Hartije od vrednosti s fiksnim prihodom, vrednosni papiri s fiksnim prihodom
Šta su hartije od vrednosti sa fiksnim prihodom?
Hartije od vrednosti s fiksnim prihodom Fixed-income Securities su dužnički instrumenti koji investitorima isplaćuju fiksni iznos kamate u obliku kupona. Kamate se obično plaćaju polugodišnje, a glavnica se vraća investitoru po dospeću. Prinosi na ulaganja u hartije od vrednosti s fiksnim prihodom se ostvaruju periodično. Kamata koja se plaća je konstantna, bez obzira na tržišne fluktuacije. Za razliku od hartija od vrednosti sa promenljivim prihodom Variable-income Securities, prinosi se znaju unapred.
Ova vrsta hartije od vrednosti je popularan izbor za pojedince koji ne žele da budu izloženi rizicima. Umesto toga, žele siguran povrat iinvesticije, uz dodatne prinose.
Najčešći oblik hartija od vrednosti sa fiksnim prihodom su obveznice.
Vrste vrednosnih papira s fiksnim prihodom
1. Obveznice
Obveznice Bonds izdaju korporacije i vlade za prikupljanje sredstava za finansiranje projekata i finansiranje poslovanja. Korporativne i državne obveznice Government Bonds imaju različite rokove dospeća i nominalne vrednosti. Nominalna vrednost Par Value je iznos koji će investitor dobiti kada obveznica dospe. Korporativnim i državnim obveznicama se trguje na glavnim berzama i obično se izdaju sa nominalnom vrednošću od 1.000 dolara.
Kreditni rejting obveznica
Obveznicama se dodeljuju različiti kreditni rejtinzi na osnovu finansijske održivosti emitenta. Kreditni rejtinzi su deo sistema ocenjivanja koji vrše agencije za ocenjivanje kreditnog rejtinga. Ove agencije mere kreditnu sposobnost korporativnih i državnih obveznica i sposobnost subjekta da otplati ove zajmove. Kreditni rejtinzi su korisni investitorima jer procenjuju rizike ulaganje.
Obveznice mogu biti investicionog Investment-grade Bond ili neinvesticionog ranga Non-investment Grade Bonds. Renomirane kompanije izdaju nisko rizične obveznice investicionog ranga. Zbog toga ove obveznice imaju niže kamatne stope od obveznica neinvesticionog ranga.
Obveznice neinvesticionog ranga, su poznate i kao nepoželjne obveznice Junk Bonds, ili obveznice sa visokim prinosom High -yield Bonds. To je razlog zbog koga imaju niži kreditni rejting. Verovatnoće neizvršenja obaveza od strane izdavaoca je, za razliku od obveznica investicionog ranga, daleko veća. Investitori dobijaju veću kamatnu stopu od ulaganja u Junk Bonds obveznice zato što preuzimaju veći rizik.
2. Trezorski zapisi
Treasury Notes, srednjoročne obveznice, izdaje Ministarstvo finansija SAD s rokom dospeća od dve, tri, pet ili deset godina. T-note obično imaju nominalnu vrednost od 1.000 dolara i plaćaju polugodišnje kamate po fiksnim kuponskim stopama ili kamatnim stopama. Za plaćanje kamate i otplatu glavnice svih trezorskih zapisa garantuje vlada koja izdaje ove obveznice.
3. Trezorska obveznica
Američko ministarstvo finansija takođe izdaje dugoročne državne obveznice Treasury Bond koje dospevaju za 30 godina. Državne obveznice obično imaju nominalnu vrednost od 10.000 dolara i prodaju se na aukciji na veb lokaciji TreasuriDirect.
4. Trezorski zapis
Treasury Bill je kratkoročna državna hartija od vrednos ti sa fiksnim prihodom. Državni zapis dospeva u roku od godinu dana od izdavanja i ne plaća kamatu. Umesto toga, investitori kupuju hartiju od vrednosti po nižoj ceni od njene nominalne vrednosti. Kada zapis dospe, investitori dobijaju nominalnu vrednost. Zarađena kamata ili prinos na investiciju je razlika između kupovne i nominalne cene trezorskog zapisa.
5. Opštinske obveznice
Države, gradovi i okruzi izdaju opštinske obveznice Municipal Bonds za finansiranje kapitalnih projekata, kao što su putevi, škole i bolnice. Ove hartije od vrednosti se obično prodaju sa nominalnom vrednošću od 5.000 dolara. Kamata zarađena od ovih obveznica je izuzeta od federalnog poreza na dohodak. Kamata zarađena na “muni” obveznici može biti oslobođena poreza ako investitor ima prebivalište u državi u kojoj je obveznica izdata. Muni obveznica ima nekoliko datuma dospeća u kojima deo glavnice dospeva u intervalima dok se cela glavnica ne otplati.
