Altman Z-Score je finansijski model koji se koristi za procenu finansijskog zdravlja kompanije i rizika od bankrota. Model je razvio američki ekonomista i profesor Edward Altman 1968. godine, primenivši statističku metodu višestruke diskriminantne analize na finansijske pokazatelje kompanija.
Za razliku od analize pojedinačnih finansijskih pokazatelja, Altman Z-Score kombinuje pet različitih pokazatelja u jedinstvenu formulu. Na taj način omogućava analitičarima, investitorima i kreditorima da na osnovu finansijskih izveštaja procene da li se kompanija nalazi u relativno sigurnoj zoni ili pokazuje znake finansijskih poteškoća.
Originalni model razvijen je za proizvodne kompanije i koristi finansijske podatke kako bi procenio sposobnost preduzeća da opstane i izbegne stečaj. Altmanovo istraživanje pokazalo je da model može da pruži korisne signale o finansijskim problemima čak i pre nego što kompanija formalno bankrotira.
Šta je Altman Z-Score?
Altman Z-Score predstavlja zbir pet finansijskih pokazatelja kojima su dodeljeni različiti ponderi. Konačan rezultat, odnosno Z-skor, koristi se za procenu finansijske stabilnosti kompanije i njenog rizika od bankrota.
Model je posebno značajan zato što ne posmatra samo jedan aspekt poslovanja. Umesto toga, istovremeno uzima u obzir:
- likvidnost, odnosno sposobnost kompanije da izmiruje kratkoročne obaveze;
- akumuliranu profitabilnost, odnosno sposobnost kompanije da kroz poslovanje stvara i zadržava dobit;
- operativnu profitabilnost, odnosno sposobnost imovine da generiše poslovnu zaradu;
- finansijsku strukturu i solventnost, odnosno odnos tržišne vrednosti kapitala i obaveza;
- efikasnost korišćenja imovine, odnosno sposobnost kompanije da imovinu pretvara u prihod od prodaje.
Upravo kombinovanje ovih pokazatelja predstavlja glavnu prednost modela u odnosu na posmatranje pojedinačnih finansijskih racija.
Altman Z-Score formula
Za originalni model namenjen javno kotiranim proizvodnim kompanijama koristi se sledeća formula:
Z = 1,2A + 1,4B + 3,3C + 0,6D + 1,0E
Gde su:
| Oznaka | Finansijski pokazatelj | Engleski naziv |
|---|---|---|
| A | Obrtna sredstva / Ukupna sredstva | Working Capital / Total Assets |
| B | Zadržana dobit / Ukupna sredstva | Retained Earnings / Total Assets |
| C | EBIT / Ukupna sredstva | EBIT / Total Assets |
| D | Tržišna vrednost kapitala / Ukupne obaveze | Market Value of Equity / Total Liabilities |
| E | Prihod od prodaje / Ukupna sredstva | Sales / Total Assets |
Svaka komponenta ima svoju ulogu u proceni finansijskog položaja kompanije.
A = Obrtna sredstva / Ukupna sredstva
Working Capital / Total Assets
Ovaj pokazatelj meri odnos obrtnih sredstava i ukupne imovine. Koristi se kao pokazatelj kratkoročne likvidnosti i finansijske fleksibilnosti kompanije.
Viša vrednost uglavnom ukazuje na bolju sposobnost kompanije da raspoloživim obrtnim sredstvima podrži svoje kratkoročne obaveze. Negativan obrtni kapital može biti znak finansijskih poteškoća, mada njegovo značenje zavisi i od karakteristika delatnosti.
B = Zadržana dobit / Ukupna sredstva
Retained Earnings / Total Assets
Ovaj odnos pokazuje koliki deo ukupne imovine kompanija finansira akumuliranom dobiti.
Viša vrednost može ukazivati na to da je kompanija tokom prethodnih godina uspešno stvarala i zadržavala dobit, dok niska ili negativna vrednost može biti povezana sa slabijom istorijskom profitabilnošću ili akumuliranim gubicima.
C = EBIT / Ukupna sredstva
EBIT / Total Assets
Ovaj pokazatelj meri sposobnost ukupne imovine da generiše operativnu zaradu pre kamata i poreza (EBIT – Earnings Before Interest and Taxes).
Veća vrednost ukazuje na veću operativnu efikasnost i sposobnost kompanije da koristi svoju imovinu za ostvarivanje poslovne dobiti.
D = Tržišna vrednost kapitala / Ukupne obaveze
Market Value of Equity / Total Liabilities
Ovaj odnos upoređuje tržišnu vrednost kapitala kompanije sa njenim ukupnim obavezama.
Viša vrednost ukazuje na veću finansijsku zaštitu poverilaca i snažniju kapitalnu poziciju. Kod ovog pokazatelja važna je tržišna vrednost kapitala, a ne samo knjigovodstvena vrednost kapitala.
E = Prodaja / Ukupna sredstva
Sales / Total Assets
Ovaj pokazatelj meri koliko efikasno kompanija koristi svoju imovinu za ostvarivanje prihoda od prodaje.
Viši koeficijent ukazuje na veću efikasnost korišćenja imovine, dok niži može ukazivati na slabiju iskorišćenost raspoloživih sredstava.
