Komercijalni zapis (Commercial Paper) je kratkoročni, najčešće neobezbeđeni dužnički instrument koji kompanijama i drugim kreditno sposobnim izdavaocima omogućava da prikupe sredstva na tržištu novca. Najčešće se koristi za finansiranje tekućih poslovnih potreba, kao što su obrtni kapital, zalihe i kratkoročne obaveze.
Za izdavaoca, Commercial Paper može predstavljati alternativu kratkoročnom bankarskom finansiranju, dok investitoru pruža mogućnost da ulaže u kratkoročni dug kreditno sposobnog izdavaoca.
Šta je komercijalni zapis?
Komercijalni zapis je oblik kratkoročnog duga kojim se izdavalac obavezuje da će investitoru isplatiti određeni iznos prema uslovima emisije.
Za razliku od obezbeđenih kredita, komercijalni zapis najčešće nije pokriven konkretnim kolateralom. Kreditni rizik zato prvenstveno zavisi od finansijske snage i kreditne sposobnosti izdavaoca.
Najvažnije karakteristike Commercial Paper-a su:
- Kratak rok dospeća: najčešće se koristi za finansiranje potreba sa rokom od nekoliko dana do nekoliko meseci. U SAD, na primer, komercijalni zapisi mogu imati dospeće do 270 dana.
- Neobezbeđenost: kod klasičnog komercijalnog zapisa ne postoji konkretna imovina založena kao obezbeđenje.
- Kreditna sposobnost izdavaoca: investitori posebno obraćaju pažnju na finansijsko stanje i kreditni rejting izdavaoca.
- Finansiranje obrtnog kapitala: sredstva se često koriste za finansiranje zaliha, potraživanja i drugih kratkoročnih potreba.
- Kratkoročni prinos: investitor ostvaruje prinos prema uslovima emisije. Komercijalni zapis može biti izdat uz diskont ili uz kamatnu stopu, u zavisnosti od strukture instrumenta i tržišta.
Kako funkcioniše Commercial Paper?
Kompanija kojoj su potrebna kratkoročna sredstva može izdati komercijalne zapise investitorima.
Na primer, kompaniji je potrebno 10 miliona USD za finansiranje obrtnog kapitala tokom naredna tri meseca. Umesto da ceo iznos pozajmi od banke, kompanija može izdati kratkoročne dužničke instrumente investitorima.
Investitori obezbeđuju novac kompaniji, a kompanija se obavezuje da će dug vratiti na dan dospeća, uz prinos definisan uslovima emisije.
Na taj način kompanija dobija kratkoročno finansiranje, dok investitor dobija potraživanje prema izdavaocu.
Commercial Paper sa diskontom
Jedan od uobičajenih načina izdavanja jeste prodaja uz diskont.
Na primer, komercijalni zapis može imati nominalnu vrednost od 100.000 USD, ali ga investitor kupuje za 98.500 USD.
Na dan dospeća investitor dobija 100.000 USD.
Razlika od 1.500 USD predstavlja njegov bruto prinos pre eventualnih troškova i poreza.
Kod drugih struktura Commercial Paper-a prinos može biti iskazan kroz kamatnu stopu, pa način obračuna zavisi od konkretnih uslova emisije.
Zašto kompanije koriste Commercial Paper?
Glavna prednost za izdavaoca jeste mogućnost da relativno brzo pribavi kratkoročna sredstva bez korišćenja dugoročnog finansiranja.
Kompanija može koristiti sredstva za:
- finansiranje zaliha;
- pokrivanje kratkoročnih obaveza;
- finansiranje potraživanja od kupaca;
- održavanje likvidnosti;
- druge potrebe obrtnog kapitala.
Trošak finansiranja može biti konkurentan bankarskom finansiranju, posebno za kompanije sa visokom kreditnom sposobnošću. Međutim, Commercial Paper nije automatski jeftiniji od bankarskog kredita. Trošak zavisi od kamatnih stopa, kreditnog rizika, roka dospeća, tržišnih uslova i drugih troškova.
Ko kupuje komercijalne zapise?
Investitori u Commercial Paper najčešće su institucionalni investitori kojima su potrebni kratkoročni i relativno likvidni instrumenti.
Među njima mogu biti:
- fondovi tržišta novca (Money Market Funds);
- investicioni fondovi;
- banke;
- osiguravajuće kompanije;
- druge finansijske institucije;
- velike kompanije sa viškom gotovine.
Mogućnost direktnog ulaganja za male investitore zavisi od konkretnog tržišta, brokera, vrste emisije i minimalnog iznosa ulaganja.
Koji su rizici Commercial Paper-a?
Iako se komercijalni zapisi često povezuju sa kreditno sposobnim izdavaocima, oni nisu bez rizika.
Najvažniji rizici su:
- kreditni rizik – izdavalac možda neće moći da izmiri obavezu na vreme;
- rizik likvidnosti – investitor možda neće moći lako da proda instrument pre dospeća;
- tržišni rizik – promene kamatnih stopa mogu uticati na vrednost instrumenta;
- rizik refinansiranja – kompanija može zavisiti od mogućnosti da izda nove kratkoročne zapise kada prethodni dospeju.
Posebno je važan rizik refinansiranja kod kompanija koje kontinuirano koriste kratkoročni dug za finansiranje svojih potreba.
Commercial Paper i bankarski kredit
Commercial Paper i kratkoročni bankarski kredit mogu imati sličnu svrhu, ali funkcionišu na različite načine.
Bankarski kredit podrazumeva pozajmljivanje novca od banke prema uslovima ugovora o kreditu, dok se kod Commercial Paper-a dug direktnije plasira investitorima na tržištu.
Commercial Paper zato može kompaniji omogućiti pristup širem krugu investitora, ali je njegova dostupnost u većoj meri povezana sa kreditnom sposobnošću i poverenjem tržišta.
Commercial Paper u SAD
Commercial Paper je posebno razvijeno tržište u Sjedinjenim Američkim Državama. Prema pravilima koja se primenjuju na američkom tržištu, komercijalni zapisi se koriste kao kratkoročni instrumenti sa dospećem do 270 dana u relevantnom regulatornom okviru.
Međutim, pravila o rokovima, izdavanju, minimalnim iznosima i investitorima razlikuju se od zemlje do zemlje. Zato se karakteristike američkog tržišta ne mogu automatski primeniti na Srbiju ili druga tržišta.
Komercijalni zapisi u Srbiji
U Srbiji se komercijalni zapisi moraju posmatrati u okviru domaćih propisa koji uređuju tržište kapitala i dužničke hartije od vrednosti.
Njihova konkretna struktura, način izdavanja, uslovi trgovanja i prava investitora zavise od važećih propisa i uslova konkretne emisije.
Zbog toga nije dobro američke karakteristike, kao što su rok od 270 dana ili određeni minimalni iznosi emisije, predstavljati kao opšta pravila koja važe i na srpskom tržištu.
Zaključak
Commercial Paper je kratkoročni dužnički instrument koji kompanijama omogućava da prikupe sredstva za finansiranje obrtnog kapitala i drugih kratkoročnih potreba. Najčešće je neobezbeđen i namenjen kreditno sposobnim izdavaocima.
Za kompanije predstavlja jedan od načina kratkoročnog finansiranja, dok investitorima pruža mogućnost ulaganja u kratkoročni korporativni dug. Međutim, prinos i rizik zavise od kreditne sposobnosti izdavaoca, roka dospeća, tržišnih uslova i konkretnih uslova emisije.