Credit Rating, odnosno kreditni rejting, predstavlja procenu kreditnog rizika kompanije, države, banke, druge institucije ili konkretnog dužničkog instrumenta. On pokazuje kako specijalizovana rejting agencija procenjuje sposobnost i spremnost dužnika da blagovremeno i u skladu sa ugovorenim uslovima izmiri svoje finansijske obaveze.
Kreditne rejtinge dodeljuju specijalizovane agencije, među kojima su najpoznatije S&P Global Ratings, Moody’s Ratings i Fitch Ratings. Njihove procene koriste investitori, banke, kompanije i druge finansijske institucije prilikom analize kreditnog rizika.
Kreditni rejting može se odnositi na kompaniju, banku, državu, lokalnu samoupravu ili drugi subjekt, ali i na konkretnu emisiju obveznica ili drugi dužnički instrument.
Važno je naglasiti da kreditni rejting nije garancija da će dužnik izmiriti svoje obaveze. On predstavlja stručno mišljenje o kreditnom riziku zasnovano na dostupnim informacijama, metodologiji i proceni rejting agencije.
Šta je Credit Rating?
Credit Rating je standardizovana procena kreditnog rizika koja investitorima pruža informaciju o sposobnosti dužnika da blagovremeno i u celosti servisira svoje finansijske obaveze.
Na primer, kompanija koja želi da prikupi kapital izdavanjem obveznica može dobiti kreditni rejting. Investitorima taj rejting pruža dodatnu informaciju prilikom procene rizika konkretnog dužničkog instrumenta i poređenja sa drugim mogućnostima ulaganja.
Analiza kreditnog rejtinga ne odnosi se samo na sposobnost plaćanja glavnice. U zavisnosti od vrste dužnika i instrumenta, mogu se razmatrati i sposobnost plaćanja kamate, refinansiranja postojećeg duga i ispunjavanja drugih ugovorenih obaveza.
Kreditni rejting nije nepromenljiva kategorija. Ako se finansijski položaj ili drugi relevantni faktori promene, rejting agencija može povećati, smanjiti ili potvrditi postojeći rejting.
Ko dodeljuje kreditni rejting?
Kreditne rejtinge dodeljuju specijalizovane kreditne rejting agencije (Credit Rating Agencies). Među najpoznatijim međunarodnim agencijama su:
- S&P Global Ratings
- Moody’s Ratings
- Fitch Ratings
Svaka agencija koristi sopstvenu metodologiju i sistem oznaka. Zbog toga se rejting iste kompanije ili države može razlikovati između dve agencije.
Ipak, njihove skale imaju sličnu osnovnu logiku: više kategorije rejtinga generalno označavaju niži procenjeni kreditni rizik, dok niže kategorije ukazuju na viši procenjeni rizik.
Rejting agencije mogu analizirati različite kvantitativne i kvalitativne faktore, uključujući finansijske izveštaje, zaduženost, novčane tokove, profitabilnost, likvidnost, strukturu kapitala, poslovni model, položaj u industriji i makroekonomsko okruženje.
Kod državnog duga analiza može obuhvatiti javni dug, fiskalni položaj, ekonomski rast, budžetske prihode i rashode, spoljne obaveze, devizne rezerve, monetarne i finansijske uslove i institucionalne faktore.
Kako funkcioniše kreditni rejting?
Proces počinje prikupljanjem i analizom relevantnih informacija o dužniku ili konkretnom dužničkom instrumentu.
Kod kompanije se, između ostalog, mogu analizirati:
- prihodi i profitabilnost
- novčani tokovi
- nivo i struktura zaduženosti
- sposobnost servisiranja duga
- likvidnost
- struktura kapitala
- poslovni model
- konkurentski položaj
- stanje u industriji
- makroekonomski uslovi
Kod države se mogu analizirati:
- nivo javnog duga
- budžetski deficit ili suficit
- odnos javnog duga prema BDP-u
- ekonomski rast
- fiskalna politika
- troškovi servisiranja duga
- devizne rezerve
- spoljne finansijske obaveze
- pristup domaćem i međunarodnom finansiranju
- institucionalni faktori
Na osnovu ukupne procene, rejting agencija dodeljuje odgovarajuću rejting kategoriju. Rejting se zatim može menjati ako dođe do značajne promene faktora koji utiču na kreditni rizik.
Oznake kreditnog rejtinga
S&P Global Ratings i Fitch Ratings koriste slične osnovne oznake, kao što su:
AAA, AA, A, BBB, BB, B, CCC, CC, C i D
Moody’s koristi drugačiji sistem oznaka:
Aaa, Aa, A, Baa, Ba, B, Caa, Ca i C
Pojedine kategorije imaju dodatne oznake. S&P i Fitch koriste + i −, dok Moody’s koristi oznake 1, 2 i 3 za određene rejting kategorije.
