Days Payable Outstanding (DPO), poznat i kao Accounts Payable Days (AP Days) i Creditor Days, odnosno prosečan period plaćanja dobavljačima ili prosečan broj dana vezivanja obaveza, predstavlja finansijski pokazatelj koji meri koliko dana kompaniji u proseku treba da izmiri obaveze prema dobavljačima. DPO pokazuje koliko dugo kompanija zadržava novčana sredstva pre nego što plati nabavljenu robu i usluge. Ovaj pokazatelj je važan za analizu obrtnog kapitala, likvidnosti i novčanog toka, a predstavlja i jednu od ključnih komponenti ciklusa konverzije gotovine (Cash Conversion Cycle – CCC).
DPO je poznat i kao Accounts Payable Days, AP Days i Creditor Days, dok se na srpskom može opisati kao dani vezivanja obaveza ili prosečan period plaćanja dobavljačima.
Šta pokazuje Days Payable Outstanding (DPO)?
DPO pokazuje koliko dana kompanija prosečno koristi sredstva pre nego što izmiri svoje obaveze prema dobavljačima.
Na primer, DPO od 30 dana znači da kompanija u proseku izmiruje obaveze prema dobavljačima nakon približno 30 dana. To ne znači da se svaka pojedinačna faktura plaća tačno 30 dana nakon prijema, već da je reč o prosečnoj vrednosti za posmatrani period.
DPO je posebno važan za analizu obrtnog kapitala, jer duži period plaćanja može privremeno smanjiti potrebu kompanije da koristi sopstvenu gotovinu za finansiranje poslovanja.
Kako se računa Days Payable Outstanding?
Osnovna formula za izračunavanje DPO je:
DPO = (Prosečne obaveze prema dobavljačima ÷ Trošak prodate robe) × Broj dana u periodu
Na godišnjem nivou:
DPO = (Prosečne obaveze prema dobavljačima ÷ COGS) × 365
Gde su:
- Prosečne obaveze prema dobavljačima (Average Accounts Payable) = (početne obaveze + završne obaveze) ÷ 2
- COGS (Cost of Goods Sold) = trošak prodate robe
- Broj dana u periodu = 365 za godinu, odnosno odgovarajući broj dana za kraći period.
U nekim analizama umesto COGS-a koristi se Cost of Sales (COS), u zavisnosti od strukture finansijskih izveštaja i metodologije obračuna.
Cost of Sales = Početne zalihe + Nabavke – Završne zalihe
Primer izračunavanja DPO
Pretpostavimo da su obaveze kompanije prema dobavljačima na početku godine iznosile 1.400.000 USD, a na kraju godine 1.800.000 USD.
Prosečne obaveze iznose:
(1.400.000 + 1.800.000) ÷ 2 = 1.600.000 USD
Ako je trošak prodate robe (COGS) tokom godine iznosio 17.000.000 USD, DPO se računa ovako:
DPO = (1.600.000 ÷ 17.000.000) × 365
DPO = 34,35 dana
To znači da je kompaniji u posmatranom periodu bilo potrebno prosečno oko 34 dana da izmiri obaveze prema dobavljačima.
Visok ili nizak DPO
Visok DPO znači da kompanija duže zadržava sredstva pre plaćanja dobavljačima, dok nizak DPO znači da svoje obaveze prosečno izmiruje brže.
Međutim, viši DPO nije automatski bolji, niti je niži DPO automatski lošiji. Tumačenje zavisi od industrije, ugovorenih rokova plaćanja, odnosa sa dobavljačima i finansijske pozicije kompanije.
Šta može značiti visok DPO?
Visok DPO može biti rezultat dužih ugovorenih rokova plaćanja i dobre pregovaračke pozicije kompanije. U tom slučaju kompanija može duže koristiti gotovinu za finansiranje poslovanja pre nego što plati dobavljače.
Sa druge strane, veoma visok DPO može ukazivati i na kašnjenje u plaćanju obaveza, naročito ako kompanija nema ugovorene tako duge rokove plaćanja. To može narušiti odnose sa dobavljačima, dovesti do gubitka popusta za pravovremeno plaćanje ili otežati buduće nabavke.
Zbog toga se visok DPO ne može tumačiti bez dodatnog konteksta.
Šta može značiti nizak DPO?
Nizak DPO znači da kompanija relativno brzo plaća svoje dobavljače. To može biti posledica kraćih ugovorenih rokova plaćanja, korišćenja popusta za ranije plaćanje ili poslovnog modela u kojem se obaveze brzo izmiruju.
Međutim, nizak DPO može značiti i da kompanija ne koristi u potpunosti raspoložene rokove plaćanja, što može imati uticaj na upravljanje obrtnim kapitalom.
Zato nizak DPO sam po sebi ne predstavlja problem.
Zašto je DPO važan za kompaniju?
DPO je važan zato što je povezan sa upravljanjem obrtnim kapitalom i novčanim tokom.
