Nematerijalna sredstva, nematerijalna imovina
Šta su nematerijalna sredstva?
Nematerijalna sredstva Intangible Assets je nenovčana imovina koja nema fizički oblik i koristi se više godina. Iako fizički ne postoje imaju novčanu vrednost i mogu doneti prihod. Kao i od ostalih vrsta imovine kompanije i od nematerijalne imovine se očekuje da će donositi prinose za kompaniju u budućnosti. Kako je to dugoročna imovina, ovo očekivanje se proteže na više od jedne godine ili jednog radnog ciklusa.
Pošto su uglavnom intelektualna svojina, teško je odrediti njihovu vrednost zbog neizvesnih budućih koristi. Nematerijalna imovina može imati vrlo veliku vrednost i biti vrednija od materijalne imovine Tangible Assets. Prikazuje se u bilansu stanja Balance Sheet, što pomaže investitorima, poveriocima i bankama da procene vrednost kompanije.
Primeri
Nematerijalna imovina kao intelektualna svojina obuhvata:
- Gudvil Goodwill je vrednost iznad imovine ciljne kompanije koju sticaoc Acquirer plaća da bi je stekao.
- Autorska prava su intelektualnu svojinu koja je zaštićena od umnožavanja od strane neovlašćenih strana.
- Patenti su prava pronalazača koja im obezbeđuju imovinsku korist.
- Žigovi su prepoznatljivi simboli ili slogani koji obeležavaju određeni proizvod i razlikuje kompaniju od konkurenata.
- Franšize su vrsta licence koju primalac franšize kupuje kako bi imo mogućnost pristupa brendu kompanije i prodaji robe pod svojim imenom
- Kapital brenda je identifikacioni simbol, logo ili ime koje kompanije koriste da bi razlikovale svoj proizvod od konkurenata. Kapital brenda se smatra nematerijalnom imovinom jer vrednost brenda nije fizička imovina i na kraju je određena percepcijom potrošača o brendu. Brend doprinosi ukupnoj vrednosti imovine cele kompanije. Kapital brenda je pozitivan kada su asocijacije potrošača sa datim proizvodom ili kompanijom povoljne. Potrošači su spremni da plate više za proizvod sa prepoznatljivim imenom brenda nego što bi platili za sličan proizvod drugih kompanija.
Odvojiva i neodvojiva nematerijalna sredstva
Nematerijalna sredstva su druga najveća kategorija dugoročnih sredstava, iza nekretnina, postrojenja i opreme Property, Plant, and Equipment (PP&E). Mogu se podeliti u dve klase:
- Odvojiva ili nematerijalna imovina koja se može identifikovati i
- Neodvojiva ili nematerijalna imovina koja se ne može identifikovati.
Odvojiva nematerijalna imovina je ona koja se može odvojiti od druge imovine, a kompanija ih takođe može i prodati. To su sredstva kao što su intelektualna svojina, patenti, autorska prava, žigovi i trgovačka imena. Softver i druga sredstva vezana za računare izvan hardvera ih takođe klasifikuju kao prepoznatljiva nematerijalna sredstva.
Neodvojiva nematerijalna sredstva su ona koja se ne mogu fizički odvojiti od kompanije. Najčešća neodvojiva nematerijalna imovina je goodvill. Interno generisani goodvill se uvek obračunava kao rashod, a nikada kao sredstvo. Međutim, eksterno generisani goodvill se može knjižiti kao imovina kada kompanija stekne ili se spoji sa drugom kompanijom i plati iznad fer vrednosti. Razlika se knjiži kao goodvill.
Takvo sredstvo ne depresira kao PP&E ali se redovno testira na obezvređenje. Kompanija će imati gubitak zbog smanjenja vrednosti ako smatra da je vrednost gudvila smanjena u odnosu na knjigovodstvenu vrijednost.
Sledeća važna imovina koja se ne može identifikovati su brendovi i reputacija. Iako kompanija može da prodaje svoj zaštitni znak, logotipe i slično, teško je odvojiti dobar brend i reputaciju od jake renomirane kompanije. Ipak, očekuje se da će prepoznatljivost i reputacija brenda generisati dobar prihod za kompaniju u budućnosti.
