Accounts Receivable Turnover: Šta je koeficijent obrta potraživanja i kako se računa?

Koeficijent obrta potraživanja (engl. Accounts Receivable Turnover Ratio) je finansijski pokazatelj koji meri koliko puta preduzeće, u proseku, naplati svoja potraživanja od kupaca tokom određenog perioda, najčešće tokom jedne poslovne godine.

Ovaj pokazatelj koristi se za procenu efikasnosti upravljanja potraživanjima i kreditnom politikom preduzeća. Što je koeficijent veći, to generalno znači da se potraživanja brže naplaćuju u odnosu na ostvarenu prodaju. Međutim, sam visok koeficijent nije dovoljan za zaključak o kvalitetu poslovanja, već ga treba posmatrati zajedno sa uslovima prodaje, prosečnim rokovima plaćanja i drugim pokazateljima likvidnosti.

Efikasna naplata potraživanja oslobađa sredstva koja bi inače bila vezana u neplaćenim računima i može doprineti stabilnijem novčanom toku (Cash Flow) i manjoj potrebi za kratkoročnim zaduživanjem.

Zašto je važan koeficijent obrta potraživanja?

Potraživanja od kupaca predstavljaju novac koji je preduzeće zaradilo, ali ga još nije naplatilo. Dok kupac ne izvrši plaćanje, taj novac ostaje vezan u obrtnom kapitalu.

Koeficijent obrta potraživanja pomaže menadžmentu i investitorima da procene koliko efikasno kompanija pretvara kreditnu prodaju u naplaćena potraživanja.

Visok koeficijent može ukazivati na:

• efikasnu naplatu potraživanja;
• kraće rokove plaćanja kupaca;
• strožu kreditnu politiku;
• manji iznos sredstava vezanih u potraživanjima.

Sa druge strane, nizak koeficijent može ukazivati na sporiju naplatu, duže rokove plaćanja ili probleme sa naplatom potraživanja. U određenim slučajevima može biti i signal da je kreditna politika preduzeća previše liberalna.

Važno je, međutim, da se rezultat uvek poredi sa prethodnim periodima i sa kompanijama iz iste industrije. Koeficijent od 10 može biti odličan za jednu delatnost, dok bi za drugu mogao biti relativno nizak.

Visok koeficijent nije uvek najbolji rezultat

Veoma visok Accounts Receivable Turnover može biti posledica efikasne naplate, ali i veoma stroge kreditne politike. Ako preduzeće kupcima nudi kraće rokove plaćanja od konkurencije, može imati visok koeficijent, ali istovremeno izgubiti deo potencijalne prodaje.

Kako se računa koeficijent obrta potraživanja?

Osnovna formula glasi:

Koeficijent obrta potraživanja = Neto prodaja na kredit ÷ Prosečna potraživanja od kupaca

Za izračunavanje se koriste dva ključna podatka:

• Neto prodaja na kredit – prodaja ostvarena kupcima kojima je odobreno odloženo plaćanje, nakon odbijanja povraćaja robe, rabata i drugih umanjenja prodaje.
• Prosečna potraživanja od kupaca – prosečan iznos potraživanja tokom posmatranog perioda.

Prosečna potraživanja najčešće se računaju kao:

Prosečna potraživanja = (Početna potraživanja + Krajnja potraživanja) ÷ 2

U idealnom slučaju, za precizniju analizu mogu se koristiti prosečna potraživanja iz većeg broja periodičnih preseka, naročito kada se potraživanja tokom godine značajno menjaju.

Primer izračunavanja

Pretpostavimo da je preduzeće tokom godine ostvarilo 1.200.000 € neto prodaje na kredit. Potraživanja od kupaca iznosila su 100.000 € na početku godine i 200.000 € na kraju godine.

Najpre se izračunavaju prosečna potraživanja:

(100.000 € + 200.000 €) ÷ 2 = 150.000 €

Zatim se izračunava koeficijent:

1.200.000 € ÷ 150.000 € = 8,0

Koeficijent obrta potraživanja iznosi 8,0.

To znači da je preduzeće tokom godine ostvarilo prodaju na kredit u vrednosti osam puta većoj od prosečnog iznosa potraživanja od kupaca.

Accounts Receivable Turnover i prosečan period naplate

Koeficijent obrta potraživanja može se povezati sa prosečnim periodom naplate, odnosno DSO (Days Sales Outstanding).

Ako koristimo 365 dana u godini, prosečan broj dana naplate može se približno izračunati formulom:

DSO = 365 ÷ Koeficijent obrta potraživanja

U prethodnom primeru:

365 ÷ 8,0 = 45,6 dana

To znači da je prosečan period naplate potraživanja približno 46 dana.

Ova dva pokazatelja daju različitu perspektivu istog procesa: Accounts Receivable Turnover pokazuje koliko puta se potraživanja obrnu tokom perioda, dok DSO pokazuje koliko je prosečno dana potrebno da se potraživanja naplate.

Analiza koeficijenta kroz godine

Promena koeficijenta kroz vreme često je korisnija od posmatranja jednog izolovanog rezultata.

Podaci pokazuju značajno poboljšanje efikasnosti naplate. Koeficijent raste sa 5,0 u prvoj godini na 12,0 u trećoj godini, dok se prosečan period naplate smanjuje sa približno 73 na 30 dana.

U ovom primeru kompanija istovremeno povećava prodaju i smanjuje prosečan iznos potraživanja. To ukazuje na efikasnije upravljanje obrtnim kapitalom i brže pretvaranje kreditne prodaje u novčana sredstva.

