Acquisition, odnosno akvizicija, predstavlja transakciju u kojoj jedno preduzeće, investitor ili drugi poslovni subjekt stiče vlasništvo ili kontrolu nad drugom kompanijom, njenim poslovanjem, akcijama, udelima ili određenom imovinom.
Strana koja stiče kompaniju ili imovinu naziva se Acquirer (sticalac), dok je kompanija čiji se vlasnički interes ili poslovanje stiče Target Company (ciljna kompanija).
Akvizicija može biti realizovana kupovinom akcija ili udela u ciljnoj kompaniji, ali i kupovinom određene imovine ili poslovne celine. U zavisnosti od strukture transakcije, kupac može preuzeti celokupnu kompaniju, određeni deo poslovanja ili samo izabranu imovinu i prava.
Akvizicije predstavljaju jedan od ključnih oblika M&A (Mergers & Acquisitions) transakcija, odnosno spajanja i preuzimanja. One se koriste za ubrzanje rasta, ulazak na nova tržišta, povećanje tržišnog udela, sticanje tehnologije, brenda ili drugih strateških resursa, kao i za ostvarivanje sinergija.
Akvizicija može biti prijateljska kada uprava ciljne kompanije podržava transakciju, ili neprijateljska kada se uprava protivi pokušaju preuzimanja kontrole. Međutim, prijateljsko ili neprijateljsko preuzimanje predstavlja samo jedan aspekt transakcije, dok se sama akvizicija može strukturirati na različite pravne i finansijske načine.
U Srbiji se izraz Acquisition u poslovnom i finansijskom kontekstu najčešće prevodi kao akvizicija, sticanje ili preuzimanje, u zavisnosti od prirode transakcije i pravnog konteksta.
Šta je Acquisition?
Acquisition je postupak kojim kupac stiče kontrolu ili vlasnički interes u drugoj kompaniji, odnosno određenu imovinu ili poslovanje.
Kod kupovine akcija ili udela, kupac stiče vlasnički interes u ciljnom društvu. Ako stekne kontrolu, može dobiti mogućnost da utiče na upravljanje i donošenje poslovnih odluka u skladu sa pravima koja proizlaze iz stečenog vlasništva.
Kod Asset Acquisition, odnosno akvizicije imovine, kupac ne mora da preuzme samo pravno lice. Predmet transakcije može biti određena poslovna jedinica, nekretnina, oprema, zalihe, brend, patent, softver, ugovorni odnosi ili druga imovina i prava.
Zbog toga je važno razlikovati kupovinu kompanije od kupovine imovine kompanije. Iako se obe transakcije mogu opisati kao acquisition, njihove pravne, poreske i računovodstvene posledice mogu biti veoma različite.
Kako funkcioniše akvizicija?
Akvizicija se obično sastoji od nekoliko faza:
- Identifikovanje ciljne kompanije – kupac pronalazi kompaniju ili poslovanje koje odgovara njegovoj strategiji.
- Procena vrednosti – analizira se finansijsko stanje, poslovni rezultati, imovina, dugovi i budući potencijal ciljne kompanije.
- Due diligence – sprovodi se finansijska, pravna, poreska, komercijalna i druga provera poslovanja.
- Pregovori – strane dogovaraju cenu, strukturu transakcije i druge ključne uslove.
- Ugovaranje transakcije – zaključuju se odgovarajući ugovori i ispunjavaju uslovi predviđeni transakcijom.
- Regulatorna odobrenja, kada su potrebna – određene transakcije mogu zahtevati postupanje pred nadležnim regulatornim organima.
- Zaključenje transakcije (Closing) – izvršavaju se dogovorene radnje, uključujući prenos vlasništva ili imovine i plaćanje naknade.
- Integracija poslovanja – nakon preuzimanja kupac može integrisati poslovanje ciljne kompanije sa sopstvenim poslovanjem.
Ne mora svaka akvizicija imati potpuno isti tok. Struktura i postupak zavise od toga šta se kupuje, ko su učesnici, kako je transakcija finansirana i koje se pravne i regulatorne procedure primenjuju.
Akvizicija u Srbiji
U Srbiji se akvizicije mogu realizovati kroz različite strukture, uključujući sticanje udela u društvu sa ograničenom odgovornošću, sticanje akcija akcionarskog društva, kupovinu imovine ili poslovne celine.
Kod konkretnog preuzimanja potrebno je analizirati pravni status ciljnog društva, strukturu vlasništva, postojeće ugovore, dugovanja, poreske obaveze, radne odnose i druge potencijalne rizike.
Posebno je važan due diligence, odnosno detaljna provera ciljne kompanije pre zaključenja transakcije. Kupac na taj način pokušava da utvrdi da li postoje obaveze, sporovi, poreski rizici ili drugi problemi koji mogu uticati na vrednost i uslove akvizicije.
U zavisnosti od veličine i prirode transakcije, mogu biti relevantni i propisi iz oblasti zaštite konkurencije, tržišta kapitala, privrednih društava, poreza i računovodstva.
Zbog toga se akvizicija u Srbiji ne svodi samo na dogovor o ceni. Struktura transakcije može značajno uticati na pravne, poreske, finansijske i računovodstvene posledice za obe strane.
Zaključak
Acquisition (akvizicija) je transakcija kojom jedno preduzeće ili investitor stiče vlasništvo, kontrolu, imovinu ili poslovanje druge kompanije.
Akvizicija se može sprovesti kupovinom akcija ili udela, kupovinom imovine ili kroz druge strukture transakcije. Može biti prijateljska ili neprijateljska i predstavlja jednu od osnovnih kategorija M&A transakcija.
Za razumevanje akvizicije važno je razlikovati Acquirer (sticaoca), Target Company (ciljnu kompaniju), način sticanja, strukturu plaćanja i pravne i finansijske posledice transakcije.
U Srbiji konkretan oblik i postupak akvizicije zavise od vrste društva, predmeta transakcije, strukture vlasništva i relevantnih propisa. Zato se svaka akvizicija mora posmatrati kao posebna pravna i finansijska transakcija, a ne samo kao obična kupovina jedne firme od strane druge.