Current Liabilities: Kratkoročne obaveze i njihovo prikazivanje u bilansu stanja

Kratkoročne obaveze (Current Liabilities) predstavljaju finansijske obaveze preduzeća koje dospevaju za plaćanje u roku od jedne godine ili tokom jednog poslovnog ciklusa, u zavisnosti od toga koji je period duži. One su važan pokazatelj likvidnosti kompanije, odnosno njene sposobnosti da na vreme izmiri kratkoročne finansijske obaveze.

Kratkoročne obaveze prikazuju se u bilansu stanja (Balance Sheet) u okviru obaveza (Liabilities) i najčešće se izmiruju korišćenjem obrtne imovine (Current Assets), prvenstveno gotovine i sredstava koja će uskoro biti pretvorena u gotovinu.

Šta su tekuće obaveze?

Tekuće obaveze (Current Liabilities) su obaveze koje kompanija očekuje da će izmiriti u roku od jedne godine ili tokom svog normalnog poslovnog ciklusa, ako je taj ciklus duži od godinu dana.

Poslovni ciklus predstavlja period od nabavke resursa ili zaliha do njihove prodaje i naplate potraživanja. Kod većine kompanija traje kraće od godinu dana. Međutim, u pojedinim industrijama poslovni ciklus može biti duži.

Važno je razlikovati pojam Current Liabilities od užeg pojma Short-term Debt. Current Liabilities obuhvataju različite vrste kratkoročnih obaveza, dok se Short-term Debt prvenstveno odnosi na dug koji dospeva u kratkom roku.

Među najčešće tekuće obaveze spadaju:

• obaveze prema dobavljačima (Accounts Payable)
• kratkoročni dug (Short-term Debt)
• obračunati troškovi (Accrued Expenses)
• obaveze za poreze (Taxes Payable)
• obaveze za kamate (Interest Payable)
• dividende za isplatu (Dividends Payable)
• tekući deo dugoročnog duga (Current Portion of Long-term Debt)
• odloženi ili nezarađeni prihod (Deferred Revenue).

Kako funkcionišu tekuće obaveze?

Kompanija tokom redovnog poslovanja stalno stvara i izmiruje kratkoročne obaveze. Na primer, preduzeće može kupiti robu od dobavljača uz odloženo plaćanje. Dok račun ne bude plaćen, taj iznos se evidentira kao Accounts Payable.

Analitičari, računovođe i investitori prate tekuće obaveze kako bi procenili sposobnost kompanije da u kratkom roku izmiri svoje obaveze.

Zbog toga se Current Liabilities koriste u brojnim pokazateljima likvidnosti, kao što su Current Ratio i Quick Ratio. Ovi pokazatelji porede kratkoročne obaveze sa različitim kategorijama obrtne imovine i pomažu u proceni kratkoročne finansijske pozicije kompanije.

Važno je, međutim, da se tekuće obaveze ne posmatraju izolovano. Njihov značaj zavisi od industrije, poslovnog modela, strukture imovine i sposobnosti kompanije da generiše gotovinu.

Tekuće obaveze u bilansu stanja

U bilansu stanja tekuće obaveze se obično prikazuju u okviru odeljka Liabilities. Konkretne stavke mogu se razlikovati u zavisnosti od kompanije i računovodstvenih standarda koje primenjuje.

Najčešće stavke uključuju:

• Accounts Payable – obaveze prema dobavljačima
• Short-term Debt – kratkoročni dug
• Accrued Expenses – obračunati troškovi
• Current Portion of Long-term Debt – tekući deo dugoročnog duga
• Taxes Payable – obaveze za poreze
• Interest Payable – obaveze za kamate
• Dividends Payable – dividende za isplatu
• Payroll Liabilities – obaveze po osnovu zarada i povezanih poreza i doprinosa
• Deferred Revenue – odloženi ili nezarađeni prihod.

Pojedine kompanije mogu prikazivati dodatne stavke, kao što su obaveze za zakup, komunalne usluge ili druge kratkoročne obaveze.

