Bid-Ask Spread: Šta je razlika između kupovne i prodajne cene na berzi i kako utiče na troškove ulaganja?

Bid-Ask Spread (raspon između kupovne i prodajne cene) predstavlja razliku između najviše ponuđene kupovne cene (Bid Price) i najniže ponuđene prodajne cene (Ask Price) za određenu akciju ili drugi finansijski instrument. Ovaj pokazatelj važan je za razumevanje tržišne likvidnosti i troškova trgovanja na finansijskim tržištima.

Kada investitor kupuje finansijski instrument, obično plaća dostupnu prodajnu cenu, odnosno Ask. Kada ga prodaje, obično dobija dostupnu kupovnu cenu, odnosno Bid. Razlika između ove dve cene može predstavljati neposredni trošak trgovanja, čak i kada se tržišna cena u međuvremenu ne promeni.

Bid-Ask Spread posebno je važan za investitore koji često kupuju i prodaju akcije, kao i za one koji trguju manje likvidnim hartijama od vrednosti. Njegova veličina može ukazivati na to koliko se lako određeni finansijski instrument može kupiti ili prodati po konkurentnoj ceni.

Šta znači Bid-Ask Spread?

Bid-Ask Spread predstavlja razliku između dve najbolje dostupne tržišne ponude:

• Bid Price (kupovna cena) – najviša cena koju je kupac trenutno spreman da plati.
• Ask Price (prodajna cena) – najniža cena po kojoj je prodavac trenutno spreman da proda finansijski instrument.

Ako je Bid cena 990 dinara, a Ask cena 1.000 dinara, spread iznosi 10 dinara po akciji.

Ovaj raspon nastaje zato što kupci i prodavci mogu imati različita očekivanja o vrednosti finansijskog instrumenta. Na njegovu veličinu utiču i likvidnost, volatilnost, konkurencija između učesnika na tržištu i dostupna količina naloga.

Za razliku od poslednje zaključene cene, koja pokazuje cenu prethodne transakcije, Bid i Ask predstavljaju trenutno dostupne kupovne i prodajne ponude. One se mogu menjati čak i kada se nova transakcija ne izvrši.

Kako se izračunava Bid-Ask Spread?

Bid-Ask Spread izračunava se oduzimanjem najbolje kupovne cene od najbolje prodajne cene.

Formula:

Bid-Ask Spread = Ask Price − Bid Price

Gde je:

• Ask Price – najniža trenutno ponuđena prodajna cena;
• Bid Price – najviša trenutno ponuđena kupovna cena.

Primer izračunavanja spreada

Pretpostavimo da se akcijama jedne kompanije trguje po sledećim kotacijama:

Spread se izračunava na sledeći način:

1.000 − 990 = 10 RSD

To znači da je razlika između najbolje kupovne i najbolje prodajne ponude 10 dinara po akciji.

Ako bi investitor kupio akciju po Ask ceni od 1.000 dinara, a zatim je odmah prodao po Bid ceni od 990 dinara, izgubio bi 10 dinara po akciji, odnosno 1% kupovne cene. Ovaj obračun pretpostavlja da su obe cene dostupne za izvršenje odgovarajuće količine i ne uključuje brokerske provizije ni druge troškove.

Kako se izračunava procentualni Bid-Ask Spread?

Apsolutna razlika u dinarima ili drugoj valuti korisna je za pojedinačnu akciju, ali procentualni spread omogućava poređenje finansijskih instrumenata sa različitim cenama.

Formula:

Procentualni spread = (Ask − Bid) / [(Ask + Bid) / 2] × 100

U prethodnom primeru, srednja cena iznosi:

(1.000 + 990) / 2 = 995 RSD

Procentualni spread iznosi:

10 / 995 × 100 ≈ 1,01%

Dakle, spread predstavlja približno 1,01% srednje cene akcije.

Što je procentualni spread veći, to razlika između dostupne kupovne i prodajne cene predstavlja veći relativni trošak trgovanja, pod uslovom da su ostali faktori jednaki.

Zašto je Bid-Ask Spread važan za investitore?