6. Korporativne obveznice
Kompanije izdaju korporativne obveznice Corporate Bonds da bi prikupile finansijska sredstava. Za razliku od akcija kompanije, investitori u obveznice nemaju pravo glasa ili vlasnički kapital u kompaniji. Obveznice se klasifikuju na osnovu roka dospeća. Kratkoročne obveznice se drže manje od tri godine, srednjoročne četiri do deset godina, a dugoročne duže od deset godina. Mogu biti investicionog Investment-grade Bond i neinvesticionog ranga Non-investment Grade Bonds što zavisi od kreditnog rejtinga kompanije.
7. Sertifikat o depozitu
Depozitne sertifikate Certificate of Deposit (CD) izdaju banke. U zamenu za deponovanje novca kod banke, na unapred određeni period, banka plaća kamatu vlasniku računa. Dospeće CD-ova je kraći od pet godina i obično plaćaju manje kamate od obveznica, ali više od štednih računa. CD osigurava Federalne korporacije za osiguranje depozita (FDIC) do iznosa od 250.000 USD po vlasniku računa.
8. Povlašćene akcije
Kompanije izdaju povlašćene akcije Preferred Shares koje investitorima obezbeđuju fiksnu dividendu u dolarima ili kao procenat vrednosti akcija po unapred određenom rasporedu. Kamatne stope i inflacija utiču na cenu povlašćenih akcija, a akcije imaju veći prinos od većine obveznica.
Zašto ulagti u hartije od vrednosti sa fiksnim prihodom?
Sa stanovišta investitora, svrha ulaganja u hartije od vrednosti sa fiksnim prihodom je da se na siguran način diverzifikuje portfolio. Pošto je stopa prinosa hartija od vrednosti sa fiksnim prihodom stabilnija od drugih investicija. Iako bez potencijala za rast, investitori će preferirati ulaganje u ove hartije od vrednosti tokom teških ekonomskih vremena. Izdaju ih vlade i velike korporacije što ih čini veoma pouzdanim sredstvom za stvaranje konstantantnog prihod.
Prednosti i nedostaci vrednosnih papira s fiksnim prihodom
Prednosti
- Stabilan i stalan prihod od kamata
Iako su kamate stabilne, nije garantovano da će njihove cene ostati takva tokom celog perioda držanja vrednosnih hartija.
- Nizak rizik
Američki trezor garantuje za vladine hartije od vrednosti sa fiksnim prihodom, koje se smatraju sigurnim investicijama. Korporativne obveznice zavise od finansijske održivosti kompanija i imaju veći rizik od neizvršenja obaveza od državnih obveznica. Međutim, veća je verovatnoća naplate korporativnih obveznica ako kompanija proglasi bankrot pošto će vlasnici obveznica biti isplaćeni pre običnih akcionara.
- Smanjuju rizik diverzifikacijom investicionog portfolija
Sa stanovišta investitora, svrha ulaganja u hartije od vrednosti sa fiksnim prihodom je da se na siguran način diverzifikuje portfolio.
- Štite od volatilnosti Volatility ili fluktuacija na tržištu
Cene obveznica i hartija od vrednosti sa fiksnim prihodom rastu i opadaju. Iako su kamate stabilne, nije garantovano da će njihove cene ostati stabilne tokom celog perioda u posedu investitora. Ako investitori prodaju vrednosnu hartiju pre dospeća, dobici ili gubici se zasnivaju na razlici između nabavne i prodajne cene.
- Akcije su hartije od vrednosti sa promenljivim prihodom Variable-income Securities i dobro je imati u portfoliju investicije sa fiksnim prihodom. Na taj način, se smanjuje nivo rizika. Akcije su takođe dostupne u zajedničkim fondovima Mutual Funds i fondovima kojima se trguje na berzi Exchange Traded Fund (ETF).
Nedostaci
- Nizak prinos, sporo uvećanje kapitala i sporo povećanje cena.
- Početni iznos glavnice je često nedostupan, posebno kod dugoročnih obveznica sa rokom dospeća većim od deset godina.
- Manji prinosi u slučaju rasta kamata. Investitor koji je kupio obveznicu plaćajući 3% godišnje izgubiće prihod ako tržišne kamatne stope porastu iznad 5%.
- Manji prinosi u slučaju inflacije. Inflacija može smanjiti prinos na hartije od vrednosti sa fiksnom stopom ako je stopa inflacije viša od kamatne stope.
