Dani neplaćene prodaje, prosečan broj dana potrebnih za naplatu potraživanja, dani potrebni za naplatu potraživanja
Accounts Receivable Days, Days Receivables, Average Collection Period
Šta su dani neplaćene prodaje?
Dani neplaćene prodaje Days Sales Outstanding su prosečan broja dana koji je kompaniji potreban da prikupi gotovinu od neto prodaje na kredit Net Credit Sales. DSO se obično utvrđuje na mesečnom, kvartalnom ili godišnjem nivou.
Prosečno vreme naplate potraživanja se izračunava deljenjem prosečnog stanje potraživanja Accounts Receivable tokom datog perioda sa ukupnom vrednošću neto prodaje na kredit i množenjem rezultat sa brojem dana u periodu koji se meri. Rezultat se izražava brojem dana i ukazuju na efikasnost u naplati potraživanja.
Formula
Dani neplaćene prodaje = (Prosečno stanje potraživanja / Neto prodaja na kredit) x Broj dana u obračunskom periodu
Days Sales Outstanding (DSO) = (Average Accounts Receivable / Net Credit Sales) x Number of Days in Accounting Period
Pošto je obračunski period obično godinu dana formula se može predstaviti na sledeći način:
Dani neplaćene prodaje = (Prosečno stanje potraživanja / Neto prodaja na kredit) x 365
Days Sales Outstanding (DSO) = (Average Accounts Receivable / Net Credit Sales) x 365
Veći broj dana potrebnih za naplatu potraživanja ukazuje da kompanija kasni u prikupljanju gotovine. S druge strane, manji DSO pokazuje da kompanija brzo naplaćuje potraživanja. Generalno, mnogo dana potrebnih za naplatu potraživanja je loš pokazatelj, a mali broj dobar. Što je manje vremena potrebno za prikupljanje sredstava od dužnika to je bolje.
Dani neplaćeni prodaje koje je dobro imati
DSO koji je dobro imati varira u zavisnosti od dealatnosti i sektora u kojoj kompanija posluje. Za većinu preduzeća DSO ispod 45 dana se smatra dobrim. To znači da je priliv novca dovoljan za finansiranje novih poslova. Visok broj DSO može ukazivati na to da novčani tok Cash Flow (CF) nije zadovoljavajući. Zato je potrebno pažljivo pratiti ovaj broj tokom vremena. Ako broj raste, to je znak da je novčani tok nedovoljan i da bi nešto trebalo preduzeti.
Upoređivanje DSO kompanja u različitim sektorima
Kada se DSO koristi za poređenje novčanih tokova , trebalo bi uporediti slične kompanije iz istog sektora, sa sličnim prihodima. Ako se porede kompanije u različitim industrijama različitih veličina, rezultati koji se dobiju će biti nepouzdani.
Kako smanjiti broj dana potrebnih za naplatu potraživanja?
Kompanije čiji je DSO veći od proseka industrije, mogu primeniti neke od sledećih mera:
- Smanjiti prodaju na kredit ili davati povoljnije uslova kao što su popusti za gotovinska plaćanja.
- Identifikovati kupce koji redovno kasne s plaćanjem i zahtevati plaćanje unapred.
- Izvršiti proveru kreditne sposobnosti kupaca što posebno važi za ugovore o plaćanju na rate
Veliki kupci koji imaju značajno učešće u prihodu kompanije i pregovaračku snagu, mogu postići duže rokove plaćanja. Kompanija mora voditi računa o takvim kupcima i nastojati da ih zadrži. Ako veliki kupac ne plati neke račune na vreme, a ranije je redovno plaćao , nikako ne bi trebalo kvariti odnose.
Primer
Pretpostavimo da kompanija ima prosečno stanje potraživanja 60.000 dolara i 400.000 dolara neto prodaje na kredit.
Dani potrebni za naplatu potraživanja = (Prosečno stanje potraživanja / Neto prodaja na kredit) x Broj dana u obračunskom periodu
Dani potrebni za naplatu potraživanja = 60.000 / 400.000 x 365 = 0,15 x 365 = 54,75
To znači da je kompaniji potrebno oko 55 dana da naplati prodatu robu.
Prosečno vreme naplate potraživanja (DSO) u danima | |
Prosečno stanje potraživanja | 60.000 |
Neto prodaja na kredit | 400.000 |
Prosečno stanje potraživanja / Neto prodaja na kredit | 0,15 |
Prosečno vreme naplate potraživanja (DSO) | 54,75 |