Promise to Pay, odnosno obećanje plaćanja, predstavlja izjavu ili obavezu jedne strane da će drugoj strani platiti određeni iznos novca u dogovorenom roku ili prema unapred utvrđenim uslovima.
Termin se često koristi u kontekstu dugova, kredita, neizmirenih računa, naplate potraživanja i sporazuma o otplati. Promise to Pay može biti deo pisanog sporazuma, komunikacije između poverioca i dužnika ili drugog dokumenta kojim se potvrđuje namera odnosno obaveza plaćanja.
Važno je razlikovati Promise to Pay od konkretnog pravnog instrumenta, kao što je Promissory Note, jer obećanje da će se platiti dug ne mora samo po sebi predstavljati menicu ili drugi formalni instrument.
Šta je Promise to Pay?
Promise to Pay je obaveza ili izjava kojom se potvrđuje da će određeni dug ili novčana obaveza biti plaćena.
Na primer, kupac koji duguje kompaniji 5.000 evra može se obavezati da će dug izmiriti do određenog datuma. Takva obaveza može biti jednostavna izjava ili deo formalnijeg Promise-to-Pay Agreement.
Osnovni elementi mogu uključivati:
- iznos duga;
- identitet dužnika i poverioca;
- datum ili rok plaćanja;
- način plaćanja;
- eventualni plan otplate;
- kamatu ili druge troškove, ako su ugovoreni;
- posledice kašnjenja ili neizvršenja obaveze.
Konkretna pravna dejstva ovakve obaveze zavise od sadržaja dokumenta i prava koje se primenjuje.
Promise to Pay kod dugova i potraživanja
Promise to Pay se često koristi kada već postoji neizmirena novčana obaveza.
Na primer, kompanija ima potraživanje od kupca u iznosu od 10.000 evra, ali kupac trenutno nije u mogućnosti da plati ceo iznos. Kupac može potvrditi da će:
„platiti 10.000 evra do 30. juna“
ili se može obavezati na plaćanje u nekoliko rata.
U takvom slučaju Promise to Pay može pomoći da se jasno definišu očekivanja u vezi sa izmirenjem postojećeg duga.
Promise to Pay i plan otplate
Promise to Pay ne mora podrazumevati jednokratno plaćanje.
Na primer, dužnik može obećati da će dug od 12.000 evra izmiriti u šest mesečnih rata od po 2.000 evra.
U tom slučaju obaveza može sadržati:
- ukupni dug: 12.000 evra;
- broj rata: 6;
- iznos rate: 2.000 evra;
- datum dospeća svake rate;
- način plaćanja;
- eventualnu kamatu ili naknadu za kašnjenje.
Ako se takav dogovor formalizuje u posebnom dokumentu, može se govoriti o Promise-to-Pay Agreement ili drugom obliku sporazuma o plaćanju, u zavisnosti od sadržaja i pravnog okvira.
Promise to Pay i poverilac
Za poverioca (Creditor) Promise to Pay može predstavljati dokumentovanu izjavu dužnika o nameri ili obavezi da izmiri dug.
Na primer, poverilac može imati neplaćenu fakturu od 8.000 evra. Umesto trenutnog plaćanja, dužnik može potvrditi da će iznos platiti u određenom roku.
To može biti korisno u procesu upravljanja potraživanjima (Accounts Receivable) i naplate dugova.
Međutim, sama činjenica da je dužnik obećao plaćanje ne znači nužno da će plaćanje zaista biti izvršeno.
Promise to Pay i dužnik
Za dužnika (Debtor) Promise to Pay može predstavljati način da formalno potvrdi postojeću obavezu i dogovori rok ili način njenog izmirenja.
Na primer, ako dužnik ne može odmah da izmiri celu obavezu, može predložiti:
- odlaganje roka plaćanja;
- plaćanje u ratama;
- određeni datum konačne otplate;
- drugi dogovoreni način izmirenja duga.
U praksi je važno da dokument jasno navede šta se duguje i pod kojim uslovima će dug biti plaćen.
Promise to Pay Agreement
Promise-to-Pay Agreement je formalniji sporazum o obećanju odnosno obavezi plaćanja.
Za razliku od samog termina Promise to Pay, koji može označavati i jednostavnu izjavu ili obećanje, Promise-to-Pay Agreement obično predstavlja dokument kojim se detaljnije definišu uslovi plaćanja.
Takav sporazum može sadržati:
- podatke o poveriocu i dužniku;
- ukupni iznos obaveze;
- datum dospeća;
- raspored rata;
- kamatu;
- naknade;
- način plaćanja;
- posledice kašnjenja;
- druge ugovorene uslove.
