Revaluation Method, odnosno metoda revalorizacije, predstavlja računovodstveni pristup kojim se knjigovodstvena vrednost imovine usklađuje sa njenom revalorizovanom vrednošću na datum revalorizacije.
Kod dugotrajne materijalne imovine, revalorizacija omogućava da se knjigovodstvena vrednost sredstva približi njegovoj fer vrednosti (Fair Value) kada se ta vrednost može pouzdano utvrditi.
Za razliku od modela troška (Cost Model), kod kojeg se imovina nakon početnog priznavanja uglavnom vodi po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu deprecijaciju i eventualna umanjenja vrednosti, revalorizacioni pristup omogućava periodično usklađivanje knjigovodstvene vrednosti sa fer vrednošću.
Šta je Revaluation Method?
Revaluation Method je metoda kojom se vrednost određene imovine ponovo procenjuje kako bi se utvrdilo da li njena sadašnja knjigovodstvena vrednost odgovara njenoj fer vrednosti.
Ako je fer vrednost sredstva veća od njegove prethodne knjigovodstvene vrednosti, može nastati povećanje vrednosti zbog revalorizacije. Ako je fer vrednost niža, može nastati smanjenje vrednosti.
Revalorizacija se ne odnosi samo na jednu promenu vrednosti u bilansu. Kada se koristi revalorizacioni model, revalorizacije se moraju sprovoditi dovoljno redovno da se knjigovodstvena vrednost materijalno ne razlikuje od fer vrednosti na kraju izveštajnog perioda.
Revaluation Method i Revaluation Model
U međunarodnom računovodstvenom kontekstu, posebno prema IAS 16 – Property, Plant and Equipment, standardniji termin je Revaluation Model (revalorizacioni model).
Zbog toga Revaluation Method i Revaluation Model ne treba bezuslovno tretirati kao potpuno iste termine.
Za potrebe glossary-ja, Revaluation Method može se koristiti kao širi naziv za pristup zasnovan na revalorizaciji, dok je Revaluation Model precizniji termin kada se govori o računovodstvenom modelu naknadnog merenja dugotrajne materijalne imovine.
Kako funkcioniše revalorizacija?
Proces se pojednostavljeno može prikazati kroz nekoliko koraka:
- Utvrđuje se knjigovodstvena vrednost sredstva pre revalorizacije.
- Utvrđuje se njegova fer vrednost na datum revalorizacije.
- Upoređuju se knjigovodstvena i fer vrednost.
- Knjigovodstvena vrednost se usklađuje, kada su ispunjeni odgovarajući računovodstveni uslovi.
- Nakon revalorizacije, buduća deprecijacija se obračunava na osnovu nove revalorizovane vrednosti, uzimajući u obzir preostali korisni vek sredstva.
Revalorizacija se u pravilu primenjuje na celu klasu imovine, a ne proizvoljno samo na pojedinačno sredstvo, kako bi se izbeglo selektivno prikazivanje imovine.
Formula za promenu vrednosti
Pojednostavljeno:
Promena vrednosti = Fer vrednost − Knjigovodstvena vrednost
Ako je rezultat pozitivan:
Fer vrednost > Knjigovodstvena vrednost
postoji povećanje vrednosti zbog revalorizacije.
Ako je rezultat negativan:
Fer vrednost < Knjigovodstvena vrednost
postoji smanjenje vrednosti.
Međutim, računovodstveni tretman povećanja ili smanjenja ne svodi se samo na ovu razliku. Način priznavanja zavisi i od toga da li je kod istog sredstva ili klase imovine prethodno priznat gubitak ili višak od revalorizacije.
Primer revalorizacije
Pretpostavimo da kompanija poseduje poslovnu zgradu čija je:
- knjigovodstvena vrednost: 800.000 €
- fer vrednost nakon procene: 950.000 €
Razlika iznosi:
950.000 − 800.000 = 150.000 €
Prema tome, revalorizovana vrednost zgrade iznosi 950.000 €, a povećanje vrednosti iznosi 150.000 €, uz odgovarajući računovodstveni tretman prema primenljivim pravilima.
Ako je nakon toga preostali korisni vek zgrade, na primer, 10 godina, budući trošak deprecijacije mora se zasnivati na odgovarajućoj novoj amortizacionoj osnovici i preostalom korisnom veku, uzimajući u obzir procenjenu rezidualnu vrednost.
Šta se dešava kada se vrednost poveća?
Kada revalorizacija dovede do povećanja knjigovodstvene vrednosti imovine, računovodstveni tretman zavisi od prethodnih revalorizacionih gubitaka.
