Days Sales Outstanding (DSO): Prosečan period naplate potraživanja

Days Sales Outstanding (DSO), odnosno prosečan period naplate potraživanja, meri prosečan broj dana koji je kompaniji potreban da naplati prodaju izvršenu na kredit. Ovaj pokazatelj je važan za procenu efikasnosti upravljanja potraživanjima od kupaca (Accounts Receivable) i sposobnosti kompanije da prodaju pretvori u gotovinu.

DSO se može izračunavati mesečno, kvartalno ili godišnje, a rezultat se izražava u danima.

Drugi izrazi koji se koriste za ovaj pokazatelj su Accounts Receivable Days, Days Receivables i Average Collection Period.

Šta je Days Sales Outstanding (DSO)?

Days Sales Outstanding (DSO) pokazuje koliko dana u proseku prođe od trenutka kada kompanija izvrši prodaju na kredit do trenutka kada od kupca primi novac.

Na primer, ako kompanija ima DSO od 45 dana, to znači da joj je u proseku potrebno oko 45 dana da naplati potraživanja nastala prodajom na kredit.

DSO je posebno važan za kompanije koje značajan deo prodaje ostvaruju na kredit, jer između trenutka prodaje i trenutka naplate može proći određeni period. Tokom tog vremena kompanija ima evidentiran prihod i potraživanje, ali još nema gotovinu od te prodaje.

Zbog toga DSO može imati značajan uticaj na novčani tok (Cash Flow) i obrtni kapital.

Formula za Days Sales Outstanding

Osnovna formula glasi:

DSO = (Prosečno stanje potraživanja ÷ Neto prodaja na kredit) × Broj dana u obračunskom periodu

Na engleskom:

Days Sales Outstanding (DSO) = (Average Accounts Receivable ÷ Net Credit Sales) × Number of Days

Ako se obračun vrši za godinu dana:

DSO = (Prosečno stanje potraživanja ÷ Neto prodaja na kredit) × 365

Za kraće periode koristi se odgovarajući broj dana, na primer približno 90 dana za kvartal ili 30 dana za mesec, u zavisnosti od metodologije obračuna.

Prosečno stanje potraživanja (Average Accounts Receivable) predstavlja prosečnu vrednost potraživanja od kupaca tokom posmatranog perioda. Jednostavan obračun je:

Prosečno stanje potraživanja = (Početno stanje + Završno stanje) ÷ 2

Neto prodaja na kredit (Net Credit Sales) predstavlja prodaju na kredit nakon odgovarajućih umanjenja, kao što su povraćaji i odobreni popusti, u skladu sa podacima koje kompanija koristi za obračun.

Šta znači visok, a šta nizak DSO?

Uopšteno, niži DSO znači da kompanija brže naplaćuje svoja potraživanja, dok viši DSO znači da je za naplatu potrebno više vremena.

Međutim, nije ispravno reći da je svaki nizak DSO automatski dobar, a svaki visok DSO loš. Odgovarajuća vrednost zavisi od industrije, poslovnog modela, ugovorenih rokova plaćanja i strukture kupaca.

Na primer, kompanija koja svojim kupcima standardno daje rok plaćanja od 30 dana može imati DSO oko 30 dana, dok je u industriji u kojoj su uobičajeni rokovi od 60 ili 90 dana znatno viši DSO očekivan.

Zato je korisno posmatrati trend DSO-a kroz vreme i porediti ga sa kompanijama koje imaju sličan poslovni model.

Zašto je DSO važan za kompanije?

DSO je važan zato što pokazuje koliko brzo kompanija pretvara potraživanja od kupaca u gotovinu.

Ako DSO raste, veći deo kapitala može ostati vezan u potraživanjima. To može povećati potrebu kompanije za obrtnim kapitalom i otežati finansiranje svakodnevnog poslovanja.

Ako se DSO smanjuje, kompanija u proseku brže naplaćuje potraživanja, što može pozitivno uticati na raspoloživu gotovinu i novčani tok.