Da li određeni dokument predstavlja pravno obavezujući ugovor zavisi od njegovog sadržaja, okolnosti i merodavnog prava.
Promise to Pay i Promissory Note
Promise to Pay ne treba automatski izjednačavati sa Promissory Note.
Promissory Note je formalniji finansijski odnosno pravni instrument kojim se izdavalac obavezuje da će platiti određeni iznos novca određenoj osobi ili po njenom nalogu, odnosno prema uslovima instrumenta.
Promise to Pay je širi pojam i može postojati bez formalnog izdavanja Promissory Note.
Drugim rečima:
Promise to Pay = obećanje ili obaveza plaćanja
Promissory Note = formalni instrument koji sadrži obećanje plaćanja i ispunjava odgovarajuće uslove instrumenta
Zato ova dva termina ne treba koristiti kao potpune sinonime.
Promise to Pay i Payment Agreement
Payment Agreement je širi termin koji može označavati različite sporazume povezane sa plaćanjem.
Na primer, Payment Agreement može uređivati:
- način plaćanja;
- rokove;
- rate;
- kamatu;
- naknade;
- druga prava i obaveze ugovornih strana.
Promise to Pay je uži koncept jer je fokusiran na obavezu ili obećanje da će određeni iznos biti plaćen.
Zato Payment Agreement nije potpuni sinonim za Promise to Pay.
Primer Promise to Pay
Pretpostavimo da kompanija duguje dobavljaču 15.000 evra po osnovu neplaćenih faktura.
Kompanija ne može da izmiri ceo iznos odmah, pa potvrđuje da će dug platiti u tri rate:
- 5.000 evra do 30. aprila;
- 5.000 evra do 31. maja;
- 5.000 evra do 30. juna.
Ovakva izjava predstavlja Promise to Pay, jer kompanija potvrđuje obavezu da će postojeći dug izmiriti prema određenom rasporedu.
Ako se uslovi formalizuju u posebnom dokumentu koji potpisuju strane, može se raditi o Promise-to-Pay Agreement.
Promise to Pay kod naplate potraživanja
U poslovanju se Promise to Pay može pojaviti tokom procesa naplate potraživanja.
Na primer, kompanija koja ima dospelo potraživanje može kontaktirati kupca zbog neplaćene fakture. Kupac može potvrditi da će određeni iznos platiti do konkretnog datuma.
Takva informacija može biti evidentirana u sistemu za upravljanje potraživanjima kao obećanje plaćanja.
Ako obećani datum prođe bez uplate, poverilac može preduzeti dalje korake predviđene ugovorom i primenljivim pravom.
Da li je Promise to Pay pravno obavezujući?
To zavisi od konkretnih okolnosti.
Nije svako neformalno obećanje da će se nešto platiti automatski isto što i formalni ugovor ili drugi pravno obavezujući instrument.
Pravna snaga zavisi, između ostalog, od:
- sadržaja izjave ili dokumenta;
- postojanja odgovarajuće saglasnosti strana;
- ugovornih uslova;
- primenljivog prava;
- načina na koji je obaveza nastala;
- toga da li su ispunjeni zakonski uslovi za izvršivost.
Zbog toga se u finansijskoj i poslovnoj dokumentaciji mora razlikovati neformalna izjava o nameri plaćanja od formalno ugovorene i pravno izvršive obaveze.
Razlika između Promise to Pay i Commitment to Pay
Promise to Pay i Commitment to Pay mogu imati veoma slično značenje u poslovnoj komunikaciji.
Oba termina mogu označavati izjavu da će određena obaveza biti plaćena.
Ipak, Commitment to Pay može naglašavati formalniju ili konkretniju obavezu plaćanja, dok Promise to Pay direktno naglašava obećanje da će se plaćanje izvršiti.
Tačna upotreba zavisi od konteksta i dokumenta u kojem se termin koristi.
Zaključak
Promise to Pay predstavlja obećanje ili obavezu da će određeni novčani iznos biti plaćen u dogovorenom roku ili prema utvrđenim uslovima.
Najčešće se koristi u vezi sa dugovima, potraživanjima, kreditima, neplaćenim računima i planovima otplate.
Promise to Pay može biti jednostavna izjava, ali može biti i deo formalnog Promise-to-Pay Agreement. Ne treba ga automatski izjednačavati sa Promissory Note, jer je Promissory Note poseban formalni instrument sa specifičnim pravnim karakteristikama.
U poslovanju je zato važno razlikovati Promise to Pay, Promise-to-Pay Agreement, Payment Agreement i Promissory Note, jer iako su povezani sa plaćanjem i dugom, ne označavaju nužno istu stvar.