Kako se tumači Altman Z-Score?
Nakon izračunavanja svih pet pokazatelja i njihovog uključivanja u formulu dobija se konačan Altman Z-Score.
Kod originalnog modela koriste se tri osnovne zone:
- Z-Score veći od 2,99 – sigurna zona (Safe Zone)
Kompanija se prema modelu nalazi u zoni relativno niskog rizika od finansijskih poteškoća. - Z-Score između 1,81 i 2,99 – siva zona (Grey Zone)
Rezultat ukazuje na neizvesniju finansijsku poziciju. U ovoj zoni ne može se sa sigurnošću zaključiti da li je kompanija finansijski stabilna ili se približava problematičnoj zoni. - Z-Score manji od 1,81 – zona finansijskih poteškoća (Distress Zone)
Rezultat ukazuje na povećan rizik od finansijskih problema i potencijalnog bankrota.
Ove granične vrednosti odnose se na originalni Altmanov Z-Score model i ne treba ih automatski primenjivati na sve kasnije varijante modela. Altman je tokom vremena razvio i druge verzije modela prilagođene privatnim kompanijama i kompanijama iz različitih sektora.
Koliko je Altman Z-Score precizan?
Rezultati originalnog istraživanja Edwarda Altmana pokazali su da model ima značajnu prediktivnu vrednost, ali ga ne treba posmatrati kao nepogrešiv alat za predviđanje bankrota.
U originalnom testiranju, model je tačno klasifikovao 95% kompanija godinu dana pre bankrota, dok je dve godine pre bankrota tačno klasifikovao 72% kompanija iz grupe koja je kasnije bankrotirala. Ukupna tačnost klasifikacije za test dve godine pre bankrota iznosila je 83%.
Važno je naglasiti da su ovi rezultati potekli iz originalnog istraživanja sprovedenog na uzorku američkih proizvodnih kompanija iz tog perioda. Zbog toga se navedene procene tačnosti ne mogu jednostavno preneti na današnje kompanije, druge industrije ili druge ekonomske uslove. Originalni rad objavljen je 1968. godine u časopisu The Journal of Finance.
Zato Altman Z-Score treba koristiti kao alat za procenu i rano upozorenje, a ne kao konačnu prognozu bankrota. Za kvalitetnu finansijsku analizu potrebno je rezultate posmatrati zajedno sa drugim pokazateljima, kao što su likvidnost, zaduženost, profitabilnost, novčani tokovi i sposobnost servisiranja duga.
Zašto je Altman Z-Score važan?
Najveća vrednost modela je u tome što različite aspekte finansijskog poslovanja pretvara u jedan rezultat koji je relativno jednostavan za tumačenje.
Investitor može koristiti Z-Score kao dodatni alat prilikom procene kompanije, kreditor kao jedan od elemenata analize kreditnog rizika, a menadžment kao signal da je potrebno detaljnije ispitati finansijsko stanje preduzeća.
Posebno je korisno pratiti promenu Z-Score rezultata kroz vreme. Jedan rezultat sam po sebi daje ograničenu informaciju, dok kontinuirano pogoršavanje rezultata može ukazivati na slabljenje likvidnosti, profitabilnosti ili kapitalne strukture kompanije.
Ograničenja Altman Z-Score modela
Iako je Altman Z-Score koristan analitički alat, njegovi rezultati moraju se tumačiti sa oprezom.
Originalni model je razvijen na osnovu određenog uzorka kompanija i istorijskih podataka, pa nije univerzalno primenljiv na svaku kompaniju. Poseban oprez potreban je kod finansijskih institucija, kompanija iz specifičnih industrija i preduzeća za koja originalna formula nije namenjena.
Takođe, Z-Score se zasniva prvenstveno na podacima iz finansijskih izveštaja i tržišnoj vrednosti kapitala. Ne uzima direktno u obzir sve faktore koji mogu uticati na finansijski položaj kompanije, kao što su budući novčani tokovi, promene kamatnih stopa, stanje u industriji, kvalitet menadžmenta ili vanredni tržišni događaji.
Zbog toga rezultat treba posmatrati u kontekstu celokupne finansijske analize, a ne kao samostalnu odluku o tome da li će kompanija bankrotirati.
Zaključak
Altman Z-Score predstavlja jedan od poznatijih modela za procenu rizika od finansijskih poteškoća i bankrota. Njegova glavna prednost je kombinovanje pet finansijskih pokazatelja u jedan zbirni rezultat, čime se dobija šira slika finansijskog položaja kompanije nego pri posmatranju samo jednog racija.
Za investitore, kreditore i finansijske analitičare, Z-Score može predstavljati koristan sistem ranog upozorenja. Ipak, rezultat treba kombinovati sa analizom finansijskih izveštaja, novčanih tokova, zaduženosti, profitabilnosti i drugih relevantnih faktora.
Najvažnije je razumeti da Altman Z-Score ne predviđa bankrot sa sigurnošću. On pokazuje nivo finansijskog rizika na osnovu određenih pokazatelja i zato predstavlja pomoćno sredstvo u procesu donošenja finansijskih odluka.