Bid-Ask Spread utiče na cenu po kojoj investitor može da uđe u poziciju ili izađe iz nje. Zbog toga je važan i za kratkoročne trgovce i za dugoročne ulagače.

1. Utiče na troškove trgovanja

Kada investitor kupi akciju po Ask ceni i odmah je proda po Bid ceni, razlika između ove dve cene stvara gubitak pre uračunavanja drugih troškova.

Na primer, ako je spread 10 dinara po akciji, kupovina i neposredna prodaja 100 akcija po navedenim cenama rezultirale bi razlikom od 1.000 dinara.

Ovo nije nužno konačan trošak svake investicije: ako se tržišne cene promene, rezultat može biti drugačiji.

2. Pokazuje tržišnu likvidnost

Tržišna likvidnost (Market Liquidity) označava mogućnost kupovine ili prodaje finansijskog instrumenta bez značajnog uticaja na njegovu cenu.

Likvidne akcije često imaju uži spread jer postoji veći broj kupovnih i prodajnih naloga. Kod manje likvidnih akcija spread može biti širi, što može otežati trgovanje po željenoj ceni.

Ipak, uzak spread sam po sebi ne garantuje da je na tržištu dostupna velika količina akcija.

3. Povećava značaj troškova kod čestog trgovanja

Investitori koji često ulaze u pozicije i izlaze iz njih više puta snose posledice spreada. Čak i relativno mala razlika može postati značajna kada se trgovanje ponavlja.

Zbog toga je spread posebno važan kod strategija koje nastoje da ostvare male kratkoročne promene cena.

4. Pomaže pri izboru naloga

Investitor može koristiti tržišni nalog za brzo izvršenje po dostupnim cenama ili limit nalog da ograniči cenu koju je spreman da prihvati.

Limit nalog može pomoći u kontroli kupovne ili prodajne cene, ali ne garantuje da će transakcija biti izvršena.

Koji faktori utiču na veličinu spreada?

Bid-Ask Spread nije konstantan. Može se menjati tokom trgovanja u zavisnosti od nekoliko faktora.

Tržišna likvidnost

Veći broj aktivnih kupaca i prodavaca obično doprinosi konkurentnijim cenama i užem spreadu. Kada je interesovanje za određenu akciju slabo, razlika između kupovne i prodajne cene može biti veća.

Volatilnost

Tokom perioda pojačane neizvesnosti i naglih promena cena, učesnici na tržištu mogu menjati ili povlačiti naloge. Spread se tada može proširiti.

Dubina tržišta

Dubina tržišta (Market Depth) pokazuje koliko je akcija ponuđeno za kupovinu i prodaju na različitim cenovnim nivoima.

Čak i ako je spread uzak, velika kupovina ili prodaja može se izvršiti po više različitih cena ako dostupna količina na najboljem cenovnom nivou nije dovoljna.

Konkurencija između učesnika

Kada više učesnika konkuriše za izvršenje naloga, kupovne i prodajne ponude mogu postati povoljnije. Na tržištima sa manjom konkurencijom spread može biti širi.

Vreme trgovanja

Na tržištima koja imaju određene periode sa slabijom aktivnošću, spread može biti širi nego tokom najaktivnijih sati trgovanja. Konkretno ponašanje zavisi od tržišta, finansijskog instrumenta i dostupnih naloga.

Bid-Ask Spread na tržištu Srbije

Bid-Ask Spread važan je i za investitore koji trguju akcijama i drugim hartijama od vrednosti na Beogradskoj berzi.

Kod domaćih hartija od vrednosti treba obratiti pažnju na likvidnost pojedinačne akcije, količine koje su ponuđene za kupovinu i prodaju i aktuelnost tržišnih kotacija. Ako se akcijom trguje retko, prikazane kupovne i prodajne cene mogu biti znatno udaljene jedna od druge.

Na primer, ako je najbolja kupovna ponuda za akciju domaće kompanije 1.450 dinara, a najbolja prodajna ponuda 1.500 dinara, spread iznosi 50 dinara.

