Bid-Ask Spread predstavlja razliku između najviše cene koju je kupac spreman da plati i najniže cene po kojoj je prodavac spreman da proda određenu imovinu. Ovaj raspon predstavlja važan deo troška trgovanja i može značajno uticati na rezultat investicije, naročito kod učestalog trgovanja.
Kada kupujete ili prodajete akcije, ETF-ove, valute ili druge finansijske instrumente, nije dovoljno posmatrati samo poslednju tržišnu cenu. Važno je razumeti i odnos između Bid i Ask cene, jer upravo njihova razlika određuje koliko će vas koštati neposredno izvršenje transakcije.
Što je Bid-Ask Spread uži, to su obično bolji uslovi za trgovanje. Širi spread može povećati troškove ulaska i izlaska iz pozicije, posebno kod manje likvidne imovine i kratkoročnog trgovanja.
Ključne komponente Bid-Ask Spread-a
Da bismo razumeli kako spread funkcioniše, prvo treba razlikovati njegove osnovne komponente:
- Bid cena predstavlja najvišu cenu koju je kupac trenutno spreman da plati za određenu imovinu.
- Ask cena predstavlja najnižu cenu po kojoj je prodavac trenutno spreman da proda imovinu.
- Bid-Ask Spread predstavlja razliku između Ask i Bid cene.
- Likvidnost tržišta jedan je od najvažnijih faktora koji utiču na širinu spreda. Na likvidnim tržištima spread je često uži, dok kod manje likvidne imovine može biti znatno širi.
Kako se računa Bid-Ask Spread?
Obračun je jednostavan:
Bid-Ask Spread = Ask cena − Bid cena
Na primer, ako je:
Bid = 100 €
Ask = 101 €
onda je:
Bid-Ask Spread = 101 € − 100 € = 1 €
Spread se može izraziti i procentualno. Ako želimo približnu relativnu vrednost, možemo koristiti srednju cenu između Bid i Ask cene:
Srednja cena = (Bid + Ask) ÷ 2
U našem primeru:
Srednja cena = (100 € + 101 €) ÷ 2 = 100,50 €
Relativni spread iznosi približno:
1 € ÷ 100,50 € × 100 = 0,995%
Ovaj način prikazivanja omogućava lakše poređenje troškova trgovanja kod različitih finansijskih instrumenata.
Kako Bid-Ask Spread utiče na troškove trgovanja?
Spread nije isto što i brokerska provizija. Brokerska provizija predstavlja naknadu koju broker naplaćuje za izvršenje ili posredovanje u transakciji, dok je Bid-Ask Spread razlika između trenutno dostupne ponude kupca i ponude prodavca.
Ipak, spread predstavlja implicitni trošak trgovanja.
Ako odmah kupite po Ask ceni, a zatim odmah prodate po Bid ceni, pod pretpostavkom da se kotacije u međuvremenu nisu promenile, prodaćete imovinu po nižoj ceni nego što ste je kupili. Upravo ta razlika predstavlja efekat spreda.
Zbog toga je spread posebno važan za investitore koji:
- često kupuju i prodaju imovinu,
- trguju velikim brojem akcija,
- koriste kratkoročne strategije,
- posluju na manje likvidnim tržištima.
Primer uticaja Bid-Ask Spread-a na investiciju
Pretpostavimo da je za akciju kompanije XYZ trenutno dostupna sledeća kotacija:
- Ask cena: 101 €
- Bid cena: 100 €
- Bid-Ask Spread: 1 €
Ako kupite 100 akcija, za kupovinu ćete platiti:
100 × 101 € = 10.100 €
Ako biste ih odmah prodali po dostupnoj Bid ceni, prihod bi iznosio:
100 × 100 € = 10.000 €
Razlika je:
10.100 € − 10.000 € = 100 €
Dakle, uz pretpostavku da se kotacije nisu promenile i da zanemarimo provizije i druge troškove, trenutna razlika između kupovne i prodajne ponude iznosi 100 € za 100 akcija.
To ne znači da je 100 € brokerska naknada. To je posledica Bid-Ask Spread-a.
Da bi investitor ostvario pozitivan rezultat na ovoj transakciji, cena po kojoj može da proda akciju mora dovoljno da poraste da nadoknadi efekat spreda, kao i eventualne provizije i druge troškove trgovanja.
Zašto je likvidnost važna za Bid-Ask Spread?
Likvidnost označava koliko se neka imovina može relativno brzo kupiti ili prodati bez značajnog uticaja na njenu cenu.
Kod veoma likvidnih akcija postoji veliki broj kupaca i prodavaca, pa je razlika između najbolje Bid i Ask cene često mala.
Kod manje likvidnih akcija može postojati znatno veći razmak između kupaca i prodavaca. U takvoj situaciji investitor može platiti veću cenu prilikom kupovine ili dobiti znatno nižu cenu prilikom prodaje.
Zbog toga širok Bid-Ask Spread može biti upozorenje da je trgovanje određenom imovinom skuplje ili teže.
Kako smanjiti troškove povezane sa Bid-Ask Spread-om?
Investitor ne može direktno da kontroliše tržišni spread, ali može da bira način trgovanja i instrumente kod kojih su uslovi povoljniji.
- Birajte likvidnije instrumente – akcije i ETF-ovi sa većim obimom trgovanja često imaju uži spread.
- Koristite limitirane naloge kada je to prikladno – limit nalog omogućava vam da odredite cenu po kojoj ste spremni da kupite ili prodate.
- Obratite pažnju na tržišne uslove – tokom naglih tržišnih kretanja ili objavljivanja važnih ekonomskih vesti spread se može privremeno proširiti.
- Ne posmatrajte samo brokersku proviziju – ukupni trošak trgovanja može uključivati i spread, provizije i druge naknade.
Bid-Ask Spread kod kratkoročnog trgovanja
Spread je naročito važan za kratkoročne trgovce jer često otvaraju i zatvaraju veliki broj pozicija.
Ako je spread mali, njegov uticaj na pojedinačnu transakciju može biti relativno ograničen. Međutim, kada se veliki broj transakcija ponavlja, čak i mali spread može imati značajan kumulativni efekat na ukupan rezultat.
Zato profesionalni i aktivni trgovci pažljivo prate likvidnost, dubinu tržišta i Bid-Ask Spread pre nego što izvrše nalog.
Zaključak: Zašto je Bid-Ask Spread važan?
Bid-Ask Spread je važan pokazatelj tržišnih uslova i jedan od troškova koji investitor treba da uzme u obzir pre trgovanja. On predstavlja razliku između najbolje dostupne cene kupca i najbolje dostupne cene prodavca.
Uži spread uglavnom znači povoljnije uslove trgovanja, dok širi spread može povećati trošak ulaska i izlaska iz investicije. Zbog toga razumevanje ovog pojma može pomoći investitorima da realnije procene koliko ih trgovanje zaista košta.
Bid-Ask Spread ne treba posmatrati izolovano. Prilikom donošenja odluke važno je uzeti u obzir i brokerske provizije, likvidnost, veličinu pozicije, vrstu naloga i trenutne tržišne uslove.