Balance Sheet (Bilans stanja): Šta je i šta pokazuje?

Balance Sheet (Bilans stanja), poznat i kao Izveštaj o finansijskom položaju, predstavlja finansijski izveštaj koji prikazuje stanje imovine, obaveza i kapitala kompanije na određeni datum. Jednostavno rečeno, bilans stanja pokazuje šta kompanija poseduje, koliko duguje i kolika je vrednost vlasničkog kapitala.

Za razliku od bilansa uspeha, koji prikazuje prihode, rashode i rezultat poslovanja tokom određenog perioda, bilans stanja predstavlja svojevrsni „snimak“ finansijskog položaja kompanije u jednom trenutku.

U međunarodnoj računovodstvenoj praksi koristi se naziv Balance Sheet, dok se u okviru MSFI često koristi naziv Statement of Financial Position. Može se sresti i izraz Statement of Financial Condition, ali je Statement of Financial Position standardniji termin.

Šta je bilans stanja?

Bilans stanja (Balance Sheet) prikazuje tri osnovne kategorije:

Imovinu (Assets) – resurse koje kompanija kontroliše i od kojih očekuje buduće ekonomske koristi;
Obaveze (Liabilities) – dugovanja i druge finansijske obaveze prema poveriocima i drugim stranama;
Kapital (Equity) – preostalu vrednost koja pripada vlasnicima nakon odbitka obaveza od ukupne imovine.

Osnovna računovodstvena jednačina koja povezuje ove tri kategorije glasi:

Imovina = Obaveze + Kapital

odnosno:

Assets = Liabilities + Equity

Ova jednačina predstavlja osnovu bilansa stanja. Ukupna imovina kompanije mora biti jednaka zbiru njenih obaveza i kapitala.

Podaci iz bilansa stanja koriste se za procenu likvidnosti, zaduženosti, finansijske stabilnosti i strukture kapitala, kao i za izračunavanje brojnih finansijskih pokazatelja.

Tri osnovna finansijska izveštaja

Bilans stanja je jedan od osnovnih finansijskih izveštaja koji se koristi za analizu poslovanja kompanije. Zajedno sa bilansom uspeha i izveštajem o tokovima gotovine daje potpuniju sliku finansijskog poslovanja.

Bilans stanja (Balance Sheet): prikazuje imovinu, obaveze i kapital kompanije na određeni datum.
Bilans uspeha (Income Statement / Profit and Loss Statement): prikazuje prihode, rashode i ostvarenu dobit ili gubitak tokom određenog obračunskog perioda.
Izveštaj o tokovima gotovine (Cash Flow Statement): prikazuje prilive i odlive gotovine kroz poslovne, investicione i finansijske aktivnosti i objašnjava promene u stanju gotovine i gotovinskih ekvivalenata.

Ova tri izveštaja se međusobno dopunjuju. Na primer, bilans stanja pokazuje koliko kompanija ima gotovine na određeni datum, dok izveštaj o tokovima gotovine objašnjava kako je došlo do promena u njenom stanju gotovine tokom perioda.

Glavne komponente bilansa stanja

Bilans stanja se sastoji od tri osnovne komponente: imovine, obaveza i kapitala.

Imovina (Assets)

Imovina (Assets) predstavlja resurse kompanije koji imaju ekonomsku vrednost i od kojih se očekuju buduće koristi. U zavisnosti od toga koliko brzo mogu biti pretvoreni u novac ili korišćeni u poslovanju, imovina se najčešće deli na tekuću i dugoročnu.

Obrtna imovina (Current Assets): obuhvata gotovinu i gotovinske ekvivalente (Cash and Cash Equivalents), potraživanja od kupaca (Accounts Receivable), zalihe (Inventory) i druge stavke koje se očekuje da budu realizovane ili iskorišćene u kraćem periodu.
Dugoročna imovina (Non-current Assets): obuhvata sredstva koja kompanija koristi duže vreme, kao što su nekretnine, postrojenja i oprema (Property, Plant and Equipment – PP&E), kao i nematerijalna imovina (Intangible Assets), poput patenata, licenci i softvera.

Struktura imovine može mnogo da kaže o poslovnom modelu kompanije. Na primer, proizvodna kompanija obično ima značajnu vrednost PP&E i zaliha, dok kompanija iz uslužnog sektora može imati znatno manji udeo fizičke imovine.

Obaveze (Liabilities)

Obaveze (Liabilities) predstavljaju postojeće finansijske i druge obaveze kompanije prema dobavljačima, bankama, zaposlenima, državi i drugim poveriocima.

Najčešće se dele na:

Kratkoročne obaveze (Current Liabilities): obaveze koje dospevaju za izmirenje u kratkom roku, uključujući obaveze prema dobavljačima (Accounts Payable), kratkoročne kredite i druge tekuće obaveze.
Dugoročne obaveze (Non-current Liabilities): obaveze čiji je rok dospeća duži, kao što su dugoročni krediti i izdate obveznice (Bonds Payable).

Visok nivo obaveza ne mora sam po sebi da znači da kompanija posluje loše. Važno je posmatrati visinu duga u odnosu na imovinu, kapital, prihode i sposobnost kompanije da generiše novčani tok.

Kapital (Equity)

Kapital (Equity) predstavlja preostalu vrednost imovine nakon odbijanja svih obaveza. Zbog toga se često naziva i neto imovina (Net Assets).

Osnovna formula je:

Kapital = Imovina − Obaveze

Kod akcionarskih društava kapital može obuhvatati, između ostalog:

Akcijski kapital (Share Capital)
Neraspoređenu dobit (Retained Earnings)
Rezerve i druge komponente kapitala, u zavisnosti od primenjenog računovodstvenog okvira.