Ako za isto sredstvo prethodno nije bio priznat gubitak od revalorizacije, povećanje se, prema relevantnim pravilima, uglavnom priznaje kroz ostali sveobuhvatni prihod (Other Comprehensive Income – OCI) i akumulira u okviru kapitala kao revalorizaciona rezerva, uz odgovarajuće poreske efekte kada su primenljivi.
Ako je ranije priznat gubitak od revalorizacije kroz bilans uspeha, deo povećanja može biti priznat kao prihod do iznosa prethodno priznatog gubitka.
Šta se dešava kada se vrednost smanji?
Ako revalorizacija pokaže da je fer vrednost niža od knjigovodstvene vrednosti, nastaje smanjenje vrednosti zbog revalorizacije.
Ako za sredstvo ne postoji prethodno priznat revalorizacioni višak, smanjenje se, prema odgovarajućim pravilima, uglavnom priznaje kao rashod u bilansu uspeha.
Ako postoji prethodni revalorizacioni višak za isto sredstvo, smanjenje se može prvo teretiti na taj višak do njegovog iznosa.
Uticaj revalorizacije na deprecijaciju
Revalorizacija može značajno uticati na buduću deprecijaciju (Depreciation).
Na primer, ako je sredstvo pre revalorizacije imalo knjigovodstvenu vrednost od 800.000 €, a nakon revalorizacije vrednost iznosi 950.000 €, budući trošak deprecijacije može biti veći jer se nova knjigovodstvena vrednost raspoređuje tokom preostalog korisnog veka sredstva.
Zbog toga revalorizacija može uticati na buduću dobit, jer veći trošak deprecijacije može smanjiti računovodstvenu dobit u narednim periodima.
Prednosti metode revalorizacije
Metoda revalorizacije može imati nekoliko prednosti:
- omogućava realističnije prikazivanje vrednosti određene imovine;
- može pružiti korisnije informacije kada se tržišna vrednost imovine značajno razlikuje od istorijskog troška;
- može bolje prikazati vrednost imovine kod kompanija koje poseduju značajnu dugoročnu imovinu;
- omogućava da bilans stanja bolje odražava promene u vrednosti imovine.
Nedostaci metode revalorizacije
Postoje i određena ograničenja:
- fer vrednost nije uvek lako pouzdano utvrditi;
- procena vrednosti može zahtevati nezavisne procenitelje i dodatne troškove;
- češće revalorizacije povećavaju složenost računovodstva;
- povećanje vrednosti imovine ne znači da je kompanija ostvarila novčani priliv;
- veća revalorizovana vrednost može dovesti do većeg budućeg troška deprecijacije.
Posebno je važno razumeti da revalorizacioni višak nije isto što i ostvarena gotovinska dobit. Povećanje knjigovodstvene vrednosti sredstva ne znači da je kompanija prodala imovinu i primila novac.
Revaluation Method i Cost Model
Kod Cost Model, odnosno modela troška, sredstvo se nakon početnog priznavanja uglavnom vodi po:
Nabavnoj vrednosti − Akumuliranoj deprecijaciji − Akumuliranim gubicima od umanjenja vrednosti
Kod Revaluation Model, odnosno revalorizacionog modela, sredstvo se nakon početnog priznavanja vodi po revalorizovanoj vrednosti, odnosno fer vrednosti na datum revalorizacije, umanjenoj za naknadnu akumuliranu deprecijaciju i naknadne gubitke od umanjenja vrednosti.
Izbor modela mora biti u skladu sa primenljivim računovodstvenim standardima i računovodstvenom politikom kompanije.
Revaluation Method i Revaluation Method of Depreciation
Revaluation Method ne treba mešati sa Revaluation Method of Depreciation.
Revaluation Method / Revaluation Model odnosi se na ponovno merenje vrednosti imovine.
Revaluation Method of Depreciation odnosi se na metod obračuna deprecijacije za određene vrste sredstava, pri kojem se trošak deprecijacije određuje na osnovu promene vrednosti sredstva.
To su povezani, ali različiti računovodstveni koncepti.
Zaključak
Revaluation Method, odnosno metoda revalorizacije, predstavlja pristup kojim se knjigovodstvena vrednost imovine usklađuje sa njenom procenjenom fer vrednošću.
U kontekstu računovodstva dugotrajne materijalne imovine, precizniji standardni termin je Revaluation Model. Revalorizacija može povećati ili smanjiti knjigovodstvenu vrednost imovine i može uticati na budući trošak deprecijacije.
Najvažnije je razlikovati računovodstveno povećanje vrednosti imovine od stvarno ostvarene dobiti ili novčanog priliva. Revalorizacija prvenstveno menja način na koji se vrednost imovine prikazuje u finansijskim izveštajima.