Ipak, ovakav trend treba dodatno analizirati. Rast koeficijenta može biti posledica poboljšane naplate, ali i promene uslova prodaje, kraćih rokova plaćanja ili promene strukture kupaca.

Kako preduzeće može poboljšati obrt potraživanja?

Preduzeće može unaprediti naplatu potraživanja kombinacijom finansijskih, ugovornih i organizacionih mera:

1. Jasno definisani rokovi plaćanja – ugovorima treba precizno utvrditi datum dospeća i uslove plaćanja.
2. Provera kreditne sposobnosti kupaca – pre odobravanja odloženog plaćanja korisno je proceniti bonitet i istoriju plaćanja kupca.
3. Kreditni limiti – za rizičnije kupce mogu se postaviti ograničenja iznosa potraživanja.
4. Popust za rano plaćanje – finansijski skonto može motivisati kupce da obaveze izmire pre dospeća.
5. Praćenje dospelih potraživanja – redovno praćenje aging izveštaja omogućava pravovremenu reakciju na kašnjenja.
6. Automatizovane opomene – pravovremeno slanje podsetnika može smanjiti broj kašnjenja bez potrebe za agresivnijim merama naplate.
7. Analiza kupaca – potrebno je pratiti koji kupci najviše doprinose rastu potraživanja i kašnjenjima u plaćanju.

Šta znači visok, a šta nizak Accounts Receivable Turnover?

Visok Accounts Receivable Turnover uglavnom ukazuje na bržu naplatu potraživanja i efikasnije korišćenje obrtnog kapitala. Međutim, veoma visok rezultat može biti posledica stroge kreditne politike koja ograničava prodaju na kredit.

Nizak Accounts Receivable Turnover ukazuje na sporiju naplatu potraživanja u odnosu na ostvarenu kreditnu prodaju. To može povećati potrebu za obrtnim kapitalom i stvoriti pritisak na novčani tok.

Zbog toga ne postoji univerzalna vrednost koeficijenta koja se može smatrati „dobrom“. Najbolji način procene jeste poređenje sa prethodnim rezultatima iste kompanije, prosekom industrije i konkurentskim kompanijama, uzimajući u obzir njihove uslove prodaje i rokove plaćanja.

Accounts Receivable Turnover u Srbiji

U Srbiji se koeficijent obrta potraživanja (Accounts Receivable Turnover) može koristiti za procenu efikasnosti naplate potraživanja od kupaca i analizu upravljanja obrtnim kapitalom. Posebno je koristan za preduzeća koja prodaju robu ili pružaju usluge uz odloženo plaćanje.

Prilikom analize domaćih kompanija, ovaj pokazatelj može se izračunati korišćenjem podataka o prihodima od prodaje i potraživanjima od kupaca iz odgovarajućih računovodstvenih evidencija i finansijskih izveštaja. Finansijski izveštaji koje pravna lica i preduzetnici dostavljaju Agenciji za privredne registre (APR) mogu poslužiti kao izvor podataka za analizu, u zavisnosti od raspoloživih pozicija i obima izveštaja. APR – Finansijski izveštaji

Primer obračuna u Srbiji

Pretpostavimo da preduzeće iz Srbije tokom godine ostvari 12.000.000 dinara prihoda od prodaje na kredit, dok prosečna potraživanja od kupaca iznose 2.000.000 dinara.

Koeficijent obrta potraživanja izračunava se na sledeći način:

Koeficijent obrta potraživanja = Prihodi od prodaje na kredit ÷ Prosečna potraživanja od kupaca

12.000.000 ÷ 2.000.000 = 6

To znači da je preduzeće tokom godine ostvarilo obrt prosečnih potraživanja šest puta.

Prosečan period naplate može se proceniti deljenjem broja dana u godini koeficijentom obrta:

365 ÷ 6 = približno 61 dan

Preduzeću je, prema ovom pojednostavljenom primeru, potrebno približno 61 dan da naplati prosečna potraživanja od kupaca.

Kako tumačiti rezultat?

Prilikom procene rezultata važno je uzeti u obzir ugovorene rokove plaćanja, delatnost preduzeća, sezonske promene prodaje i strukturu kupaca. Niži koeficijent može ukazivati na sporiju naplatu, dok viši koeficijent obično ukazuje na bržu naplatu potraživanja.

Ipak, visok koeficijent nije uvek znak boljeg poslovanja, jer veoma kratki rokovi plaćanja mogu ograničiti prodaju. Zbog toga ovaj pokazatelj treba upoređivati sa rezultatima iz prethodnih godina, prosekom delatnosti i drugim pokazateljima likvidnosti.

Napomena: Za precizniji obračun treba koristiti prihode od prodaje na kredit, kada su dostupni, i prosečno stanje potraživanja na početku i kraju perioda. Ukupni prihodi mogu uključivati i prodaju za gotovinu, pa njihova upotreba može uticati na tačnost pokazatelja.

Zaključak

Accounts Receivable Turnover Ratio, odnosno koeficijent obrta potraživanja, važan je pokazatelj efikasnosti upravljanja potraživanjima od kupaca. On pokazuje koliko puta se prosečan iznos potraživanja „obrne“ kroz kreditnu prodaju tokom određenog perioda.

Veći koeficijent najčešće znači bržu naplatu i efikasnije korišćenje obrtnog kapitala, dok niži koeficijent može ukazivati na sporiju naplatu i veći iznos kapitala vezanog u potraživanjima.

Za pravilnu analizu, Accounts Receivable Turnover ne treba posmatrati izolovano. Njegovo značenje postaje mnogo jasnije kada se kombinuje sa DSO (Days Sales Outstanding), analizom starosne strukture potraživanja, novčanim tokom i poređenjem sa industrijskim standardima.