Depreciation & Amortization (D&A) predstavlja računovodstveni postupak kojim se trošak dugotrajne imovine raspoređuje tokom njenog korisnog veka trajanja. U engleskoj računovodstvenoj terminologiji, Depreciation se odnosi na materijalnu dugotrajnu imovinu, dok se Amortization odnosi na određenu nematerijalnu imovinu sa ograničenim korisnim vekom.
D&A su uglavnom bezgotovinski rashodi: njihovim evidentiranjem kompanija ne vrši novu novčanu isplatu u trenutku knjiženja troška. Međutim, oni smanjuju dobit, a kod deprecijacije i amortizacije imovine sa ograničenim vekom utiču na njenu knjigovodstvenu vrednost.
Šta su Depreciation & Amortization (D&A)?
Depreciation & Amortization (D&A) je zajednički izraz za dva računovodstvena postupka kojima se trošak dugotrajne imovine raspoređuje na periode u kojima se očekuje da će ta imovina donositi ekonomske koristi.
Depreciation (deprecijacija) odnosi se na materijalnu dugotrajnu imovinu, kao što su:
- mašine,
- proizvodna oprema,
- zgrade,
- vozila,
- računarska oprema.
Amortization (amortizacija) odnosi se na određenu nematerijalnu imovinu sa ograničenim korisnim vekom, kao što su:
- patenti,
- licence,
- autorska prava,
- određena softverska prava,
- druga nematerijalna sredstva sa ograničenim korisnim vekom.
U srpskom jeziku termin amortizacija često se koristi kao širi izraz za računovodstveno raspoređivanje troška i materijalne i nematerijalne imovine. Međutim, u međunarodnoj finansijskoj terminologiji važno je razlikovati Depreciation i Amortization, zbog čega se na Investidia koriste oba termina.
Kako funkcioniše D&A?
Kada kompanija kupi dugotrajnu imovinu, njen trošak se ne mora u celosti priznati kao rashod u trenutku kupovine. Umesto toga, trošak se, u skladu sa primenljivim računovodstvenim pravilima, raspoređuje tokom perioda u kojem kompanija očekuje da će od te imovine ostvarivati ekonomske koristi.
Na primer, ako kompanija kupi mašinu za 100.000 evra i proceni da će je koristiti 10 godina, trošak mašine se raspoređuje tokom tog korisnog veka, uzimajući u obzir procenjenu preostalu vrednost (Residual Value) i izabrani metod obračuna.
Ovakav pristup omogućava bolje usklađivanje rashoda sa prihodima koje imovina pomaže da se ostvare.
Depreciation – deprecijacija materijalne imovine
Depreciation predstavlja raspoređivanje amortizujućeg iznosa materijalnog sredstva tokom njegovog korisnog veka trajanja.
Na primer, kompanija može kupiti proizvodnu opremu koja će se koristiti više godina. Umesto da se ceo trošak opreme prizna kao rashod u godini kupovine, on se raspoređuje kroz periode korišćenja opreme.
Najčešće metode uključuju:
- pravolinijski metod (Straight-Line Method),
- metod opadajućeg salda (Declining Balance Method),
- metod jedinica proizvodnje (Units of Production Method).
Amortization – amortizacija nematerijalne imovine
Amortization predstavlja sistematsko raspoređivanje troška nematerijalne imovine sa ograničenim korisnim vekom tokom perioda u kojem se očekuju ekonomske koristi.
Na primer, ako kompanija kupi patent za 100.000 evra i proceni da će njegov korisni vek biti 10 godina, trošak se može raspoređivati tokom tog perioda, u skladu sa primenljivim računovodstvenim pravilima i izabranim metodom.
Važno je napomenuti da se nematerijalna imovina sa neograničenim korisnim vekom ne amortizuje, već se podvrgava testiranju na umanjenje vrednosti prema primenljivim računovodstvenim pravilima.
Takođe, goodwill se u okviru IFRS-a i US GAAP-a uglavnom ne amortizuje za potrebe finansijskog izveštavanja, već se procenjuje kroz testove umanjenja vrednosti, uz određene izuzetke u pojedinim računovodstvenim režimima.
