Bezgotovinski rashodi (Non-cash Charges) predstavljaju računovodstvene rashode i troškove koji smanjuju dobit kompanije, ali u trenutku njihovog priznavanja ne zahtevaju neposredan odliv gotovine. Oni se evidentiraju u finansijskim izveštajima u skladu sa računovodstvenim pravilima, iako kompanija u tom trenutku ne vrši odgovarajuće novčano plaćanje.
Najpoznatiji primeri su deprecijacija (Depreciation), amortizacija (Amortization) i umanjenje vrednosti imovine (Impairment).
Izraz Non-cash Charges često se koristi kao blizak sinonim za Non-cash Expenses, odnosno bezgotovinske troškove. Međutim, izraz charge posebno naglašava računovodstveno knjiženje koje tereti bilans uspeha i smanjuje dobit, bez istovremenog odliva gotovine.
Šta su Non-cash Charges?
Non-cash Charges su računovodstvena terećenja koja se priznaju kao rashod ili trošak, ali ne predstavljaju neposredno gotovinsko plaćanje u periodu u kojem se knjiže.
Na primer, kada kompanija koristi mašinu tokom više godina, njena nabavna vrednost može se kroz deprecijaciju raspoređivati na više obračunskih perioda. Knjiženje deprecijacije smanjuje dobit kompanije, ali samo knjiženje ne zahteva novi odliv gotovine.
Slično tome, ako se utvrdi da je određena imovina izgubila deo svoje vrednosti, kompanija može priznati Impairment Charge. Time se smanjuje knjigovodstvena vrednost imovine i dobit, ali ne dolazi do neposrednog plaćanja gotovine.
Najčešći primeri Non-cash Charges
Najčešći bezgotovinski rashodi uključuju:
- Deprecijaciju (Depreciation) – raspoređivanje troška materijalne imovine tokom njenog korisnog veka.
- Amortizaciju (Amortization) – raspoređivanje troška određenih nematerijalnih sredstava tokom njihovog korisnog veka.
- Umanjenje vrednosti imovine (Impairment Charge) – priznavanje gubitka kada knjigovodstvena vrednost sredstva više ne može biti opravdano nadoknađena.
- Umanjenje vrednosti goodwill-a (Goodwill Impairment) – priznavanje gubitka zbog smanjenja vrednosti goodwill-a.
- Otpise i umanjenja vrednosti (Write-downs) – smanjenje knjigovodstvene vrednosti imovine.
- Određene troškove kompenzacije zasnovane na akcijama (Stock-based Compensation) – računovodstveni trošak naknade koji ne mora zahtevati neposrednu isplatu gotovine.
Važno je naglasiti da se ne može svaki rashod unapred označiti kao bezgotovinski. Da bi se smatrao Non-cash Charge, potrebno je posmatrati konkretno računovodstveno knjiženje i da li ono u tom periodu zaista dovodi do odliva gotovine.
Kako Non-cash Charges utiču na neto dobit?
Bezgotovinski rashodi mogu direktno smanjiti neto dobit (Net Income) kompanije.
Na primer, ako kompanija ima:
- prihod od 1.000.000 evra,
- ostale troškove od 700.000 evra,
- deprecijaciju od 100.000 evra,
računovodstvena dobit pre poreza bi, pojednostavljeno, bila 200.000 evra.
Iako je deprecijacija smanjila dobit za 100.000 evra, sama deprecijacija ne predstavlja novi odlazni novčani tok u tom periodu.
Zato računovodstvena dobit i novčani tok mogu značajno da se razlikuju.
Non-cash Charges i Cash Flow
Jedna od najvažnijih karakteristika bezgotovinskih rashoda jeste njihov odnos prema novčanom toku (Cash Flow).
Kod indirektne metode sastavljanja izveštaja o novčanim tokovima (Cash Flow Statement), određeni bezgotovinski rashodi dodaju se nazad na neto dobit prilikom izračunavanja novčanog toka iz poslovnih aktivnosti.
Na primer, ako kompanija ima neto dobit od 500.000 evra i deprecijaciju od 80.000 evra, deprecijacija će se, uz ostala potrebna usklađivanja, dodati nazad u obračunu novčanog toka iz poslovnih aktivnosti.
To ne znači da kompanija „dobija“ dodatnih 80.000 evra gotovine. Samo se uklanja efekat bezgotovinskog računovodstvenog troška iz neto dobiti kako bi se došlo do odgovarajućeg prikaza novčanog toka.
Non-cash Charges i Non-cash Expenses
Non-cash Charges i Non-cash Expenses su veoma bliski termini i u mnogim finansijskim tekstovima mogu se koristiti gotovo kao sinonimi.
Ipak, postoji mala terminološka razlika:
Non-cash Expenses naglašava sam trošak koji ne zahteva neposredno gotovinsko plaćanje, dok Non-cash Charges više naglašava računovodstveno terećenje dobiti.
Na primer, izraz Impairment Charge posebno se često koristi kada kompanija priznaje gubitak zbog umanjenja vrednosti imovine.
Zbog toga se Non-cash Charges može posmatrati kao blisko povezan termin sa Non-cash Expenses, a ne kao potpuno drugačija računovodstvena kategorija.
Zašto su Non-cash Charges važni?
Razumevanje bezgotovinskih rashoda važno je za analizu finansijskih izveštaja jer oni mogu značajno uticati na prijavljenu dobit bez istovremenog odliva gotovine.
Analitičari zato često posmatraju više pokazatelja zajedno, uključujući:
- Net Income – neto dobit,
- Operating Cash Flow – novčani tok iz poslovnih aktivnosti,
- EBITDA – dobit pre kamata, poreza i amortizacije,
- Free Cash Flow – slobodni novčani tok.
Ovakva analiza omogućava bolje razumevanje razlike između računovodstvenog rezultata i stvarnog kretanja gotovine.
Jednostavan primer
Pretpostavimo da kompanija ima neto dobit od 300.000 evra, ali je u istoj godini priznala 50.000 evra deprecijacije.
Deprecijacija je smanjila računovodstvenu dobit, ali kompanija nije isplatila dodatnih 50.000 evra gotovine u trenutku knjiženja tog troška.
Kod indirektne metode izveštaja o novčanim tokovima, tih 50.000 evra se dodaje nazad na neto dobit, zajedno sa drugim potrebnim usklađivanjima.
Ovaj primer pokazuje zašto dobit ne treba poistovećivati sa gotovinom.
Zaključak
Non-cash Charges (Bezgotovinski rashodi) predstavljaju računovodstvena terećenja koja mogu smanjiti neto dobit, ali u trenutku njihovog priznavanja ne zahtevaju neposredan odliv gotovine.
Najčešći primeri su deprecijacija, amortizacija, impairment charges i određeni otpisi i umanjenja vrednosti.
Non-cash Charges je veoma blizak termin izrazu Non-cash Expenses, pa se ova dva pojma u praksi često koriste kao sinonimi. Ipak, charges više naglašava računovodstveno terećenje rezultata, dok expenses naglašava sam trošak.
Razumevanje ovih pojmova pomaže da se pravilno razlikuju neto dobit i novčani tok, što je važno za analizu finansijskog položaja i poslovanja kompanije.