Spread = 1.500 − 1.450 = 50 RSD

Srednja cena je 1.475 dinara, pa procentualni spread iznosi približno 3,39%.

Takva razlika može značajno uticati na rezultat investitora koji želi brzo da kupi i proda akcije. Međutim, navedene cene su hipotetički primer, a ne aktuelne kotacije konkretne kompanije na Beogradskoj berzi.

Na domaćem tržištu investitori treba da:

• provere aktuelne kupovne i prodajne ponude pre slanja naloga;
• uporede cene sa količinama dostupnim na odgovarajućim nivoima;
• obrate pažnju na likvidnost hartije od vrednosti;
• uzmu u obzir brokerske provizije i ostale troškove;
• razmotre limit nalog kada žele da kontrolišu cenu transakcije.

Beogradska berza ima i sistem market mejkinga (Market Making), u okviru kojeg učesnici pod ugovorenim uslovima istovremeno postavljaju kupovne i prodajne naloge za određene hartije od vrednosti. Takva aktivnost može doprineti likvidnosti i užem spreadu, ali ne garantuje da će spread uvek biti mali niti da će se svaki nalog izvršiti.

Zvanične informacije dostupne su na sajtu Beogradske berze.

Kako investitor može da smanji trošak spreada?

Spread ne može uvek da se izbegne, ali investitor može da obrati pažnju na nekoliko praktičnih postupaka.

• Provera kotacija: pre trgovanja treba proveriti najbolju Bid i Ask cenu i količine dostupne na tim nivoima.
• Upotreba limit naloga: limit nalog omogućava kontrolu maksimalne kupovne ili minimalne prodajne cene, uz rizik da nalog ostane neizvršen.
• Izbor likvidnijih instrumenata: instrumenti sa većom tržišnom aktivnošću često imaju konkurentnije kotacije.
• Procena ukupnih troškova: spread treba posmatrati zajedno sa brokerskim provizijama i drugim naknadama.
• Izbegavanje pretpostavke da je poslednja cena i dalje dostupna: prethodna transakcija ne garantuje da će se nova izvršiti po istoj ceni.

Nijedna od ovih mera ne garantuje povoljnije izvršenje, jer se tržišni uslovi mogu promeniti u svakom trenutku.

Bid-Ask Spread i drugi tržišni pokazatelji

Bid-Ask Spread povezan je sa drugim pojmovima koji pomažu u analizi trgovanja.

• Bid and Ask – objašnjavaju kupovnu i prodajnu cenu iz kojih se spread izračunava.
• Market Liquidity – pokazuje koliko se lako finansijski instrument može kupiti ili prodati.
• Market Depth – prikazuje količine kupovnih i prodajnih naloga na različitim cenovnim nivoima.
• Trading Volume – označava obim trgovanja tokom određenog perioda.
• Slippage – predstavlja razliku između očekivane i stvarne cene izvršenja naloga.

Spread i slippage nisu isto. Spread je razlika između najbolje kupovne i prodajne ponude, dok slippage nastaje kada se nalog izvrši po ceni koja se razlikuje od očekivane. Oba faktora mogu uticati na stvarne troškove trgovanja.

Zaključak

Bid-Ask Spread predstavlja razliku između najviše kupovne i najniže prodajne ponude za određeni finansijski instrument. Njegova veličina utiče na troškove trgovanja i pruža korisnu informaciju o tržišnoj likvidnosti.

Uži spread obično olakšava trgovanje uz manju razliku između kupovne i prodajne cene, dok širi spread može povećati troškove ulaska i izlaska iz investicije. Ipak, za pravilnu procenu potrebno je posmatrati i dubinu tržišta, dostupne količine, promene cena i brokerske naknade.

Za investitore u Srbiji, kao i za one koji trguju na međunarodnim tržištima, razumevanje spreada predstavlja važan korak ka boljoj proceni uslova trgovanja i kontroli investicionih troškova.

Povezani pojmovi: Bid and Ask, Market Liquidity, Market Depth, Trading Volume, Slippage i Limit Order.