Obaveze prema dobavljačima

Obaveze prema dobavljačima (Accounts Payable) predstavljaju iznose koje kompanija duguje dobavljačima za robu ili usluge koje je već primila, ali ih još nije platila.

Na primer, kompanija može primiti robu u vrednosti od 100.000 dinara uz rok plaćanja od 30 dana. Do trenutka plaćanja, 100.000 dinara se evidentira kao obaveza prema dobavljaču.

Accounts Payable je važan deo upravljanja obrtnim kapitalom (Working Capital). Duži rok plaćanja može privremeno smanjiti potrebu kompanije za gotovinom, ali predugo odlaganje plaćanja može narušiti odnose sa dobavljačima ili dovesti do gubitka ugovorenih popusta.

Obračunati troškovi

Obračunati troškovi (Accrued Expenses) predstavljaju troškove koji su već nastali, ali još nisu plaćeni.

Kod obračunskog računovodstva (Accrual Accounting) trošak se priznaje kada nastane, a ne tek kada kompanija izvrši plaćanje.

Primeri obračunatih troškova mogu uključivati:

• zarade zaposlenih koje još nisu isplaćene
• kamate koje su nastale, ali nisu plaćene
• poreze koji su obračunati, ali nisu plaćeni
• troškove komunalnih usluga
• određene troškove osiguranja
• druge troškove za koje je obaveza već nastala.

Ovi iznosi se, kada ispunjavaju kriterijume za kratkoročne obaveze, prikazuju u bilansu stanja kao Current Liabilities.

Porezi koji se plaćaju

Kompanija može imati različite poreske obaveze koje još nisu izmirene. U zavisnosti od njihove prirode, one se mogu prikazivati kao kratkoročne obaveze.

Primeri uključuju:

• Income Taxes Payable – porez na dobit za plaćanje
• Payroll Taxes Payable – porezi i doprinosi povezani sa zaradama
• Sales Taxes Payable – porez na promet odnosno PDV ili drugi porezi koji se prikupljaju od kupaca, u zavisnosti od poreskog sistema.

U Srbiji je posebno relevantna kategorija PDV obaveza, koja se može pojaviti među kratkoročnim obavezama kada postoji obaveza prema državi.

Kratkoročni dug

Kratkoročni dug (Short-term Debt) predstavlja dug koji dospeva za plaćanje u kratkom roku, najčešće u narednih 12 meseci.

Može uključivati:

• kratkoročne bankarske kredite
• kratkoročne zajmove
• korišćenje kreditnih linija
• određene oblike bankarskog prekoračenja
• komercijalne zapise (Commercial Paper).

Kratkoročni dug može kompaniji obezbediti sredstva za finansiranje obrtnog kapitala, kupovinu zaliha ili druge kratkoročne potrebe.

Međutim, veliki iznos kratkoročnog duga može povećati pritisak na gotovinski tok jer kompanija mora da obezbedi sredstva za otplatu u relativno kratkom periodu.

Tekući deo dugoročnog duga

Tekući deo dugoročnog duga (Current Portion of Long-term Debt) predstavlja deo dugoročnog duga koji dospeva za plaćanje u narednih 12 meseci.

Na primer, ako kompanija ima dugoročni kredit od 10 miliona dinara, a 2 miliona dinara dospeva tokom naredne godine, tih 2 miliona dinara mogu se klasifikovati kao Current Portion of Long-term Debt, dok se preostalih 8 miliona dinara prikazuje kao dugoročna obaveza.

Ova stavka je važna prilikom analize likvidnosti jer pokazuje koliko dugoročnog duga kompanija mora da servisira u kratkom roku.

Obaveze za zarade

Obaveze za zarade (Payroll Liabilities) mogu obuhvatati neisplaćene zarade zaposlenih, poreze, doprinose i druge iznose povezane sa zaradama koji još nisu plaćeni.

Na primer, ako je obračun zarada izvršen krajem meseca, ali će isplata biti izvršena početkom narednog meseca, obaveza prema zaposlenima i odgovarajuće poreske i druge obaveze mogu se evidentirati kao kratkoročne obaveze.