Važno je razlikovati knjigovodstveni kapital prikazan u bilansu stanja od tržišne vrednosti kompanije. Na primer, tržišna kapitalizacija kompanije ne mora biti jednaka njenom knjigovodstvenom kapitalu.

Specifičnosti bilansa stanja u Republici Srbiji

U Republici Srbiji forma i sadržina finansijskih izveštaja uređene su Zakonom o računovodstvu i relevantnim računovodstvenim propisima. Bilans stanja predstavlja deo godišnjih finansijskih izveštaja koje pravna lica sastavljaju i dostavljaju u skladu sa propisanim pravilima.

Neke od važnih karakteristika domaće prakse su:

Propisana forma finansijskih izveštaja: pravna lica sastavljaju finansijske izveštaje prema odgovarajućem obrascu i računovodstvenom okviru.
Klasifikacija pravnih lica: pravna lica se, u skladu sa zakonskim kriterijumima, razvrstavaju na mikro, mala, srednja i velika.
Računovodstveni standardi: izbor i primena odgovarajućeg računovodstvenog okvira zavise od kategorije pravnog lica i drugih zakonskih kriterijuma.
Dostavljanje finansijskih izveštaja: finansijski izveštaji se dostavljaju Agenciji za privredne registre (APR) u skladu sa važećim propisima.

Raspored i nazivi pojedinih pozicija u domaćem obrascu mogu se razlikovati od prezentacije bilansa stanja koja se koristi u međunarodnoj praksi. Zbog toga prilikom poređenja kompanija iz Srbije sa stranim kompanijama treba obratiti pažnju na računovodstveni okvir i način klasifikacije pojedinih stavki.

Čemu služi bilans stanja?

Bilans stanja koriste menadžment, vlasnici, investitori, banke i drugi korisnici finansijskih izveštaja za procenu finansijskog položaja kompanije.

1. Procena finansijskog položaja i stabilnosti

Bilans stanja omogućava uvid u to koliko kompanija ima imovine, koliko je zadužena i koliki je njen kapital.

Posebno je važan odnos između obrtne imovine i kratkoročnih obaveza, jer može pružiti informaciju o sposobnosti kompanije da izmiruje obaveze koje dospevaju u kraćem roku.

Međutim, sama visina obrtne imovine nije dovoljna za procenu likvidnosti. Važno je analizirati i strukturu te imovine – na primer, koliko čine gotovina, potraživanja i zalihe.

2. Poređenje sa konkurentima

Bilans stanja omogućava poređenje finansijske strukture kompanije sa drugim kompanijama iz iste industrije.

Za tu svrhu koriste se različiti finansijski pokazatelji, među kojima su:

Koeficijent tekuće likvidnosti (Current Ratio): izračunava se kao odnos obrtne imovine i kratkoročnih obaveza i koristi se za procenu kratkoročne likvidnosti.
Koeficijent ubrzane likvidnosti (Quick Ratio): stroži je pokazatelj likvidnosti jer se pri obračunu ne oslanja na zalihe, već se fokusira na likvidniju obrtnu imovinu.
Odnos duga i kapitala (Debt-to-Equity Ratio – D/E): pokazuje odnos finansiranja putem duga i sopstvenog kapitala i koristi se za procenu finansijske poluge kompanije.

Ovi pokazatelji imaju najviše smisla kada se posmatraju kroz vreme i u poređenju sa kompanijama iz iste industrije.

3. Praćenje finansijskog položaja kroz vreme

Poređenjem bilansa stanja iz različitih perioda može se pratiti kako se menjaju:

ukupna imovina,
nivo zaduženosti,
obrtna imovina,
gotovina,
obaveze prema dobavljačima,
sopstveni kapital.

Na taj način moguće je uočiti trendove, poput rasta zaduženosti, povećanja kapitala ili promena u strukturi imovine.

4. Finansijska analiza i obračun pokazatelja

Podaci iz bilansa stanja često se kombinuju sa podacima iz bilansa uspeha i izveštaja o tokovima gotovine kako bi se izračunali različiti finansijski pokazatelji.

Među njima su:

ROA (Return on Assets): prinos na ukupnu imovinu;
ROE (Return on Equity): prinos na sopstveni kapital;
ROI (Return on Investment): prinos na investiciju;
DSO (Days Sales Outstanding): prosečan broj dana potreban za naplatu potraživanja od kupaca;
DPO (Days Payable Outstanding): prosečan broj dana potreban kompaniji da izmiri obaveze prema dobavljačima.

Bilans stanja je zato važna osnova za analizu likvidnosti, solventnosti, zaduženosti, efikasnosti korišćenja imovine i finansijske strukture.

Kako se čita bilans stanja?

Prilikom analize bilansa stanja korisno je krenuti od nekoliko osnovnih pitanja:

Kolika je ukupna imovina kompanije?
Koliko kompanija ima gotovine i druge likvidne imovine?
Kolika su njena kratkoročna i dugoročna zaduženja?
Koliki je sopstveni kapital?
Kako se imovina finansira – kapitalom ili dugom?
Kako su se ove pozicije promenile u odnosu na prethodne periode?

Samo jedna stavka iz bilansa retko može dati potpunu sliku. Na primer, velika količina imovine ne znači automatski da je kompanija finansijski stabilna ako je istovremeno visoko zadužena.

Zbog toga se bilans stanja najčešće analizira zajedno sa bilansom uspeha i izveštajem o tokovima gotovine.

Zaključak

Balance Sheet (Bilans stanja) predstavlja jedan od najvažnijih finansijskih izveštaja jer daje pregled imovine, obaveza i kapitala kompanije na određeni datum.

Osnovna računovodstvena jednačina glasi: