Disposition, odnosno raspolaganje imovinom, predstavlja postupak kojim fizičko ili pravno lice prestaje da bude vlasnik određene imovine ili na drugi način prenosi, prodaje, poklanja, razmenjuje ili se odriče prava na njoj. Raspolaganje može obuhvatiti prodaju, prenos, poklon, donaciju, razmenu ili napuštanje imovine, ali i gubitak imovine koji nastaje mimo slobodne volje vlasnika, na primer zbog krađe ili uništenja.
Kada kompanija otuđi ili na drugi način rashoduje imovinu, potrebno je da odgovarajuće evidentira prestanak njenog priznavanja u knjigovodstvu. Razlika između neto knjigovodstvene vrednosti imovine i iznosa ostvarenog njenom prodajom ili drugim oblikom raspolaganja može rezultirati dobitkom ili gubitkom, koji se prikazuje u finansijskim izveštajima u skladu sa primenljivim računovodstvenim pravilima.
Šta je Disposition?
Disposition je raspolaganje imovinom Assets ili hartijama od vrednosti Securities putem prodaje, prenosa, ustupanja, poklona, razmene ili drugog oblika prestanka vlasništva ili kontrole nad imovinom.
Najčešći primer je prodaja finansijske imovine, kao što su akcije ili obveznice, ali se Disposition može odnositi i na prodaju nekretnina, zemljišta, zgrada, opreme, vozila i druge imovine.
Do raspolaganja može doći dobrovoljno, na primer kada investitor proda akcije, ili prinudno, kada je imovina ukradena ili uništena. U računovodstvenom smislu, važno je utvrditi trenutak kada imovina prestaje da se priznaje u bilansu stanja i da li je tom transakcijom nastao dobitak ili gubitak.
Vrste Disposition-a
Disposition može imati različite oblike, u zavisnosti od vrste imovine i okolnosti transakcije.
Prodaja predstavlja najčešći oblik raspolaganja. Vlasnik prenosi imovinu na kupca u zamenu za novčanu naknadu.
Prenos ili ustupanje podrazumeva prenošenje vlasništva ili određenih prava na drugo fizičko ili pravno lice.
Poklon ili donacija predstavljaju prenos imovine bez uobičajene tržišne naknade. Na primer, kompanija može određenu imovinu pokloniti dobrotvornoj organizaciji.
Razmena nastaje kada se jedna imovina daje u zamenu za drugu. U zavisnosti od okolnosti, može postojati i dodatna novčana naknada.
Napuštanje imovine predstavlja situaciju u kojoj se vlasnik odriče imovine i više ne želi da zadrži kontrolu nad njom.
Prinudni gubitak imovine nastaje kada vlasnik izgubi imovinu mimo svoje volje, na primer zbog krađe, požara ili uništenja.
Raspolaganje akcijama
Jedan od čestih oblika Disposition-a jeste raspolaganje akcijama. Na primer, investitor može odlučiti da proda akcije kompanije koje je dugo posedovao. Prodajom akcija on prestaje da bude njihov vlasnik, odnosno izvršio je raspolaganje svojom investicijom.
Ako je prodajna cena akcija viša od njihove nabavne vrednosti, može nastati kapitalna dobit Capital Gain. Ako je prodajna cena niža od nabavne vrednosti, nastaje kapitalni gubitak Capital Loss.
Poreski tretman takve transakcije zavisi od države, vrste imovine i okolnosti konkretnog slučaja.
Disposition u Srbiji
U Srbiji pojam Disposition treba posmatrati šire od samog poreskog pojma kapitalnog dobitka. Raspolaganje imovinom može obuhvatiti različite vrste transakcija, dok poreski propisi posebno uređuju kada određeni prenos imovine dovodi do poreske obaveze.
Kod fizičkih lica, Zakon o porezu na dohodak građana definiše kapitalni dobitak kao razliku između prodajne i nabavne cene ostvarenu prenosom određenih prava, udela i hartija od vrednosti, kao i određenih drugih vrsta imovine. Među njima su stvarna prava na nepokretnostima, udeli u kapitalu pravnih lica, akcije i druge hartije od vrednosti, određene investicione jedinice i digitalna imovina. Zakon prenos definiše kao prodaju ili drugi prenos uz novčanu ili nenovčanu naknadu.
Za fizička lica u Srbiji stopa poreza na kapitalni dobitak iznosi 15%. Zakon predviđa i određene slučajeve u kojima se kapitalni dobitak ne smatra ostvarenim, kao i poreska oslobođenja pod propisanim uslovima. Na primer, kod određenih prenosa prava, udela ili hartija od vrednosti postoji izuzetak ako ih je obveznik posedovao neprekidno najmanje deset godina.
Kod pravnih lica, Zakon o porezu na dobit pravnih lica takođe uređuje kapitalne dobitke i kapitalne gubitke. Kapitalni dobitak predstavlja razliku između prodajne i nabavne cene određene imovine. Za potrebe obračuna, nabavna cena se kod određenih sredstava umanjuje za amortizaciju obračunatu u skladu sa zakonom.
Zato se kod kompanije koja prodaje opremu, nekretninu ili određenu finansijsku imovinu ne posmatra samo iznos novca koji je primila. Potrebno je utvrditi i knjigovodstvenu odnosno poresku vrednost imovine, kao i odgovarajući poreski i računovodstveni tretman transakcije.
Kako se Disposition evidentira u računovodstvu?
Kada kompanija prodaje dugotrajnu imovinu, najpre se utvrđuje njena neto knjigovodstvena vrednost. Ona se kod amortizujuće imovine dobija kada se od nabavne vrednosti oduzme akumulirana amortizacija i eventualna druga relevantna umanjenja vrednosti.
Zatim se ostvareni iznos od prodaje poredi sa neto knjigovodstvenom vrednošću.
Ako je:
Prodajna cena > neto knjigovodstvena vrednost
nastaje dobitak od otuđenja imovine.
Ako je:
Prodajna cena < neto knjigovodstvena vrednost
nastaje gubitak od otuđenja imovine.
Ovaj računovodstveni rezultat ne mora uvek biti identičan poreskom kapitalnom dobitku ili gubitku, jer se računovodstvena i poreska pravila mogu razlikovati.
Primer raspolaganja opremom
Pretpostavimo da kompanija odluči da proda opremu za 75.000 USD.
Prvobitna cena opreme bila je 100.000 USD, a tokom njenog korišćenja obračunata je akumulirana amortizacija od 50.000 USD.
Obračun izgleda ovako:
Nabavna vrednost opreme: 100.000 USD
Akumulirana amortizacija: 50.000 USD
Neto knjigovodstvena vrednost:
100.000 − 50.000 = 50.000 USD
Prihod od prodaje: 75.000 USD
Dobitak od raspolaganja:
75.000 − 50.000 = 25.000 USD
Kompanija je, dakle, ostvarila dobitak od 25.000 USD, jer je opremu prodala za iznos koji je 25.000 USD veći od njene neto knjigovodstvene vrednosti.
Da je oprema prodata za, na primer, 40.000 USD, nastao bi gubitak od:
40.000 − 50.000 = −10.000 USD
odnosno gubitak od 10.000 USD.
Disposition, Disposal i Divestiture
Ovi termini su povezani, ali nemaju potpuno isto značenje.
Disposition je najširi pojam i označava raspolaganje imovinom na različite načine.
Disposal of Assets najčešće označava otuđenje, prodaju ili rashodovanje imovine, posebno u računovodstvenom kontekstu.
Divestiture označava prodaju ili drugo izdvajanje poslovne jedinice, podružnice ili značajnog dela poslovanja. Zato je Divestiture uži pojam od Disposition-a kada se govori o poslovnoj imovini.
Na primer, prodaja jednog službenog vozila predstavlja Disposition/Disposal of Asset, dok prodaja cele poslovne jedinice predstavlja Divestiture.
Zašto je Disposition važan?
Raspolaganje imovinom može imati značajne finansijske, računovodstvene i poreske posledice. Za kompaniju prodaja imovine može osloboditi novac, smanjiti troškove održavanja ili omogućiti preusmeravanje kapitala u profitabilnije aktivnosti.
Za investitora, prodaja akcija, obveznica ili druge imovine može dovesti do kapitalne dobiti ili kapitalnog gubitka, pri čemu poreske posledice zavise od važećih propisa.
Kod kompanija je, pored same prodajne cene, važno utvrditi knjigovodstvenu vrednost imovine, ostvareni dobitak ili gubitak i odgovarajući poreski tretman.
Zaključak
Disposition znači raspolaganje imovinom i obuhvata različite načine prestanka vlasništva ili kontrole nad imovinom, uključujući prodaju, prenos, poklon, razmenu, napuštanje ili prinudni gubitak imovine.
U računovodstvu je posebno važno utvrditi vrednost imovine u trenutku raspolaganja i razliku između njenog iznosa i ostvarene naknade. Ta razlika može predstavljati dobitak ili gubitak od raspolaganja.
U Srbiji poreski tretman zavisi od vrste imovine, načina prenosa i statusa poreskog obveznika. Kod fizičkih lica Zakon o porezu na dohodak građana posebno uređuje kapitalne dobitke od prenosa određenih prava, udela, hartija od vrednosti i druge imovine, dok se kod pravnih lica kapitalni dobici i gubici uređuju Zakonom o porezu na dobit pravnih lica.