Accounts Receivable: Šta su potraživanja od kupaca i kako funkcionišu?

Accounts Receivable (AR) predstavljaju potraživanja preduzeća od kupaca za robu ili usluge koje su isporučene, ali još nisu naplaćene. Drugim rečima, kada preduzeće proda robu ili pruži uslugu uz odloženo plaćanje, prema kupcu nastaje potraživanje.

U računovodstvu se potraživanja od kupaca najčešće iskazuju kao obrtna imovina (Current Assets), jer se očekuje da budu naplaćena u okviru normalnog poslovnog ciklusa ili u roku koji odgovara kriterijumima za klasifikaciju kao kratkoročne imovine. Potraživanja sa dužim rokom naplate mogu se, u zavisnosti od njihove prirode i računovodstvenih pravila, klasifikovati kao dugoročna imovina.

Potraživanje predstavlja imovinu zato što preduzeću daje ugovorno pravo da od kupca naplati novac. Međutim, samo postojanje potraživanja ne garantuje da će novac zaista biti naplaćen. Zbog toga su procena naplativosti i upravljanje potraživanjima važan deo finansijskog upravljanja.

Kako funkcioniše Accounts Receivable proces?

Accounts Receivable proces obuhvata aktivnosti od prodaje i izdavanja fakture do naplate potraživanja. Njegov cilj je da preduzeće pravilno evidentira potraživanja, prati rokove dospeća i na vreme reaguje na kašnjenja kupaca.

Proces najčešće izgleda ovako:

• Prodaja i isporuka: Preduzeće isporučuje robu ili pruža uslugu kupcu prema ugovorenim uslovima.
• Izdavanje fakture: Kupcu se izdaje faktura sa iznosom za plaćanje, datumom dospeća i drugim relevantnim podacima.
• Evidentiranje potraživanja: Faktura se knjiži kao potraživanje od kupca, odnosno kao iznos koji kupac duguje preduzeću.
• Praćenje dospeća: Finansijski sektor prati otvorene stavke i proverava da li kupci plaćaju u ugovorenim rokovima.
• Naplata: Kada kupac izvrši uplatu, potraživanje se zatvara, a novčana sredstva preduzeća se povećavaju.
• Postupanje sa kašnjenjima: Ako kupac ne plati na vreme, preduzeće može poslati opomenu, obračunati ugovorenu ili zakonsku kamatu i, kada je potrebno, pokrenuti postupak naplate.

Koji su najčešći rokovi plaćanja?

Rok plaćanja zavisi od ugovora, vrste poslovnog odnosa i primenljivih propisa. U poslovnoj praksi mogu se sresti rokovi od nekoliko dana do više meseci.

Česti su rokovi od 30, 60 ili 90 dana, ali nijedan od njih nije univerzalan za sve poslovne transakcije.

Pored odloženog plaćanja, postoje i drugi modeli:

• Avansno plaćanje: Kupac plaća deo ili celokupan iznos pre isporuke robe ili usluge.
• Odloženo plaćanje: Kupac dobija robu ili uslugu, a plaća kasnije, u ugovorenom roku.
• Plaćanje po fazama: Kod većih projekata plaćanje se može izvršiti u više rata ili prema ostvarenim fazama projekta.
• Popust za ranije plaćanje: Prodavac može ponuditi kupcu popust ako fakturu plati pre redovnog roka dospeća.

Primer Accounts Receivable potraživanja

Pretpostavimo da kompanija ABC proda kompaniji XYZ robu u vrednosti od 100.000 dinara uz rok plaćanja od 30 dana.

ABC isporučuje robu i izdaje fakturu na 100.000 dinara.

U tom trenutku:

1. ABC evidentira prihod u skladu sa pravilima priznavanja prihoda.
2. Prema kompaniji XYZ nastaje potraživanje od 100.000 dinara.
3. XYZ ima obavezu da plati fakturu u ugovorenom roku.
4. Kada XYZ izvrši uplatu, ABC prima novac i zatvara potraživanje.

Dakle, dok kupac ne plati fakturu, 100.000 dinara predstavlja Accounts Receivable za kompaniju ABC, a Accounts Payable za kompaniju XYZ.

Ovaj primer pokazuje suštinsku razliku između potraživanja i gotovine: preduzeće može imati evidentiran prihod i potraživanje, a da novac još uvek nije primilo.

Šta se dešava kada kupac ne plati?

Neće svako potraživanje biti naplaćeno u prvobitno očekivanom iznosu. Ako postoje pokazatelji da kupac možda neće izmiriti svoju obavezu, preduzeće mora proceniti naplativost potraživanja.

U računovodstvu se, kada je potrebno, priznaje ispravka vrednosti odnosno gubitak zbog umanjenja vrednosti potraživanja, u skladu sa primenljivim računovodstvenim standardima.

Ako se kasnije utvrdi da određeno potraživanje zaista nije naplativo, može doći do njegovog otpisa (Bad Debt Write-off).

Važno je razlikovati računovodstveni tretman nenaplativog potraživanja od njegovog poreskog tretmana. Činjenica da je preduzeće računovodstveno izvršilo ispravku vrednosti ili otpis ne znači automatski da je isti iznos i poreski priznat rashod.

Zašto je Accounts Receivable važan za poslovanje?

Visok prihod ne znači automatski da preduzeće ima dovoljno novca na računu. Ako kupci kasne sa plaćanjem, kompanija može imati značajan prihod i dobit, ali istovremeno nedovoljno gotovine za izmirivanje sopstvenih obaveza.

