Impairment Loss, odnosno gubitak zbog obezvređenja ili umanjenja vrednosti, predstavlja računovodstveni gubitak koji nastaje kada je knjigovodstvena vrednost sredstva veća od njegovog nadoknadivog iznosa. Tada kompanija mora da prizna gubitak i smanji knjigovodstvenu vrednost sredstva u bilansu stanja.
Gubitak zbog obezvređenja najčešće se priznaje kao rashod u bilansu uspeha, zbog čega smanjuje dobit pre oporezivanja, a samim tim, uz ostale jednake okolnosti, i neto dobit kompanije. Pošto predstavlja računovodstveno priznavanje smanjenja vrednosti, a ne nužno tekući novčani izdatak, impairment loss se obično smatra nenovčanim rashodom.
Šta je Impairment Loss u računovodstvu?
Impairment Loss nastaje kada knjigovodstvena vrednost sredstva premašuje iznos koji kompanija može da nadoknadi njegovim korišćenjem ili prodajom.
Kod određenih vrsta imovine, nadoknadivi iznos se određuje na osnovu fer vrednosti umanjene za troškove otuđenja i vrednosti u upotrebi, pri čemu se uzima viši od ta dva iznosa. Zato nije pravilno impairment loss uvek izjednačavati sa razlikom između knjigovodstvene i fer tržišne vrednosti.
Knjigovodstvena vrednost (Book Value) predstavlja iznos po kojem je sredstvo priznato u bilansu stanja nakon umanjenja za akumuliranu amortizaciju, akumuliranu deprecijaciju i prethodno priznata umanjenja vrednosti, gde je to primenljivo.
Ako je knjigovodstvena vrednost sredstva 300.000 evra, a njegov nadoknadivi iznos 200.000 evra, kompanija priznaje gubitak zbog obezvređenja od 100.000 evra.
Kako nastaje obezvređenje imovine?
Sredstvo može izgubiti vrednost zbog različitih događaja ili promena u poslovnom okruženju. Na primer:
- značajan pad tržišne vrednosti sredstva,
- fizičko oštećenje ili uništenje imovine,
- tehnološke promene koje sredstvo čine zastarelim,
- nepovoljne promene na tržištu,
- pad potražnje za proizvodima ili uslugama,
- promene kamatnih stopa ili drugih ekonomskih uslova,
- pogoršanje poslovnih rezultata jedinice koja koristi određeno sredstvo.
Zbog toga kompanije, u skladu sa primenjenim računovodstvenim standardima, procenjuju da li postoje pokazatelji da je određena imovina obezvređena. Za pojedine vrste imovine testiranje se sprovodi i redovno, odnosno najmanje jednom godišnje, čak i kada ne postoji očigledan pokazatelj obezvređenja.
Obezvređenje u odnosu na deprecijaciju i amortizaciju
Obezvređenje (Impairment) i deprecijacija/amortizacija nisu ista stvar.
Deprecijacija predstavlja sistematsko raspoređivanje amortizacione vrednosti materijalne dugotrajne imovine tokom njenog korisnog veka. Na primer, mašina se postepeno troši i njena vrednost se računovodstveno raspoređuje tokom perioda u kojem se koristi.
Amortizacija se u računovodstvu koristi za sistematsko raspoređivanje vrednosti nematerijalne imovine sa ograničenim korisnim vekom.
Nasuprot tome, obezvređenje nastaje kada dođe do dodatnog smanjenja vrednosti sredstva zato što njegova knjigovodstvena vrednost više nije nadoknadiva u punom iznosu.
Na primer, automobil se može redovno amortizovati ili deprecirati tokom svog korisnog veka. Međutim, ako pretrpi ozbiljno oštećenje u požaru ili poplavi, može nastati i dodatni gubitak zbog obezvređenja.
Obezvređenje se može odnositi na različite vrste imovine, uključujući osnovna sredstva (Fixed Assets) i određenu nematerijalnu imovinu (Intangible Assets).
Primer gubitka zbog obezvređenja
Kompanija ABC kupila je zgradu za 500.000 dolara. Do trenutka procene, akumulirana deprecijacija iznosi 200.000 dolara, pa je njena knjigovodstvena vrednost:
500.000 − 200.000 = 300.000 dolara
Nakon velike poplave, zgrada je ozbiljno oštećena. Procena pokazuje da je njen nadoknadivi iznos 200.000 dolara.
Pošto je knjigovodstvena vrednost od 300.000 dolara veća od nadoknadivog iznosa od 200.000 dolara, kompanija priznaje:
300.000 − 200.000 = 100.000 dolara
gubitka zbog obezvređenja.
Knjigovodstvena vrednost zgrade se nakon priznavanja gubitka smanjuje na 200.000 dolara, dok se 100.000 dolara priznaje kao rashod/gubitak zbog obezvređenja u bilansu uspeha, u skladu sa pravilima primenjenog računovodstvenog standarda.
Važno je naglasiti da priznavanje ovog gubitka ne znači da je kompanija u tom trenutku platila 100.000 dolara u gotovini. Radi se o računovodstvenom priznavanju smanjenja vrednosti imovine.
Uticaj obezvređenja na finansijske izveštaje
Gubitak zbog obezvređenja može istovremeno uticati na više stavki finansijskih izveštaja:
- Bilans stanja: smanjuje knjigovodstvenu vrednost obezvređenog sredstva.
- Bilans uspeha: priznaje se rashod ili gubitak zbog obezvređenja, čime se smanjuje dobit.
- Novčani tokovi: samo priznavanje impairment loss-a ne predstavlja novčani odliv, pa se kod indirektnog metoda sastavljanja izveštaja o novčanim tokovima ovaj nenovčani rashod odgovarajuće usklađuje.
Obezvređenje nije isto što i otpis
Impairment Loss i Write-Off nisu potpuni sinonimi.
Kod obezvređenja, sredstvo se delimično ili, u određenim slučajevima, u potpunosti smanjuje na nadoknadivi iznos. Kod potpunog otpisa knjigovodstvena vrednost sredstva može biti svedena na nulu ili uklonjena iz knjigovodstva kada više ne postoji osnov za njegovo priznavanje.
Zato je preciznije govoriti o priznavanju gubitka zbog obezvređenja, a ne automatski o potpunom otpisu sredstva.
Zašto je impairment loss važan?
Priznavanje obezvređenja pomaže da finansijski izveštaji realnije prikažu ekonomsku vrednost imovine kojom kompanija raspolaže. Bez odgovarajućeg obezvređenja, imovina i dobit kompanije mogu biti prikazane u većem iznosu nego što je opravdano prema primenjenim računovodstvenim pravilima.
Za investitore i analitičare posebno je važno razlikovati jednokratni gubitak zbog obezvređenja od redovnih operativnih rashoda, jer impairment može značajno smanjiti računovodstvenu dobit u određenom periodu bez istovremenog novčanog odliva.