Fair Value, odnosno fer vrednost, predstavlja tržišno zasnovanu procenu cene po kojoj bi se imovina prodala ili obaveza prenela u urednoj transakciji između učesnika na tržištu na datum procene. Ovaj koncept je posebno važan u računovodstvu i finansijskom izveštavanju, gde se koristi za određivanje vrednosti određenih sredstava i obaveza.
Fer vrednost ne predstavlja nužno stvarnu cenu po kojoj će se neka imovina zaista prodati, niti je isto što i intrinzična vrednost. Ona se zasniva na tržišnim pretpostavkama i dostupnim informacijama na datum merenja.
Šta je Fair Value?
Fair Value je procena cene koja bi bila ostvarena pri prodaji sredstva ili plaćena za prenos obaveze u urednoj transakciji između učesnika na tržištu.
Kod određivanja fer vrednosti pretpostavlja se da:
- transakcija nije prinudna;
- učesnici na tržištu postupaju u svom ekonomskom interesu;
- učesnici imaju dovoljno informacija o predmetu transakcije;
- transakcija se odvija pod uobičajenim tržišnim uslovima;
- procena se odnosi na datum merenja.
Zbog toga Fair Value ne treba poistovećivati sa cenom koju bi konkretan kupac bio spreman da plati. Fokus je na tržišnim učesnicima, a ne na specifičnom kupcu ili prodavcu.
Kako se određuje fer vrednost?
Način određivanja fer vrednosti zavisi od toga koliko su pouzdani i dostupni tržišni podaci.
Kada postoji aktivno tržište, najpouzdaniji pokazatelj može biti neposredno dostupna tržišna cena za isto sredstvo ili obavezu.
Kada takva cena ne postoji, fer vrednost se može proceniti korišćenjem drugih relevantnih tržišnih podataka i odgovarajućih modela procene. To može uključivati:
- cene sličnih sredstava;
- očekivane buduće novčane tokove;
- diskontovanje budućih prihoda;
- tržišne multiplikatore;
- troškove zamene ili druge odgovarajuće metode procene.
Što je manje direktno dostupnih tržišnih podataka, to je veći značaj proceniteljskih pretpostavki i modela.
Hijerarhija fer vrednosti
U računovodstvu se podaci koji se koriste za određivanje fer vrednosti mogu posmatrati kroz tri nivoa.
Nivo 1
Nivo 1 koristi kotirane cene na aktivnim tržištima za identičnu imovinu ili obavezu kojima kompanija može pristupiti na datum merenja.
Na primer, ako se akcijama kompanije aktivno trguje na berzi, dostupna berzanska cena predstavlja direktan tržišni podatak.
Nivo 2
Nivo 2 koristi podatke koji nisu direktno kotirane cene za identično sredstvo, ali su posredno ili direktno zasnovani na dostupnim tržišnim podacima.
Primer mogu biti tržišne cene sličnih obveznica ili drugi relevantni tržišni pokazatelji.
Nivo 3
Nivo 3 koristi značajne inpute koji nisu direktno zasnovani na posmatranim tržišnim podacima.
U tom slučaju procena može zahtevati modele i pretpostavke, na primer procenu budućih novčanih tokova, rizika i odgovarajuće diskontne stope.
Zbog toga su procene Nivoa 3 obično podložnije proceniteljskim pretpostavkama nego procene zasnovane na direktno dostupnim tržišnim cenama.
Fair Value i Fair Market Value
Fair Value i Fair Market Value (FMV) imaju slične elemente, ali nisu univerzalno isti pojam.
Fair Market Value se često koristi u poreskom, pravnom i proceniteljskom kontekstu i odnosi se na cenu koja bi mogla biti ostvarena između dobrovoljnog i informisanog kupca i prodavca pod određenim uslovima.
Fair Value je termin sa specifičnim značenjem u različitim računovodstvenim i pravnim okvirima. U računovodstvu prema međunarodnim standardima, fokus je na ceni koja bi bila ostvarena prodajom sredstva ili plaćena za prenos obaveze u urednoj transakciji između učesnika na tržištu na datum merenja.
Zato ova dva termina ne treba automatski koristiti kao sinonime.
Fair Value i tržišna cena
Tržišna cena je cena po kojoj se imovinom trenutno trguje ili po kojoj je konkretna transakcija zaključena.
Fair Value predstavlja procenu tržišno zasnovane cene prema definisanom okviru i na određeni datum.
U slučaju imovine kojom se aktivno trguje, tržišna cena i fer vrednost mogu biti veoma bliske ili jednake. Međutim, u situacijama kada ne postoji aktivno tržište ili nema direktno dostupne cene, fer vrednost se može određivati pomoću proceniteljskih metoda.
Računovodstvo fer vrednosti
Računovodstvo fer vrednosti podrazumeva korišćenje fer vrednosti za merenje određenih sredstava i obaveza u skladu sa primenljivim računovodstvenim pravilima.
Za razliku od istorijskog troška, koji se zasniva na iznosu po kojem je imovina prvobitno nabavljena, fer vrednost je usmerena na tržišne uslove na datum merenja.
To može omogućiti da finansijski izveštaji prikažu vrednost određenih finansijskih instrumenata i druge imovine koja je bliža aktuelnim tržišnim uslovima. Međutim, primena fer vrednosti može zahtevati značajne procene kada ne postoje direktno dostupne tržišne cene.
Primer fer vrednosti
Pretpostavimo da kompanija poseduje finansijsku imovinu za koju postoji aktivno tržište. Ako se identičnom imovinom na datum merenja trguje po ceni od 100 €, ta tržišna cena može predstavljati osnovu za određivanje njene fer vrednosti, u skladu sa primenljivim računovodstvenim pravilima.
Ako aktivno tržište ne postoji, kompanija može morati da koristi podatke o sličnim instrumentima ili model procene zasnovan na očekivanim novčanim tokovima.
Ukratko
Fair Value (fer vrednost) predstavlja tržišno zasnovanu procenu cene imovine ili obaveze u urednoj transakciji između učesnika na tržištu na određeni datum. Ne treba je poistovećivati sa intrinzičnom vrednošću, tržišnom cenom ili Fair Market Value, jer svaki od ovih pojmova može imati drugačije značenje i primenu.
Fer vrednost je posebno važna u računovodstvu i finansijskom izveštavanju, gde pomaže u proceni određenih sredstava i obaveza kada je takav način merenja predviđen relevantnim standardima.