Na primer, kod S&P i Fitch sistema BBB predstavlja investicionu rejting kategoriju, dok BB pripada spekulativnom segmentu.
Važno je razlikovati oznake različitih agencija. Na primer, Moody’s koristi Aaa, dok S&P i Fitch koriste AAA za najvišu kategoriju rejtinga.
Investment Grade i Speculative Grade
Jedna od najvažnijih podela kreditnih rejtinga jeste razlika između Investment Grade i Speculative Grade.
Investment Grade
Investment Grade obuhvata rejting kategorije koje ukazuju na relativno višu kreditnu sposobnost i niži procenjeni rizik neizmirenja obaveza.
Kod S&P i Fitch sistema, BBB− predstavlja najnižu investment-grade kategoriju. Kod Moody’s je odgovarajuća granica Baa3.
Ova podela može biti značajna za institucionalne investitore koji imaju pravila ili ograničenja u pogledu ulaganja u dužničke instrumente nižeg kreditnog kvaliteta.
Speculative Grade
Speculative Grade obuhvata niže rejting kategorije koje ukazuju na viši procenjeni kreditni rizik.
Dužečni instrumenti u ovom segmentu mogu nuditi više prinose kako bi investitorima nadoknadili preuzimanje većeg kreditnog rizika.
Međutim, oznaka „spekulativni“ ne znači da će emitent sigurno neizmiriti svoje obaveze. Ona označava viši nivo procenjenog kreditnog rizika prema metodologiji konkretne rejting agencije.
Credit Rating za kompanije
Kompanije mogu dobiti kreditni rejting kako bi investitorima i drugim učesnicima na tržištu pružile standardizovanu procenu svog kreditnog profila.
Rejting je posebno relevantan za kompanije koje prikupljaju kapital putem izdavanja korporativnih obveznica.
Kompanija sa višim kreditnim rejtingom može, pod sličnim tržišnim uslovima, imati pristup finansiranju uz niži trošak nego kompanija sa nižim rejtingom. Međutim, stvarni trošak zaduživanja zavisi i od drugih faktora, uključujući tržišne kamatne stope, rok dospeća, valutu, likvidnost i strukturu obveznice.
Credit Rating za države
Države takođe mogu imati kreditni rejting, poznat kao Sovereign Credit Rating.
Ovaj rejting predstavlja procenu kreditnog rizika države i može biti važan investitorima koji kupuju državne obveznice ili analiziraju sposobnost države da se zadužuje na domaćem i međunarodnom tržištu.
Kod državnog rejtinga posebno se analiziraju:
- javni dug
- budžetski deficit ili suficit
- ekonomski rast
- fiskalna politika
- troškovi servisiranja duga
- devizne rezerve
- spoljni dug
- pristup finansijskim tržištima
- monetarni i finansijski uslovi
- institucionalni faktori
Credit Rating za obveznice
Kreditni rejting može biti dodeljen konkretnom dužničkom instrumentu, a ne samo njegovom emitentu.
Na primer, kompanija može imati određeni kreditni rejting, dok različite emisije njenih obveznica mogu imati različite rejtinge. Razlog mogu biti razlike u obezbeđenju, prioritetu naplate, strukturi instrumenta ili drugim ugovornim karakteristikama.
Zbog toga investitor prilikom analize obveznice ne bi trebalo da posmatra samo rejting emitenta, već i karakteristike i eventualni rejting konkretne emisije.
Ko koristi Credit Rating?
Kreditni rejting koriste različiti učesnici finansijskog tržišta.
Investitori
Investitori koriste kreditni rejting kao jedan od izvora informacija prilikom procene kreditnog rizika obveznica i drugih dužničkih instrumenata.
Rejting može olakšati poređenje različitih emitenta, ali ne predstavlja zamenu za sopstvenu analizu.
Banke i finansijske institucije
Banke i druge finansijske institucije mogu koristiti kreditne rejtinge kao jedan od elemenata u proceni kreditnog rizika i upravljanju portfoliom.
Kompanije
Kompanije koje se zadužuju na tržištu kapitala mogu koristiti kreditni rejting kao dodatnu nezavisnu procenu svog kreditnog profila namenjenu investitorima i drugim učesnicima na tržištu.
Države
Države mogu koristiti kreditni rejting kao jedan od elemenata komunikacije sa investitorima i učesnicima na tržištu državnog duga.
Credit Rating i kamatna stopa
Kreditni rejting može uticati na trošak zaduživanja, jer investitori viši procenjeni kreditni rizik mogu povezati sa zahtevom za višim prinosom.
Ako se proceni da određeni emitent nosi veći kreditni rizik, investitori mogu zahtevati veću kamatnu stopu ili prinos kako bi nadoknadili dodatni rizik.