Kako se obračunava Depreciation?
Kod pravolinijskog metoda osnovna formula je:
Godišnji trošak deprecijacije = (Nabavna vrednost sredstva − Preostala vrednost) ÷ Korisni vek trajanja
Na primer, ako sredstvo košta 100.000 evra, njegova procenjena preostala vrednost iznosi 10.000 evra, a korisni vek trajanja je 10 godina, godišnji trošak deprecijacije iznosi:
(100.000 − 10.000) ÷ 10 = 9.000 evra
Kompanija bi, uz pretpostavku da koristi pravolinijski metod i da nema drugih promena procena, evidentirala 9.000 evra troška godišnje.
Kako se obračunava Amortization?
Kod pravolinijskog metoda, osnovna formula za nematerijalnu imovinu sa ograničenim korisnim vekom može se prikazati kao:
Godišnji trošak amortizacije = (Nabavna vrednost − Preostala vrednost) ÷ Korisni vek
Kod mnogih vrsta nematerijalne imovine preostala vrednost je nula, pa se formula svodi na:
Godišnji trošak amortizacije = Nabavna vrednost ÷ Korisni vek
Na primer, nematerijalna imovina čija je nabavna vrednost 50.000 evra i korisni vek pet godina generisala bi, uz pravolinijski metod i nultu preostalu vrednost, godišnji trošak amortizacije od 10.000 evra.
Uticaj D&A na finansijske izveštaje
D&A utiču na više delova finansijskih izveštaja.
Bilans uspeha:
Trošak deprecijacije i amortizacije povećava rashode i smanjuje operativnu dobit i, pod ostalim nepromenjenim uslovima, neto dobit.
Bilans stanja:
Akumulirana deprecijacija smanjuje knjigovodstvenu vrednost materijalne imovine. Akumulirana amortizacija smanjuje knjigovodstvenu vrednost odgovarajuće nematerijalne imovine.
Izveštaj o tokovima gotovine:
D&A su bezgotovinski rashodi. Zbog toga se kod indirektnog metoda sastavljanja izveštaja o tokovima gotovine trošak D&A dodaje nazad na neto dobit u okviru usklađivanja novčanog toka iz poslovnih aktivnosti.
Zašto su D&A važni investitorima?
D&A su važni za analizu kompanije jer pokazuju kako se trošak dugotrajne imovine raspoređuje kroz vreme.
Međutim, visok ili nizak D&A sam po sebi nije ni dobar ni loš pokazatelj. Njegovo značenje zavisi od poslovnog modela, industrije, starosti imovine, prethodnih ulaganja i računovodstvenih politika kompanije.
Visok trošak deprecijacije može, na primer, biti posledica velikih ulaganja u proizvodne kapacitete. Ali isti visok trošak može biti povezan i sa velikom postojećom bazom imovine koja zahteva značajna buduća ulaganja za održavanje.
Zbog toga investitori D&A obično analiziraju zajedno sa prihodima, operativnom dobiti, kapitalnim izdacima (CapEx), novčanim tokom i knjigovodstvenom vrednošću imovine.
D&A i EBITDA
EBITDA predstavlja zaradu pre kamata, poreza, deprecijacije i amortizacije (Earnings Before Interest, Taxes, Depreciation and Amortization).
Pošto EBITDA isključuje D&A, ona može olakšati poređenje operativnih rezultata kompanija koje imaju različite nivoe amortizujuće imovine ili različite strukture finansiranja.
Ipak, EBITDA ne treba posmatrati kao zamenu za neto dobit ili novčani tok. Isključivanje D&A ne znači da ekonomski trošak korišćenja dugotrajne imovine ne postoji. Kompanije koje intenzivno koriste imovinu često moraju da ulažu značajan kapital u njenu zamenu i održavanje.
D&A i slobodni novčani tok
D&A se razlikuju od slobodnog novčanog toka (Free Cash Flow – FCF).
D&A su računovodstveni, bezgotovinski rashodi, dok FCF pokazuje koliko gotovine kompanija generiše nakon relevantnih kapitalnih ulaganja.
