Hedžing, zaštita od rizika, strategija upravljanja rizikom
Šta je hedžing?
Hedžing Hedging je napredna strategija upravljanja rizikom koja uključuje kupovinu ili prodaju investicija kako bi se smanjio ili eliminisao rizik od gubitaka.
Uopšteno govoreći, postoje dve strategije zaštite od rizika:
- Na prvom mestu, nikada ne preuzimati rizik ili
- Zaštititi se od rizika kako bi se smanjila izloženost riziku
Hedžing se na mnogo načina može uporediti sa osiguranjem. Na primer, ako porodica kupi kuću u blizini reke koja bi mogla da bude poplavljena tokom prolećnog topljenja snega, veoma vredna imovina je izložena je priličnom riziku. Ako porodica kupi osiguranje od poplava za svoj dom, taj rizik se smanjuje.
U ovom primeru, rizik je bio zaštićen po ceni premije osiguranja.
Šta je rizik u finansijama?
Postojanje rizika znači da postoji mogućnost finansijskog gubitka. Rizik nije ograničen samo na investiranje ili poslovanje, već i na uobičajene finansijske odluke. Zaštita od rizika je ustaljena praksa u poslovanju, finansijama, upravljanju investicijama, čak i u svakodnevnom životu.
U svetu investicija, rizik je povezan sa potencijalnim povratom na uloženu vrednost. Investitori znaju značenje termina rizik-nagrada Risk-reward, koji predstavlja procenu koliko bi finansijska pozicija mogla imati koristi u poređenju sa rizikom koji nosi držanje te pozicije.
Na primer, posedovanje sertifikata o depozitu Certificate of Deposit ili državnih blagajničkih zapisa Treasury Bill nosi veoma mali rizk. Postoji vrlo mala verovatnoća da investitor neće dobiti svoj novac nazad zajedno sa prinosom investicije. Međutim, uz manji rizik idu i niži očekivani prinosi. Investitor ili kompanija koja je spremna da prihvati niske prinose svođenjem rizika na minimum može se nazvati investitor nesklon riziku Risk Averse. Drugim rečima, to znači da investitor nije sklon riziku, da ga se plaši.
Nasuprot tome, onaj ko je tolerantan na rizik više voli da rizikuje jer očekuje da će ostvariti veće dobitke. Na primer, akcije u biotehnološkoj kompaniji u fazi kliničkih ispitivanja perspektivnog leka, mogu doneti profit ako se nova terapija pokaže efikasnom. Pošto je neizvesno da li će lek biti efikasan investicija bi predstavljala ulaganje većeg rizika. Potencijalni dobici su veliki, ali takođe i rizik.
Investitori se dele na one koji nisu skloni riziku i tolerantne na rizik. Ovo su jednostavno suprotni krajevi spektra rizika. Većina preduzeća i pojedinaca spada u kategoriju sklonih da prihvate umereni rizik u potrazi za što većim povratom.
Razlika između hedžinga i hedž fondova
Hedžing je mehanizam kojim se izloženost riziku ili eliminiše ili minimizira. U suštini postoje dva načina da se teži niskom riziku:
- Na prvom mestu nikada ne preuzimati rizike ili
- Zaštititi se od rizika da bi se smanjila izloženost riziku.
Pored toga, važno je razlikovati hedžing od hedž fondova Hedge Funds. Međutim, Hedž fondovi su, za razliku hedžinga, privatni investicioni fondovi za akreditovane investitore. Dok se hedž fondovi ponekad mogu baviti hedžingom većina hedž fondova preuzima visok nivo rizika. U svakom slučaju, hedžing i hedž fondovi nisu ni na koji način sinonimi ili čak blisko povezani.
Primeri hedžinga
Primer 1
Pretpostavimo da je investitor u januaru kupio 100 akcija po ceni od 30 dolara po akciji. Nekoliko meseci kasnije, cena padne na 25 dolara. Investitor ne želi da proda akcije jer očekuje da bi se cena mogla povećati tokom vremena, ali želi da smanji rizik od mogućih gubitaka. Da bi se zaštitio od rizika može kupiti put opcije Put Options što mu daje pravo, ali ne i obavezu, da proda akcije po datoj ceni, u određenom vremenskom periodu. Pretpostavimo da je kupio prodajne opcije dovoljne da zaštititi svoju postojeću poziciju sa cenom izvršenja Strike Price od 20 dolara. U ovom slučaju, bio bi zaštićen od dodatnih gubitaka ako cena padne ispod 20 dolara za vreme trajanja posedovanja put opcije.
Primer 2
Recimo, proizvođač prehrambenih proizvoda kupuje velike količine kukuruza kao osnovnog sastojka koji se nalazi u tortilji, čipsu itd. Ako je menadžment kompanije zabrinut zbog rasta cena inputa, mogao bi da kupi fjučers ugovore Futures Contracts na kukuruz, kako bi zaključao svoju buduću otkupnu cenu kukuruza umesto da bude izložen riziku da se cena promeni.
Primer 3
Kao poseban primer, je američka kompanija za istraživanje zlata koja je upravo sklopila ugovor o prodaji jednog od svojih projekata u Australiji za 150 miliona AUD (australijskih dolara). Iznos od 150 miliona AUD će biti primljeni dva meseca kasnije kada se posao formalno zaključi. Štaviše, plan je da se vrednost prodaje isplati kao posebna dividenda američkim akcionarima. U međuvremenu, kompanija koja prodaje je izložena valutnom riziku, što bi moglo dovesti do gubitaka ako australijski dolar deprecira u odnosu na američki dolar. Da bi se zaštitila od tog rizika, kompanija bi mogla da proda valutne termine na AUD.
Važno je napomenuti da investitori i kompanije mogu da zaštite samo deo rizične pozicije, ako im ne odgovara zaštita ceo rizik. Štaviše, u mnogim slučajevima nije moguće, ili je nepotrebno teško ili skupo, u potpunosti zaštititi izloženost riziku.
Ko može da koristi hedžing?
Brojni su primeri onih koji pokušavaju da se zaštite od rizika:
Građevinska kompanija može da koristi tehnologije otporne na zemljotrese.
Vlasnik kuće može instalirati alarmni sistem kako bi zaštitio rizik od provale
Fudbalski klub može ubaciti u igru svoje najskuplje igrače u ključnim poslednjim minutima kako bi ih zaštitio od mogućih povreda.
U slučaju finansijskih rizika, i pojedinačni investitori i kompanije često primenjuju strategiju hedžinga. Hedžing može uključivati neutralisanje rizika pojedinačnih sredstava ili upravljanje rizikom portfelja sredstava.