Ipak, promenu DSO-a treba analizirati zajedno sa prihodima, prodajom na kredit, uslovima plaćanja i promenama u strukturi kupaca.

Koliki DSO je dobar?

Ne postoji univerzalna vrednost DSO-a koja se može smatrati dobrom za sve kompanije.

Na DSO utiču:

• industrija
• poslovni model
• standardni rokovi plaćanja
• struktura kupaca
• pregovaračka snaga kupaca
• geografsko tržište
• politika prodaje na kredit.

Zbog toga je često korisnije porediti kompaniju sa sopstvenim istorijskim rezultatima i sa sličnim kompanijama iz istog sektora nego koristiti jednu univerzalnu granicu.

Na primer, ako kompanija ima DSO od 40 dana, a prethodnih godina je imala 30 dana, povećanje može biti signal da se naplata usporava. Ako je istovremeno prosečan DSO u njenoj industriji 60 dana, sama vrednost od 40 dana ne mora predstavljati problem.

Kako smanjiti Days Sales Outstanding?

Ako je DSO previsok u odnosu na poslovni model ili istorijski nivo kompanije, menadžment može preduzeti nekoliko mera:

• poboljšati proveru kreditne sposobnosti kupaca;
• jasno definisati rokove plaćanja;
• slati račune bez odlaganja;
• sistematski pratiti dospela potraživanja;
• kontaktirati kupce pre isteka roka plaćanja;
• uvesti odgovarajuće procedure za naplatu kašnjenja;
• ponuditi popust za ranije plaćanje kada je to finansijski opravdano;
• prilagoditi kreditne limite rizičnijim kupcima;
• za određene kupce zahtevati avansno ili delimično avansno plaćanje.

Smanjenje DSO-a, međutim, ne bi trebalo ostvarivati po svaku cenu. Prestroga politika naplate može pogoršati odnose sa kvalitetnim kupcima ili smanjiti prodaju ako konkurenti nude povoljnije uslove plaćanja.

Posebnu pažnju treba posvetiti velikim kupcima koji imaju značajan udeo u prihodima. Takvi kupci mogu imati veću pregovaračku snagu i ugovorene duže rokove plaćanja.

DSO i Cash Flow

Jedna od važnih veza je odnos između DSO-a i novčanog toka iz poslovanja (Cash Flow from Operations).

Kompanija može prikazati prihod od prodaje, ali ako kupac još nije platio račun, kompanija još nije dobila odgovarajuću gotovinu.

Zbog toga brz rast potraživanja i povećanje DSO-a mogu značiti da je sve veći deo novca vezan u potraživanjima. To može stvoriti pritisak na likvidnost, posebno kod kompanija koje nemaju dovoljno gotovine ili drugih likvidnih sredstava.

DSO i Accounts Receivable

Accounts Receivable, odnosno potraživanja od kupaca, predstavljaju iznose koje kupci duguju kompaniji po osnovu već izvršene prodaje.

DSO povezuje vrednost tih potraživanja sa prodajom na kredit i pretvara taj odnos u broj dana.

Zato se ova dva pokazatelja često posmatraju zajedno:

Accounts Receivable pokazuje koliko novca kupci duguju kompaniji, dok DSO pokazuje koliko je vremena u proseku potrebno da se taj novac naplati.

Primer obračuna DSO-a

Pretpostavimo da kompanija ima:

• prosečno stanje potraživanja: 60.000 USD
• neto prodaju na kredit tokom godine: 400.000 USD
• broj dana u godini: 365

Formula:

DSO = (60.000 ÷ 400.000) × 365

DSO = 0,15 × 365 = 54,75 dana

Zaokruženo, kompaniji je u proseku potrebno oko 55 dana da naplati potraživanja nastala prodajom na kredit.

Ako kompanija ima standardni rok plaćanja od 30 dana, DSO od približno 55 dana može biti signal da deo kupaca plaća sa zakašnjenjem. Međutim, konačno tumačenje zavisi od strukture kupaca, ugovorenih uslova plaćanja i industrije.