Međutim, kreditni rejting nije jedini faktor koji određuje kamatnu stopu. Na cenu zaduživanja utiču i:
- referentne kamatne stope
- inflaciona očekivanja
- rok dospeća
- likvidnost instrumenta
- tržišna ponuda i tražnja
- valuta
- struktura i obezbeđenje duga
Zbog toga promena kreditnog rejtinga ne znači automatski proporcionalnu promenu kamatne stope.
Credit Rating i Default
Jedan od ključnih elemenata kreditnog rizika jeste mogućnost defaulta, odnosno neizvršenja finansijskih obaveza prema ugovorenim uslovima.
Kreditni rejting predstavlja procenu kreditnog rizika, ali nije garancija da će dužnik izmiriti svoje obaveze.
Čak i dužnik sa visokim kreditnim rejtingom može u budućnosti doći u situaciju da mu se finansijski položaj pogorša. Zbog toga rejting agencije kontinuirano prate relevantne faktore i mogu promeniti rejting kada se procena kreditnog rizika promeni.
Credit Rating i Credit Score
Credit Rating i Credit Score nisu isti pojmovi.
Credit Rating se najčešće koristi za kompanije, države, banke, finansijske institucije i konkretne dužničke instrumente.
Credit Score se češće koristi kod procene kreditnog rizika pojedinaca, na osnovu podataka kao što su kreditna istorija, postojeće obaveze i istorija plaćanja, u skladu sa sistemom koji koristi konkretna institucija ili kreditni biro.
Zato nije precizno koristiti pojmove Credit Rating i Credit Score kao sinonime.
Credit Rating u Srbiji
U Srbiji se kreditni rejting može posmatrati u kontekstu države, banaka, kompanija i drugih subjekata koji se zadužuju na finansijskim tržištima ili su predmet procene kreditnog rizika.
Za građane i klasične bankarske kredite važniji su kreditna istorija, kreditni izveštaj, prihodi, postojeće obaveze i interna procena banke nego međunarodni kreditni rejting koji dodeljuju S&P Global Ratings, Moody’s ili Fitch.
Kod državnog i korporativnog zaduživanja kreditni rejting može imati veći značaj, posebno kada se kapital prikuplja putem izdavanja obveznica.
Zašto je Credit Rating važan investitorima?
Kreditni rejting investitorima pruža standardizovanu procenu kreditnog rizika i olakšava poređenje različitih dužnika i dužničkih instrumenata.
Na primer, investitor koji analizira dve korporativne obveznice može posmatrati njihov kreditni rejting zajedno sa:
- kamatnom stopom
- prinosom do dospeća
- rokom dospeća
- tržišnom cenom
- likvidnošću
- obezbeđenjem
- finansijskim položajem emitenta
Rejting je zato jedan od elemenata investicione analize, a ne samostalna odluka o tome da li određenu obveznicu treba kupiti.
Ograničenja kreditnog rejtinga
Kreditni rejting ima važnu ulogu na finansijskim tržištima, ali ima i određena ograničenja.
Rejting predstavlja procenu zasnovanu na dostupnim informacijama i metodologiji konkretne agencije u određenom trenutku. Finansijski položaj kompanije, banke ili države može se kasnije promeniti.
Takođe, različite rejting agencije mogu imati različite procene istog emitenta jer koriste sopstvene metodologije, pretpostavke i analitičke procese.
Zbog toga investitori ne bi trebalo da se oslanjaju samo na jednu rejting oznaku, već da analiziraju i finansijske izveštaje, novčane tokove, nivo zaduženosti, uslove konkretnog instrumenta i stanje na finansijskom tržištu.
Zaključak
Credit Rating, odnosno kreditni rejting, predstavlja procenu kreditnog rizika kompanije, države, banke, druge institucije ili konkretnog dužničkog instrumenta.
Najpoznatije međunarodne rejting agencije su S&P Global Ratings, Moody’s Ratings i Fitch Ratings. Njihove procene mogu pomoći investitorima i drugim učesnicima na finansijskom tržištu da procene sposobnost dužnika da servisira svoje finansijske obaveze.
Više rejting kategorije generalno ukazuju na niži procenjeni kreditni rizik, dok niže kategorije ukazuju na viši procenjeni rizik. Međutim, kreditni rejting nije garancija plaćanja niti zamena za sopstvenu finansijsku analizu.
Takođe, Credit Rating ne treba mešati sa Credit Score, koji se najčešće koristi u proceni kreditnog rizika pojedinaca.
Zbog svoje uloge u proceni kreditnog rizika i određivanju uslova finansiranja, kreditni rejting predstavlja važan pojam u tržištu obveznica, korporativnim finansijama, državnom dugu i upravljanju kreditnim rizikom.