Berza hartija od vrednosti, tržište hartija od vrednosti
vidi Stock Market, Stock Exchange, Bourse
Šta je tržište hartija od vrednosti?
Berza hartija od vrednosti je tržište na kome pojedinci i institucije kupuju i prodaju razne vrednosne hartije. Primeri vrednosnih hartija su akcije Shares, obveznice Bonds i derivati Derivatives.
Tržišnim hartijama od vrednosti se trguje na primarnom Primary Market i sekundarno tržištu SecondaryMarket. Tržišta hartija od vrednosti mogu biti organizovana kao berze Stock Exchange, vanberzanska (OTC) tržišta ili elektronske platforme.
Neki od primera velikih berzi su:
- Njujorška berza New York Stock Exchange (NYSE)
- NASDAQ
- Šangajska berza Shanghai Stock Exchange (SSE)
- Londonska berza London Stock Exchange (LSE)
- Frankfurtska berza Frankfurt Stock Exchange (FSE) ili Börse Frankfurt.
Hartije odvrednosti su vrsta finansijske imovine koja ima vrednost i kojom se može trgovati na finansijskim tržištima. Izdaju ih vlade ili kompanije, a koriste se za prikupljanje kapitala za finansiranje operacija i rasta.
Na sekundarnom tržištu, kupci i prodavci međusobno trguju hartijama od vrednosti. Ove transakcije su regulisane zakonima i propisima koji štite investitore i obezbeđuju poštenu i transparentnu trgovinu.
Finansijske hartije od vrednosti nose tržišni rizik, što znači da njihova vrednost može brzo i dramatično da varira. To mže biti rezultat promena u ekonomiji, politici i drugim okolnostima. Investitori koji kupuju hartije od vrednosti su izloženi i potencijalnom dobitku ili gubitku, u zavisnosti od učinka sredstava.
Vrste vrednosnih hartija
Postoje četiri glavne vrste hartija od vrednosti:
- Dužničke hartije od vrednosti
- Vlasničke hartije od vrednosti
- Hibridne hartije od vrednosti
- Derivativne hartije od vrednosti
Vlasničke hartije od vrednosti
Vlasničke hartije od vrednosti Equity Securities predstavljaju vlasništvo u kompaniji. Kada investitor kupi vlasničke hartije od vrednosti, on postaje akcionar kompanije. Akcionari obično nemaju pravo na redovna plaćanja, iako vlasničke hartije od vrednosti ponekad isplaćuju dividende. U međuvremenu, oni su u mogućnosti da profitiraju od kapitalne dobiti od prodaje hartija od vrednosti, ako im vrednost poraste.
Razlika između vlasničkih hartija i dužničkih hartija od vrednosti je što vlasnici prvih nemaju pravo na redovnu isplatu, ali mogu zaraditi prodajom akcija. Druga razlika je u tome što vlasničke hartije od vrednosti daju vlasnička prava imaocu. On postaje jedan od vlasnika kompanije, posedujući udeo srazmeran broju stečenih akcija.
U slučaju bankrota, vlasnici kapitala mogu da dele samo kamatu koja preostane nakon izmirenja svih obaveza vlasnicima dužničkih hartija. Kompanije redovno isplaćuju dividende akcionarima koji dele zarađenu dobit iz osnovnog poslovanja, dok za dužnike to nije slučaj.
Dužničke hartije od vrednosti
Dužničke hartije od vrednosti Debt Securities predstavljaju dužničke obaveze, koje se obično izdaju na određeni vremenski period. Kada investitor kupi dužničke hartije, on pozajmljuje novac korporacijama, vladama i drugim emitentima. Zauzvrat ima pravo na redovne isplate kamata i vraćanje glavnice po dospeću. Naime, dužničke hartije su državne ili opštinske obveznice ili sertifikat o depozitu (CD) kojima se može trgovati. Takve hartije od vrednosti se obično izdaju na određeno vreme i, na kraju, emitent ih otkupljuje.
Hibridne hartije od vrednosti
Pored vlasničkih i dužničkih, postoje i hibridne hartije od vrednosti Hybrid Securities. One predstavljaju kombinaciju dužničkih i vlasničkih hartija od vrednosti. Slično obveznicama, one obično obećavaju veću kamatu po fiksnoj ili promenljivoj stopi do određenog vremena u budućnosti. Za razliku od obveznice, broj i vreme plaćanja kamata nisu zagarantovani. Mogu se čak pretvoriti u akcije ili se ulaganje može prekinuti u bilo kom trenutku.
Primeri hibridnih hartija od vrednosti su povlašćene akcije Preferred Shares konvertibilne obveznice Convertible Bonds i varanti Warrants. Povlašćene akcije omogućavaju vlasniku da primi dividende pre vlasnika običnih akcija. Konvertibilne obveznice se mogu konvertovati u vlasničke akcije tokom trajanja obveznice ili na datum dospeća, u zavisnosti od uslova ugovora.
Hibridne hartije od vrednosti nisu jednostavni proizvodi. Čak i iskusni investitori moraju uložiti napor da razumeju i procene rizike trgovine ovim hartijama od vrednosti. Institucionalni investitori ponekad ne uspevaju da razumeju uslove posla koji sklapaju dok ih kupuju.
Mnoge banke i organizacije okreću se hibridnim hartijama od vrednosti da bi pozajmile novac od investitora.
Derivatne hartije od vrednosti
Derivatne hartije od vrednosti su finansijski instrumenti čija vrednost zavisi od osnovne varijable. Osnovna varijable mogu biti akcije, obveznice, valute, kamatne stope, tržišni indeksi i roba. Glavna svrha korišćenja derivata je da se rizik uzme u obzir i minimizira. To se postiže zaštitom od kretanja cena, stvaranjem povoljnih uslova za špekulacije i dobijanjem pristupa teško dostupnim sredstvima ili tržištima.
Postoje četiri glavne vrste derivatnih hartija od vrednosti fjučersi Futures, forvardi Forwards, opcije Options i svopovi Swaps.
Učesnici na tržištu hartija od vrednosti
Berza hartija od vrednosti je mesto gde trguju pojedinci i institucije koji kupuju i prodaju vrednosne hartije. Učesnici mogu biti na primarnom ili na sekundarnom tržištu. Na primarnom tržištu se izdaju hartije od vrednosti, a na sekundarnom, se trguje već izdatim hartijama od vrednosti.
Učesnici na primarnom tržištu su investicione banke, vlade i korporacije.
Investicione banke
Investicione banke deluju kao posrednici između emitenata i investitora. Banke procenjuju rizik preuzimanja emitenta i ako odluče da preuzmu rizik, dovešće izdavaoca na tržište i obezbeđivati potrebnih sredstava.
Vlade i korporacije
Vlade i korporacije takođe mogu da izdaju hartije od vrednosti direktno javnosti bez posrednika.
Mali investitori
Mali investitori mogu kupiti hartije od vrednosti preko svojih maloprodajnih brokera ili direktno od emitenta.
Institucionalni investitori
Institucionalni investitori Institutional Investors su veliki investitori poput zajedničkih fondova Mutual Funds, hedž fondova Hedge Funds ili penzionih fondova. Obično kupuju velike količine hartija od vrednosti direktno od emitenata ili na sekundarnom tržištu.
Brokersko-dilerske firme
Brokersko-dilerske firme Broker-dealers deluju i kao brokeri i kao dileri. Oni kupuju i prodaju hartije od vrednosti u ime svojih klijenata, dok trguju i za sopstveni račun.
