoke likvidnosti i niskorizične prirode.
Umesto da se gotovina ne koristi, preduzeća kupuju tržišne hartije od vrednosti da bi od njih imali prinos. Ako preduzeće ima hitnu potrebu za gotovinom, hartije od vrednosti se mogu brzo prodati po razumnoj ceni.
Neiskorišćena sredstva
Preduzeće takođe može imati sredstva koja više nisu potrebna u svakodnevnim operacijama i koja trenutno ne stvaraju tokove novca . Primer neiskorišćene imovine je zemljište u vlasništvu preduzeća koje se trenutno ne koristi. Zemljište može imati veliku tržišnu vrednost, ali kako ne donosi novčane tokove može biti isključeno prilikom procene vrednosti kompanije.
Drugi primer neiskorišćene imovine su zgrade koja su korišćene za proizvodnju određene linije proizvoda koja je u međuvremenu ukinuta. Pošto se takve zgrade ne koriste u svakodnevnom poslovanju, vode se kao neposlovna imovina.
Potraživanja po kreditima
Potraživanja po kreditima predstavljaju sredstva koja su pozajmljena zajmoprimcima i tek treba da se naplate. Ukoliko se preduzeće bavi prodajom proizvoda i usluga kupcima, potraživanja po kreditima se priznaju kao ne-poslovna imovina. Pošto ova sredstva nisu deo redovnog poslovanja preduzeća svrstavaju se u ne-poslovnu imovinu.
Ako se kompanija bavi pozajmljivanjem novca, potraživanja po kreditima predstavlja značajan deo toka gotovine kompanije. Shodno tome, ova sredstva će biti knjižena kao operativna imovina Operating Assets.
