Beta (β) Coefficient je ključni finansijski pokazatelj u analizi investicija. On investitorima i analitičarima omogućava da brzo uoče nivo rizika na berzi. Saznajte kako ovaj koeficijent funkioniše i na koji način pomaže u zaštiti vašeg kapitala.
Da li znate koliko je vaša investicija zaista sigurna? Pre nego što kupite akcije neke kompanije, morate proceniti njihovu stabilnost. Srećom, u tome vam najviše može pomoći upravo Beta (β) Coefficient.
U nastavku saznajte kako ovaj pokazatelj upravlja rizikom vašeg portfolija.
Šta je Beta (β) Coefficient u finansijama?
Ovaj koeficijent predstavlja finansijski pokazatelj koji meri volatilnost pojedinačne akcije u poređenju sa celim tržištem. Kao glavna referentna tačka najčešće se koristi američki berzanski indeks S&P 500.
Pomenuti indeks uvek ima fiksnu vrednost od 1.0. Zato se sve druge akcije rangiraju prema tome koliko odstupaju od tog proseka.
Akcija čija se cena koleba više od tržišta ima vrednost iznad 1.0. Sa druge strane, stabilnije akcije imaju betu manju od 1.0. Zbog toga ovaj indeks pomaže investitorima da prepoznaju stabilne akcije pre same kupovine.
Kako se tumači Beta (β) Coefficient na berzi?
Investitori koriste ovo merilo za brzu procenu nestabilnosti na berzi. Vrednosti ovog koeficijenta se na tržištu tumače na sledeći način:
- Beta jednaka 1 (β = 1) označava da je promenljivost akcije na nivou celog tržišta.
- Veća od 1 (β > 1) pokazuje da cena akcije burnije reaguje na promene nego tržište.
- Između 0 i 1 (β < 1) znači da su akcije znatno manje nestabilne od tržišnog proseka.
- Jednaka nuli (β = 0) dokazuje da performanse akcije uopšte nisu u korelaciji sa tržištem.
- Manja od nule (β < 0) ukazuje na to da se akcija kreće u suprotnom smeru od tržišta.
Kako investitori koriste koeficijent beta za portfolio?
Pre svega, investitori koriste ovaj pokazatelj da procene uticaj tržišnih promena na svoj novac. Akcije sa većom betom nude šansu za ostvarivanje većeg prinosa. Nasuprot njima, akcije sa manjom vrednošću donose manji rizik i stabilniji povrat.
Zbog toga investitori koji ne vole rizik biraju sigurnije opcije. Primeri manje rizičnih hartija od vrednosti su:
- Komunalne akcije kao što su preduzeća za struju ili vodu.
- Depozitni sertifikati koji nude fiksnu i sigurnu kamatu.
- Trezorski zapisi iza kojih garantuje država.
Nasuprot njima, agresivniji investitori biraju akcije sa visokom betom. Dakle, ovaj koeficijent pomaže u odabiru imovine koja odgovara vašem profilu rizika.
Koja su ograničenja ovog finansijskog modela?
Ipak, ovaj pokazatelj ima i određene mane. Finansijski stručnjaci smatraju da beta znatno bolje pokazuje kratkoročni rizik nego dugoročne trendove.
Pored toga, mnogi analitičari tvrde da ovaj broj ne daje bazične informacije o poslovanju kompanije. Zbog toga model ima ograničenu upotrebnu vrednost ako se koristi potpuno samostalno pri izboru akcija.