Ako kompanija može da ugovori duže rokove plaćanja bez narušavanja odnosa sa dobavljačima, deo gotovine može ostati raspoloživ duže vreme. To može pomoći kompaniji da finansira zalihe, potraživanja i druge tekuće potrebe poslovanja.
DPO se zato često posmatra zajedno sa:
- Days Sales Outstanding (DSO) – prosečan period naplate potraživanja;
- Days Sales in Inventory (DSI) – prosečan broj dana vezivanja zaliha;
- Cash Conversion Cycle (CCC) – period pretvaranja ulaganja u obrtna sredstva ponovo u gotovinu.
Zajedno, ovi pokazatelji daju potpuniju sliku o tome koliko je efikasno kompanija upravlja obrtnim kapitalom.
DPO i poređenje sa konkurencijom
Ne postoji univerzalna vrednost DPO koja se može smatrati optimalnom za sve kompanije.
DPO treba prvenstveno porediti sa:
- kompanijama iz iste industrije;
- prethodnim periodima iste kompanije;
- ugovorenim rokovima plaćanja;
- promenama u strukturi dobavljača i nabavke.
Na primer, kompanija sa DPO od 60 dana ne mora nužno imati bolju ili lošiju politiku plaćanja od kompanije sa DPO od 30 dana. Razlika može jednostavno proizlaziti iz različitih industrija, poslovnih modela ili ugovorenih uslova.
Posebno je korisno posmatrati trend DPO-a kroz više godina. Naglo povećanje DPO-a može imati drugačije značenje ako je posledica boljih ugovorenih uslova nego ako je posledica kašnjenja u plaćanju dobavljača.
DPO i Cash Conversion Cycle
DPO je jedna od tri ključne komponente Cash Conversion Cycle (CCC).
Formula je:
CCC = DSO + DSI – DPO
Veći DPO, uz nepromenjene ostale faktore, smanjuje CCC jer kompanija duže zadržava novac pre plaćanja dobavljačima.
Međutim, cilj nije jednostavno ostvariti što veći DPO. Važno je pronaći ravnotežu između efikasnog upravljanja gotovinom i održavanja dobrih odnosa sa dobavljačima.
Days Payable Outstanding (DPO) u Srbiji
U Srbiji se Days Payable Outstanding (DPO), odnosno prosečan period plaćanja dobavljačima, može koristiti za procenu načina na koji preduzeće upravlja obavezama prema dobavljačima i raspoloživim novčanim sredstvima. Pokazatelj je posebno koristan za trgovinska i proizvodna preduzeća koja nabavljaju robu, sirovine ili usluge uz odloženo plaćanje.
Za obračun DPO-a koriste se podaci o prosečnim obavezama prema dobavljačima i odgovarajućim troškovima nabavke ili poslovanja tokom istog perioda. Finansijski izveštaji dostupni preko Agencije za privredne registre (APR) mogu poslužiti kao polazna osnova za analizu, ali za precizan obračun često su potrebne detaljnije interne računovodstvene evidencije, posebno podaci o nabavkama na kredit i stvarnim rokovima plaćanja.
Prilikom tumačenja DPO-a u Srbiji važno je uzeti u obzir ugovorene rokove plaćanja, vrstu dobavljača, delatnost preduzeća i njegovu pregovaračku poziciju. Veći DPO može biti rezultat povoljno ugovorenih rokova plaćanja, ali može ukazivati i na kašnjenje u izmirivanju obaveza. Zato je korisno uporediti izračunatu vrednost sa ugovorenim rokovima i proveriti da li postoje dospele, a neizmirene obaveze.
U poslovanju između privrednih subjekata značaj mogu imati i odredbe Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, kada se primenjuju na konkretan odnos. Stvarni rok plaćanja i zakonski dozvoljeni rok zavise od vrste transakcije i relevantnih propisa, pa DPO sam po sebi ne pokazuje da li preduzeće poštuje svoje zakonske i ugovorne obaveze.
Preduzeća u Srbiji mogu koristiti DPO zajedno sa pokazateljima Days Sales Outstanding (DSO), Days Inventory (DIO/DSI) i Cash Conversion Cycle (CCC) kako bi procenila koliko efikasno upravljaju obrtnim kapitalom. Cilj nije jednostavno produžiti period plaćanja, već uskladiti novčani tok sa obavezama, očuvati likvidnost i održavati pouzdane odnose sa dobavljačima.
Zaključak
Days Payable Outstanding (DPO) pokazuje prosečan broj dana koji je kompaniji potreban da plati svoje dobavljače. Ovaj pokazatelj je važan za analizu obrtnog kapitala, likvidnosti i upravljanja novčanim tokom.
Visok ili nizak DPO ne treba posmatrati izolovano. Njegovo značenje zavisi od industrije, poslovnog modela, ugovorenih rokova plaćanja i istorijskih rezultata kompanije. Najkorisnije je DPO analizirati zajedno sa pokazateljima DSO, DSI i Cash Conversion Cycle (CCC).