Troškovi amortizacije
Dok PP&E depresira, nematerijalna imovina se amortizuje (osim gudvila). Ova sredstva se amortizuju tokom korisnog veka trajanja sredstva. Generalno, nematerijalna ulaganja se amortizuju primenom proporcionalne metode rashoda.
Ako nematerijalno sredstvo ima večan vek trajanja, ono se ne amortizuje. Shodno tome, ako nematerijalno sredstvo ima korisni vek upotrebe, ali se može lako i bez značajnih troškova obnoviti, ono se takođe smatra večnim i ne amortizuje se.
Primer obračuna troškova amortizacije
Kompanija ima dve nematerijalne imovine. Prvi je patent vredan 25 milona dolara i sa korisnim vekom od 50 godina. Patent ističe i ne može se obnoviti. Drugi je zaštitni znak vredan milion dolara i sa korisnim vekom od 10 godina, nakon čega ističe. Međutim, zaštitni znak se može obnoviti uz minimalnu cenu. Godišnji trošak amortizacije se izračunava na ovaj način:
Zaštitni znak se ne amortizuje, jer praktično ima večni vek trajanja. Patent se, međutim, amortizuje po proporcionoj skali tokom njegovog 50-godišnjeg veka trajanja. Troškovi amortizacije su 25.000.000 / 50 = 500.000 dolara. Dakle, godišnji trošak amortizacije kompanije iznosi 500.000 dolara.
Goodwill
Prema ranije pomenutoj definicijui odvojive nematerijalne imovine, gudvil ne ispunjava uslovec iz definicije IFRS, jer nije nerazdvojiv. Međutim, gudvil je i dalje nematerijalna imovina, koja se tretira kao posebna klasa. Glavna razlika u odnosu na druga nematerijalna sredstva, je u tome što se gudvil skoro nikada ne amortizuje. Izuzeci su, na primer, privatne kompanije u SAD kojima je dozvoljeno da amortizuju gudvil tokom 10 godina, ali kompanijama kojima se trguje na javnom tržištu nije.
U računovodstvu, gudvil predstavlja razliku između nabavne cene preduzeća i fer vrednosti njegove imovine, umanjene za obaveze.
Ovo razlika pokazuje koliko je kupac spreman da plati za posao u celini, preko i iznad vrednosti njegove pojedinačne imovine. Na primer, kompanija ABC je platila 50 miliona dolara za kupovinu posla sa sportskom opremom. Vrednost njene imovine umanjena za obaveze je bila 10 miliona dolara. U tom slučaju bi goodvill bio 40 miliona dolara. Važno je napomenuti, da kompanije mogu imati goodvill u svojim bilansima samo ako su stekle drugi posao.
Vladini grantovi
Konačno, još jedna vrsta nematerijalne imovine su vladini grantovi Grant. Iz nekoliko razloga, vlade mogu odlučiti da pruže finansijsku podršku kompanijama za određene aktivnosti. Računovodstveni tretman koji se koristi za grantove je neto ili bruto metod.
Neto metod oduzima donaciju od knjigovodstvene vrednosti imovine da bi se dobio knjigovodstveni iznos sredstva, dok bruto metod knjiži sredstvo po njegovoj bruto vrednosti (puna nabavna cena) i utvrđuje grant kao odloženi prihod Deferred Income.
Državni grantovi mogu biti u obliku posebnih grantova sa specifičnim zahtevima kao što su nivoi zaposlenosti ili kontrole zagađenja. Ako ovi uslovi nisu ispunjeni, kompanija će možda morati da refundira grantove. Državni grantovi takođe mogu uključivati oproste zajmova u situacijama kada kompanije ispunjavaju određene uslove.
Kao što samo ime govori, kredit ne mora da se vraća. Vladini grantovi bi trebalo da se priznaju samo ako:
1. Entitet poštuje odredbe/zahteve koji su mu priloženi i
2. Grantovi su zaista primljeni