Zbog toga je upravljanje Accounts Receivable važno za:

• Likvidnost: Pravovremena naplata obezbeđuje novac potreban za svakodnevno poslovanje.
• Novčani tok: Brža naplata potraživanja poboljšava operativni cash flow.
• Obrtni kapital: Potraživanja predstavljaju važan deo obrtne imovine i utiču na potrebu za finansiranjem poslovanja.
• Kontrolu kreditnog rizika: Analizom kupaca preduzeće može smanjiti rizik od velikih nenaplativih potraživanja.
• Planiranje poslovanja: Poznavanje očekivanih priliva omogućava preciznije planiranje budućih plaćanja i investicija.

Accounts Receivable Turnover Ratio

Jedan od važnih pokazatelja za analizu potraživanja je Accounts Receivable Turnover Ratio, odnosno koeficijent obrta potraživanja.

Ovaj pokazatelj pokazuje koliko puta preduzeće tokom određenog perioda prosečno obrne svoja potraživanja.

Pojednostavljena formula je:

Koeficijent obrta potraživanja = Prihod od prodaje na kredit / Prosečna potraživanja od kupaca

Veći koeficijent uglavnom ukazuje na bržu naplatu potraživanja, dok niži može ukazivati na sporiju naplatu ili liberalnije kreditne uslove.

Ipak, pokazatelj treba posmatrati u kontekstu industrije, poslovnog modela i uslova pod kojima kompanija prodaje svoje proizvode ili usluge.

Sa Accounts Receivable Turnover Ratio povezan je i pokazatelj Days Sales Outstanding (DSO), koji pokazuje prosečan broj dana potreban preduzeću da naplati potraživanja od kupaca.

Accounts Receivable i Accounts Payable

Accounts Receivable i Accounts Payable predstavljaju suprotne strane poslovne transakcije.

Kada ABC proda robu kompaniji XYZ na odloženo plaćanje:

• ABC ima Accounts Receivable – potraživanje od kupca.
• XYZ ima Accounts Payable – obavezu prema dobavljaču.

Jednostavno pravilo za pamćenje je:

Accounts Receivable = novac koji drugi duguju preduzeću.

Accounts Payable = novac koji preduzeće duguje drugima.

Accounts Receivable u Srbiji

U Srbiji se potraživanja od kupaca evidentiraju i prate u skladu sa domaćim računovodstvenim i poreskim propisima, kao i ugovorenim uslovima poslovanja.

Za kompanije je posebno važno praćenje rokova dospeća, jer kašnjenje kupaca može imati direktan uticaj na likvidnost.

Sistem elektronskih faktura (SEF)

Sistem elektronskih faktura (SEF) predstavlja važan deo digitalizacije poslovanja u Srbiji. Za obveznike i transakcije na koje se primenjuju pravila sistema elektronskih faktura, izdavanje, prijem i obrada faktura odvijaju se kroz propisani elektronski sistem.

SEF olakšava praćenje dokumentacije i može doprineti efikasnijem upravljanju potraživanjima, ali datum slanja ili izdavanja elektronske fakture sam po sebi ne određuje u svakom slučaju početak roka za plaćanje. Za određivanje dospelosti potrebno je uzeti u obzir ugovor, vrstu transakcije i relevantne zakonske odredbe.

Nenaplativa potraživanja i poreski tretman

Posebnu pažnju zahtevaju potraživanja koja kupci ne izmiruju u ugovorenom roku.

Preduzeće može računovodstveno proceniti da je potrebno izvršiti ispravku vrednosti potraživanja, ali poreski tretman takvih rashoda zavisi od uslova propisanih poreskim propisima.

Zbog toga je važno razlikovati:

• računovodstvenu procenu naplativosti;
• ispravku vrednosti potraživanja;
• konačni otpis potraživanja;
• poresko priznavanje rashoda.

Kod konkretnih poreskih pitanja treba primeniti važeće odredbe domaćih propisa, jer se uslovi i način priznavanja mogu menjati.

Faktoring kao način ubrzanja naplate

Preduzeće koje ima velika potraživanja, ali želi da novac dobije pre njihovog dospeća, može koristiti faktoring.

Kod faktoringa preduzeće ustupa potraživanja faktoru, najčešće banci ili specijalizovanoj faktoring kompaniji, uz određene uslove i naknadu.

Na taj način kompanija može ranije doći do novčanih sredstava umesto da čeka da kupac plati fakturu na dan dospeća.

Faktoring može poboljšati likvidnost, ali predstavlja trošak za preduzeće, pa njegovu isplativost treba proceniti u odnosu na cenu drugih izvora finansiranja.

Accounts Receivable – ključne tačke

Accounts Receivable (AR) predstavljaju potraživanja preduzeća od kupaca za robu ili usluge koje su isporučene, ali još nisu naplaćene.

Najvažnije je zapamtiti:

• Accounts Receivable su najčešće deo obrtne imovine;
• potraživanje nastaje kada se prodaja izvrši uz odloženo plaćanje;
• potraživanje predstavlja pravo preduzeća da naplati novac od kupca;
• postojanje potraživanja ne garantuje njegovu naplatu;
• spora naplata može negativno uticati na likvidnost i novčani tok;
• Accounts Receivable Turnover Ratio meri obrt potraživanja;
• DSO (Days Sales Outstanding) pokazuje prosečno vreme naplate;
• kod nenaplativih potraživanja treba razlikovati računovodstveni od poreskog tretmana;
• faktoring može omogućiti preduzeću da deo potraživanja pretvori u gotovinu pre njihovog dospeća.