Zato kompanija može imati relativno visoku neto dobit zahvaljujući značajnim bezgotovinskim rashodima, a istovremeno imati znatne potrebe za kapitalnim ulaganjima. Upravo zbog toga investitori često posmatraju D&A zajedno sa CapEx-om i slobodnim novčanim tokom.
D&A i kapitalni izdaci
Važna analiza je poređenje D&A sa kapitalnim izdacima (CapEx).
Ako su kapitalni izdaci dugoročno znatno veći od D&A, to može ukazivati na intenzivna nova ulaganja ili širenje baze imovine. Ako su približno jednaki, kompanija možda uglavnom ulaže u održavanje postojeće imovine, mada samo poređenje ne omogućava konačan zaključak.
Zato je potrebno posmatrati trendove kroz više godina i razumeti prirodu ulaganja kompanije.
Ograničenja D&A u finansijskoj analizi
D&A imaju nekoliko ograničenja koja investitori treba da uzmu u obzir.
Bezgotovinska priroda:
D&A smanjuju računovodstvenu dobit, ali sami po sebi ne predstavljaju tekući novčani odliv.
Računovodstvene procene:
Korisni vek, preostala vrednost i metod obračuna mogu uticati na iznos rashoda. Promena ovih procena može promeniti raspored troškova kroz periode.
Različite računovodstvene politike:
Kompanije mogu koristiti različite metode i procene, što može otežati direktno poređenje D&A između kompanija.
Ne pokazuju same po sebi potrebu za budućim ulaganjima:
D&A ne predstavljaju automatski iznos koji kompanija mora ponovo da uloži u imovinu. Za procenu budućih potreba za kapitalom potrebno je analizirati i CapEx, starost imovine, poslovni model i druge relevantne podatke.
D&A u fundamentalnoj analizi
U fundamentalnoj analizi D&A je korisno posmatrati zajedno sa:
- prihodima,
- operativnom dobiti,
- EBITDA,
- neto dobiti,
- kapitalnim izdacima (CapEx),
- slobodnim novčanim tokom (FCF),
- knjigovodstvenom vrednošću imovine.
Posebno je korisno pratiti trend D&A kroz više godina, umesto zaključivati na osnovu jedne godine.
Na primer, rast D&A zajedno sa rastom prihoda i kapitalnih ulaganja može biti posledica širenja poslovanja. Sa druge strane, rast D&A uz stagnaciju prihoda zahteva detaljniju analizu efikasnosti korišćenja imovine i budućih potreba za ulaganjima.
D&A u Srbiji
U Srbiji se u domaćoj računovodstvenoj terminologiji često koristi pojam amortizacija kao zajednički izraz za sistematsko raspoređivanje troška dugotrajne imovine.
Za potrebe međunarodne finansijske analize važno je razlikovati engleske termine Depreciation i Amortization, posebno kada se analiziraju finansijski izveštaji kompanija koje posluju prema međunarodnim računovodstvenim standardima.
Pored računovodstvenog obračuna, treba razlikovati i poresku amortizaciju, jer pravila za poreske svrhe mogu biti drugačija od računovodstvenog obračuna. Zbog toga se računovodstveni D&A ne mogu automatski izjednačiti sa iznosom koji se priznaje za potrebe obračuna poreza.
Zaključak
Depreciation & Amortization (D&A) predstavljaju važne računovodstvene kategorije koje omogućavaju da se trošak dugotrajne imovine rasporedi tokom perioda u kojem se očekuje ostvarivanje ekonomskih koristi.
Depreciation se odnosi prvenstveno na materijalnu dugotrajnu imovinu, dok se Amortization odnosi na nematerijalnu imovinu sa ograničenim korisnim vekom. Oba predstavljaju uglavnom bezgotovinske rashode, ali značajno utiču na prijavljenu dobit i knjigovodstvenu vrednost imovine.
Za investitore je najvažnije da D&A ne posmatraju izolovano. Njihovo pravilno tumačenje zahteva poređenje sa prihodima, EBITDA, operativnom dobiti, kapitalnim izdacima i slobodnim novčanim tokom. Na taj način D&A mogu pružiti korisniji uvid u strukturu troškova, ulaganja u imovinu i dugoročnu ekonomsku održivost poslovanja.