Dividende za isplatu

Kada kompanija objavi dividendu i nastane obaveza prema akcionarima, ali dividenda još nije isplaćena, iznos se može evidentirati kao Dividends Payable.

Takva obaveza se, po pravilu, klasifikuje kao kratkoročna ako se očekuje da će biti izmirena u narednih 12 meseci.

Važno je razlikovati objavljenu dividendu koja predstavlja obavezu od dividende koju kompanija samo razmatra ili planira. Sama namera da se dividenda isplati ne stvara automatski računovodstvenu obavezu.

Odloženi prihod

Odloženi prihod (Deferred Revenue) predstavlja novac koji je kompanija primila od kupca pre nego što je isporučila robu ili pružila ugovorenu uslugu.

U takvoj situaciji kompanija još nije zaradila prihod u računovodstvenom smislu, već ima obavezu da kupcu isporuči robu ili pruži uslugu.

Na primer, ako klijent unapred plati godišnju pretplatu, kompanija ne mora odmah priznati ceo iznos kao prihod. Deo koji se odnosi na budući period može biti evidentiran kao Deferred Revenue i zatim priznat kao prihod kako se usluga pruža.

Zašto su Current Liabilities važne?

Analiza kratkoročnih obaveza omogućava bolji uvid u likvidnost i kratkoročnu finansijsku stabilnost kompanije.

Posebno je važno uporediti Current Liabilities sa:

• gotovinom i gotovinskim ekvivalentima
• potraživanjima od kupaca
• zalihama
• ukupnom obrtnom imovinom
• operativnim novčanim tokom.

Na osnovu tih podataka mogu se izračunati pokazatelji kao što su Current Ratio, Quick Ratio i drugi pokazatelji likvidnosti.

Visok iznos kratkoročnih obaveza sam po sebi ne znači da kompanija ima finansijske probleme. Na primer, kompanija sa velikim obrtom može imati visoke obaveze prema dobavljačima, ali istovremeno brzo naplaćivati svoja potraživanja i imati dovoljno gotovine za njihovo izmirenje.

Zato se Current Liabilities uvek analiziraju u kontekstu poslovnog modela, industrije i sposobnosti kompanije da generiše novčani tok.

Primer tekućih obaveza

Pretpostavimo da kompanija na kraju godine ima sledeće kratkoročne obaveze:

U ovom primeru kompanija ima ukupno 10 miliona RSD tekućih obaveza. Taj iznos treba posmatrati zajedno sa njenom obrtnom imovinom i očekivanim prilivima gotovine kako bi se procenila sposobnost kompanije da svoje kratkoročne obaveze izmiri na vreme.

Current Liabilities u Srbiji

U Srbiji se kratkoročne obaveze kompanija prikazuju u bilansu stanja u skladu sa važećim računovodstvenim pravilima i primenjenim standardima finansijskog izveštavanja.

U praksi mogu obuhvatati obaveze prema dobavljačima, kratkoročne kredite i zajmove, obaveze za poreze i doprinose, obaveze prema zaposlenima, obaveze za kamate i druge obaveze koje dospevaju u kratkom roku.

Prilikom analize domaće kompanije, važno je posmatrati strukturu kratkoročnih obaveza, rokove dospeća i raspoloživu obrtnu imovinu, a ne samo njihov ukupan iznos.

Zaključak

Current Liabilities predstavljaju kratkoročne finansijske obaveze kompanije koje se uglavnom izmiruju u roku od jedne godine ili tokom normalnog poslovnog ciklusa.

Najčešće uključuju obaveze prema dobavljačima, kratkoročni dug, obračunate troškove, poreske obaveze, kamate, dividende za isplatu i tekući deo dugoročnog duga.

Analiza ovih obaveza važna je za razumevanje likvidnosti, upravljanja obrtnim kapitalom i kratkoročne finansijske pozicije kompanije. Međutim, njihov značaj treba procenjivati zajedno sa obrtnom imovinom, novčanim tokom i specifičnostima poslovanja kompanije.