DSO u odnosu na druge pokazatelje

DSO je posebno koristan kada se posmatra zajedno sa drugim pokazateljima obrtnog kapitala.

Može se analizirati zajedno sa:

• Accounts Receivable Days – alternativni naziv za DSO;
• Inventory Days / Days in Inventory (DII) – prosečan period zadržavanja zaliha;
• Accounts Payable Days (AP Days) – prosečan period plaćanja dobavljačima;
• Cash Conversion Cycle (CCC) – pokazatelj koji povezuje naplatu potraživanja, obrt zaliha i plaćanje dobavljača.

Na taj način DSO postaje deo šire analize efikasnosti obrtnog kapitala i novčanog ciklusa kompanije.

Days Sales Outstanding (DSO) u Srbiji

U Srbiji se Days Sales Outstanding (DSO), odnosno prosečan period naplate potraživanja, može koristiti za procenu efikasnosti naplate od kupaca i upravljanja obrtnim kapitalom. Pokazatelj je posebno značajan za preduzeća koja veliki deo prodaje ostvaruju drugim privrednim društvima uz odloženo plaćanje, jer duži period naplate može vezati značajan deo novčanih sredstava u potraživanjima.

Za obračun DSO-a potrebno je uporediti prosečno stanje potraživanja od kupaca sa neto prodajom na kredit tokom istog perioda. Preduzeća u Srbiji mogu koristiti sopstvene računovodstvene evidencije i finansijske izveštaje kako bi pratila ovaj pokazatelj. Podaci iz javno objavljenih finansijskih izveštaja dostupni su preko Agencije za privredne registre (APR), ali za precizan obračun često su potrebne detaljnije interne informacije, naročito kada nije posebno iskazana prodaja na kredit.

Prilikom tumačenja DSO-a u Srbiji važno je uzeti u obzir ugovorene rokove plaćanja, delatnost preduzeća, strukturu kupaca i njihovu urednost u izmirivanju obaveza. Preduzeće koje posluje sa velikim poslovnim kupcima može imati drugačiju dinamiku naplate od maloprodajnog ili uslužnog preduzeća. Zato ne postoji jedna univerzalna vrednost DSO-a koja se može smatrati dobrom za sva preduzeća.

U poslovanju između privrednih subjekata u Srbiji značaj mogu imati i zakonski rokovi izmirenja novčanih obaveza, uključujući odredbe Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, kada se taj zakon primenjuje na konkretan odnos. Ipak, DSO nije isto što i ugovoreni ili zakonski rok plaćanja: on predstavlja prosečan pokazatelj stvarne naplate i može biti viši ili niži od ugovorenog roka.

Ako DSO raste, preduzeće treba da proveri da li kupci kasne sa plaćanjem, da li se menjaju uslovi prodaje ili se povećava udeo kupaca sa dužim rokovima plaćanja. Za potpuniju procenu, DSO je korisno analizirati zajedno sa starosnom strukturom potraživanja, novčanim tokom iz poslovanja, koeficijentom tekuće likvidnosti (Current Ratio) i ciklusom konverzije gotovine (Cash Conversion Cycle). Na taj način preduzeće može bolje da proceni koliko efikasno naplaćuje potraživanja i da li kašnjenja u naplati stvaraju pritisak na likvidnost.

Zaključak

Days Sales Outstanding (DSO) meri prosečan broj dana potreban kompaniji da naplati prodaju izvršenu na kredit. Niži DSO u načelu znači bržu naplatu i manje kapitala vezanog u potraživanjima, ali odgovarajuća vrednost zavisi od industrije, poslovnog modela i uslova plaćanja.

Najkorisnije je pratiti DSO kroz vreme i porediti ga sa kompanijama iz istog ili sličnog sektora. Zajedno sa Accounts Receivable, Inventory Turnover, Accounts Payable Days i Cash Conversion Cycle, DSO daje korisnu sliku o tome koliko efikasno kompanija upravlja obrtnim kapitalom i pretvara prodaju u gotovinu.